НА ОШТРИКУ ГЛУВИ БАРУТ УМЕСТО КРАМПА: Један од најзначајнијих српских средњовековних градова, још неистражен

Д. ГАГРИЧИЋ

15. 09. 2020. у 07:54 >> 07:54

НА ОШТРИКУ ГЛУВИ БАРУТ УМЕСТО КРАМПА: Један од најзначајнијих српских средњовековних градова, још неистражен

Фото: Приватна архива

ЗБОГ окомитих литица, тврђава Оштрик је најнеприступачнији од пет средњовековних градова у општини Прибој.

Једини прилаз је са источне стране, са превоја између нововарошких села Рутоши и Челице, али на тој стази, где су у камену на успону уклесани степеници, никако да се сретну представници општина Прибој и Нова Варош, које деле Оштрик, и договоре о првом крампу археолога и новој историјској и туристичкој атракцији?!

Док се Оштрик не истражи, остаје питање да ли се баш овде, на пашњацима изнад села или коју десетину километара даље, у Милошевом долу, на Јадовнику, чобанин Милош Војиновић, по наговору мајке и браће Вукашина и Петрашина, прерушио у "млађано Бугарче" и незван "у сватове пође назорице" да се нађе у невољи ујаку и српском цару, како то каже епска песма "Женидба Душанова", незаобилазна у свим антологијама преткосовског циклуса.

Завичајни музеј из Прибоја ископавао је у свом атару праисторијска насеља, откривао окна рудника бакра Јармовац, обнављао манастир Мажићи и уз јавне радове враћа стари изглед тврђаве Јагат изнад града. Међутим, ни поред више апела, није успео да приволи комшије, да заједничким средствима и уз помоћ државе - освоје Оштрик. А тврђава и околина у међуречју Лима и Увца крију трагове неколико цивилизација, док је у подножју, кажу легенде и топоними, столовала знаменита српска лоза Војиновићи из 14. века, блиски сродници Немањића.

 Надгробне плоче Војиновића

- На вису Оштрик, високом 1.283 метра, који доминира Лимском долином и котлином према Увцу, на око два хектара лако су уочљиви остаци кула и одбрамбених зидова тврђаве, подигнути на заравни затрпаног окна некадашњег вулкана - каже археолог Саво Дерикоњић, директор Музеја у Прибоју. - Овде се, у случају опасности, за сат хода склањала властела са војском, залихама хране и жита и са стоком.

Тврђава Оштрик је имала и камени базен за воду, а могла је да прима сигнале и поруке са Јагата изнад Прибоја и Ковина према Пријепољу, два најближа од девет утврђених градова, са којих се мотрило на Лимску долину.

- Двори Војиновића у Рутошима пружали су сигурност и безбедност, недалеко од важног караванског пута за Дубровник, Сарајево, Рас и Поморавље - казује Дерикоњић. - Имали су добре природне услове за одбрану, али и економски опстанак јер су у питомој жупи, недалеко од рудника бакра Јармовац и Бање. Воду су добијали са извора Звечан.

Саво Дерикоњић

У ливадама и окућницама засеока Кула у селу Рутоши оцртавају се остаци бедема и подграђа, а ниже и царског пута којим су јездиле војске и властела. На заравни Тепавац, одакле се кретало на Оштрик, мештани овдашњих засеока у баштама и њивама изоравају и дан-данас камене остатке зидина, креча, сиге... То је, кажу, поуздан траг рушевина и питају се да ли од великог колача за културу њима могу да припадну мрвице, како би се откопало наслеђе.

МАНАСТИР БАЊА - МАУЗОЛЕЈ

ИСТОРИЈСКИ подаци кажу да су Војиновићи господарили Хумом и жупом Дабар, а да им је манастир Светог Николе у Бањи код Прибоја, био породични маузолеј. Они су ктиторске обавезе и бригу о манастиру преузели 1349. године, неколико деценија после прве обнове. Записи на надгробним плочама, сачуваним у патосу светиње, сведоче да ту почивају челник Радан, велики челник Димитрије, велики кнез Војислав, па мајка Николе Алтомановића, последњег изданка лозе Војиновића, чије су земље биле од Конавла до Рудника.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)