ЊЕГОВ ОДГОВОР КОМУНИСТИМА СЕ И ДАЉЕ ПРЕПРИЧАВА: Срби памте владику Симеона, човека који није попуштао пред неправдом

В.Митрић А. Делић

03. 08. 2020. у 10:31

ЊЕГОВ ОДГОВОР КОМУНИСТИМА СЕ И ДАЉЕ ПРЕПРИЧАВА: Срби памте владику Симеона, човека који није попуштао пред неправдом

Фото: В. Митрић

ЕПИСКОП шабачки, Лаврентије, благословио је да ова година, у овом делу Србије, буде, поред осталог, у знаку јубилеја, шест деценија од упокојења некадашњег епископа шабачко-ваљевског Симеона Станковића (1886-1960), који је за епископском катедром у Шапцу био од 1934 до 1960. године.

Владика Лаврентије каже за "Новости" да је "поносан што су његови предходници на том положају били такви људи као што су били владика Симеон, владика Јован (Велимировић) и други који су дали значајан печат духовности и животу уопште, не само овог краја, "већ и читаве наше отаџбине и рода".

Овај Сремац, по рођењу, рођен у Лежимиру, код Сремске Митровице, остаће запамћен као један од најугледнијих наших архијереја из међуратног, ратног и поратног периода, сјајан гимназијски и професор на Богословском факултету, чија су предавања из Хришћанске етике били празници за студенте, вернике и све оне који су били жељни знања из ове области, али и као даровит и плодан писац.

Пре него што ће доћи за катедру шабачко ваљевску био је епископ захумско-херцеговачки са седиштем у Мостару. Био је, како каже протођакон др Љубомир Ранковић, "велики градитељ и мисионар који је подигао 40 нових цркава, а јако се старао о свештеничком и монашком подмлатку".Од срца је прихватио Богомољачки покрет владике Николаја Велимировића, чиме су, како истиче др Ранковић, "ударени снажни верски и духовни темељи у црквеном животу шабачко–ваљевске епархије".

- У току конкордатске борбе 1937 године храбро је поджао српског патријараха Варнаву и владику Николаја Велимировића – каже др Ранковић.

– Широм епархије одржавани су масовни протести против Конкордата. Најпознатији протест одржан је, На Крстовдан, у Ваљеву, у ком је учествовало око 40 хиљада људи. Учествовао је и у "Крвавој литији" у Београду, где су га припадници жандармије Милана Стојадиновића тешко ранили. После га је, као хероја и мученика, свечано дочекало на десетине верујућег народа.

Владика Симеон био је непомирљив са послератним револуционарним властима, које су Епархији одузеле скоро сву имовину, од хиљада хектара шума до владичанског дома, који је био, у центру Шапца, где је, данас, Народна библиотека у граду на Сави. Оставили су му само две просторије, испред зграде, које су били више шупе, у једној је он "столовао", а у другој је био Епархијски суд. После свега, тадашњи револуционарни прваци, Владан Бојанић, Рађевац из Беле Цркве, који је био и шег Озне за Србију и поп Влада Зечевић, већник АВНОЈ-а, први савезни министар полиције после рата, дошли су код владике, који је ту посету доживео као доливања соли на рану.

Фото: В. Митрић

Некадашњи Владичански двор, данас Народна библиотека у Шапцу

Бојанић и Зечевић, како су нам сведочили учесници тог разговора, рекли су му да су дошли да виде „шта могу да му помогну“! Владика им ништа није говорио само је упозоравајућим тоном говорио, кад год би они нешто заустили да кажу стављао је до знања да је он доктор Сименон Станковић. Незвани гости су му, на крају рекли, да и они имају неке факултете, а владика је закључио непријатан сусрет речима:

- Ваши шумски факулети ме не интересују!

Никад и ничим није попустио пред режимом који није имао зашто да га држи у шаци, утолико пре што је у борби против Конкордата имао улогу за вечно памћење. Народ га је обожавао као и свештеници и монаси. Зато се, увек, говори да Сабор мора да води рачуна када бира епископа после људи какав је био овај Сремац, коме је отаџбина, вера, црква и род било нешто за чим се није смело ни за длаку да тргује.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)