ЗЛАТНО ДОБА БРКОВЕЗА: Пре једног века постојало нешто слично данашњим маскама, али са неупоредивом шармантнијом улогом

Зоран Николић

недеља, 09. 08. 2020. у 09:38

ЗЛАТНО ДОБА БРКОВЕЗА: Пре једног века постојало нешто слично данашњим маскама, али са неупоредивом шармантнијом улогом

Фото В. Данилов

ОСНОВНИ украс мушког лица вековима су били бркови. У данашње време више или мање су у тренду, али много мање популарни него што је то било некада.

Када данашњи посматрач пожели да осети историју од пре стотинак година, када прелиста литературу и пронађе фотографије великана оног доба - тешко да ће пронаћи угледног мушкарца без бркова.

Ту наша прича проналази једну необичну тачку коју везује за садашње време. Обавезне заштитне маске које постају неизбежни део планетарног фолклора имале су своје "претече".
Додуше, тадашње "маске" биле су првенствено намењене одржавању бркова и нису имале овако озбиљну улогу као данас. Али, многе приче морају да имају и шаљиву страну...

Фото архива

ИСКУСНИ фризер Вељко Веселинов, поред заната који је наследио од оца, озбиљно се бавио и историјом своје струке. Његов отац имао је радњу на Теразијама још између два рата. Тада се веома прецизно знало како се одржавају бркови. Овог пута, Веселинов нас је подсетио на једну праву пикантерију.

- Господа и озбиљни људи велику пажњу поклањали су брковима - каже Веселинов. - У салону су их врло детаљно и педантно штуцовали, а потом су правили посебне облике. Често би их фитиљили и правили озбиљне форме.
Постојала су и нарочита уља како би помогла власнику да бркови добију жељени облик. Посебно се водило рачуна да се случајно не појаве седе длаке.

Фото архива

- Посао фарбања бркова обављали су обично шегрти и ученици - присећа се Веселинов. - У чеп од флаше налили би црну фарбу и затим пажљиво, палидрвцем фарбали појединачно сваку оседелу влас у брку.

Потом је од муштерије захтевано да буде стрпљива петнаестак минута док се фарба не осуши.

Берберница

У манире праве господе спадали су редовни обиласци берберских радњи. Тамо би се свакодневно бријали, а макар на недељном нивоу одржавали би фризуру. Они који носе бркове, у берберницама би посебну пажњу водили о њима, а ако је ту и брада, посао је постајао још захтевнији.

ЦЕО посао би био недовољан ако "брка" не би бринуо и током ноћи о свом сутрашњем изгледу. Зато би пре спавања стављао посебну маску на лице. И то је "ударни део" ове приповести.

- Тај део звао се брковез - каже Веселинов. - Дакле, да би жељена форма била сачувана до јутра, преко лица би везао нешто што подсећа на данашњу заштитну маску, али она не би ишла преко целог лица, него само - преко горње усне, односно бркова.
Тако би ујутру "власника" чекало само да премаже бркове нарочитим уљем, додатно их уфитиљи и - спреман је за достојанствено појављивање у јавности.
Осим мреже коју су мушкарци стављали преко главе да се не би будили рашчупани, већ са уредном косом, тако су ноћ проводили и са маском која би чувала бркове.
Све у своје време.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)