ВИТЕЗОВИ СЕ, ПОСЛЕ 550 ГОДИНА ВРАЋАЈУ У ЗАБРЕГ: Мештани одбранили тврђаву Петрус, која је сада туристичка атракција

Б. СУБАШИЋ

петак, 10. 07. 2020. у 16:01

ВИТЕЗОВИ СЕ, ПОСЛЕ 550 ГОДИНА ВРАЋАЈУ У ЗАБРЕГ: Мештани одбранили тврђаву Петрус, која је сада туристичка атракција

Фото: Новости архива

ВИТЕЗОВИ се ове недеље враћају, после 550 година, у древну тврђаву Петрус над параћинским селом Забрегом, скривеном у клисури реке Црнице.

Ускоро ће бити довршен и филм о петрушком војводи Црепу, који је недалеко одавде 1381. однео прву победу над Османлијама у Србији.

Ови подухвати су круна десетогодишњих напора мештана Забреге да сачувају своју и српску драгоцену баштину. Уз тврђаву Петрус, њен једнако важан а још недовољно истражен део су остаци досад откривених пет манастира и шест цркава, део комплекса Петрушке Свете горе који су у 14. и 15. веку у клисури Црнице направили монаси са Синаја и Атоса.

Захваљујући упорности и машти село предузимљивих Забрежана, скривено у проширењу клисуре Црнице, са 800 становника у 150 кућа данас је међународно позната атракција.

Фото: Новости архива

Tekst potpisa

- Имамо велики фолклорни сабор, фото и сликарску колонију, песничку колонију, сваког викенда долази бар два аутобуса планинара, често нам свраћају екскурзије, а обичне излетнике више и не бројимо. Имамо хиљаде посетилаца годишње. Сада одржавамо и први витешки фестивал на Петрусу. Нешто од тога смо имали и раније, али тек је писање "Новости" о нашој баштини покренуло лавину интересовања, јер је Србија Србима слабо позната земља - каже професор Владан Вучковић, оснивач забрешког Друштва за неговање традиције, културе и уметности "Петрус".

СВЕТИЊА У ДИВЉИНИ

ТРАДИЦИЈА саборовања крај остатака цркве Петруше посвећеног Огњеној Марији, подигнуте крај Црнице на огромној стени у подножју тврђаве "Петрус" одржава се од средњег века. Иако је у дивљини, у цркви Петруши, грађеној по узору на хиландарски храм, често горе кандила која пале мештани околних села. Они долазе да се моле на месту коме приписују исцелитељске моћи, као и на околним изворима.

Пре пет година, када су репортери "Новости" први пут дошли, у Забрегу ствари су изгледале другачије. Мештани, предвођени друштвом "Петрус", тада су сами без институционалне помоћи покушавали, како су знали и умели, да сачувају драгоцену средњовековну баштину "Мале свете горе" у клисури Црнице!

Средњовековни манастир Намасија је убрзано пропадао и Забрежани су сакупили новац да га сами заштите, јер институције нису реаговале на њихове молбе. Били су згранути када им је тадашња управа надлежног завода за заштиту споменика забранила да било шта раде, под претњом кривичне пријаве!

- Тада сте пренели наш вапај за помоћ и констатацију да институције задужене за заштиту баштине не хају за наша упозорења и молбе, иако тврђава Петрус и светиње Петрушке Свете горе пропадају - каже Вучковић. - После објављивања текста, звали су из општине и питали зашто сам то причао за новине. Узвратио сам питањем, да ли сам нешто слагао, а одговор је гласио: "Ма ниси, него није згодно што си рекао јавно". Дакле проблем није био у проблему, него што се о њему говорило.

Фото: Новости архива

Tekst potpisa

Врло брзо се показало да Забрежани нису добијали помоћ из баналног разлога, јер се није ни знало шта чувају.

- Јавили су нам се људи из Министарства за културу и из нове управе крагујевачког Завода за заштиту споменика културе, који су желели да дођу и виде стање на терену - сећа се Вучковић. - Провели смо их по Петрусу и стазама петрушких монаха и они су остали у чуду колико смо се трудили да сачувамо и презентујемо наше националне споменике. Наша иницијатива и упорност су дали плодове и већ годинама имамо одличну сарадњу, а све више нам помаже и цементара у Поповцу. Када су у Београд долазиле делегације институција ЕУ које се баве баштином, нас су звали у Народну скупштину, да причамо како смо сачували Петрушку Свету гору.

Фото: Новости архива

Tekst potpisa

Град Петрус је подигнут на брду где су се од гвозденог доба налазила утврђења са задатком спречавања инвазија из долине Мораве. Реч је о једној од највећих брдских тврђава средњовековне Србије. Њени остаци на брегу изнад копова цементаре Поповац најбоље се виде на владарској цитадели коју су прекопали дивљи археолози, јер овај велики град није ни потпуно истражен, нити је рестаурисан и конзервисан. Прво сигурно сведочанство о Петрусу је повеља цара Душана који поклања "Петрушку пустињу" на управу властелину Вукославу и његовим синовима Држману и Црепу. Вукославићи су од несигурне крајишке области створили безбедан простор где су уточиште нашли монаси синаити који обнављају и граде манастире и испоснице.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)