ВЕРА У ЧУДА ТУМАНСКИХ СВЕТИТЕЉА: Игуман Димитрије - У светињи је ове године било око милион људи (ФОТО)

Д. Матовић

17. 09. 2021. у 11:00

ПОПУТ кошнице увек је манастир Тумане код Голупца испуњен верницима који долазе на поклоњење моштима светих Зосима Синаита и Јакова Туманског.

ВЕРА У ЧУДА ТУМАНСКИХ СВЕТИТЕЉА: Игуман Димитрије - У светињи је ове године било око милион људи (ФОТО)

Фото И. Маринковић

Чини се да нема човека у Србији којег су задесили нека мука и невоља, а да није потражио спас у овој светињи, или бар пожелео да до ње оде. Да се у ђердапском Острогу, како одавно називају ову светињу, чудесна исцељења дешавају, посведочиле су хиљаде верника. Чудо је манастир Тумане!

О излечењима после молитве за здравље очитане над моштима два туманска свеца,у манастирском летопису записани су многобројни случајеви. Монаси их бележе и данас. Непокретни људи су стали на ноге послевишегодишње болести, други су вратили вид, излечили костобољу...

- Народ овде тражи помоћ за своје болести и страдања - дочекује нас архимандрит Димитрије, игуман манастира Тумане. - Небројана су сведочења исцељења најтежих болести, чак и деце. То показује да нас Бог никад не оставља, него се увек као брижан родитељ стара о нама и чува нас.

Фото И. Маринковић

Дубоко верујући у моћ светитеља Зосима и Јакова, верници из године у годину хрле у све већем броју, па се, каже нам игуман, рачуна да их је ове године било готово милион. У хладовини столетне шуме, уз цвркут птица, лако је наћи душевни мир. Светитељима се моле они које су лекари отписали, а Зосима, као доброчинитеља, познају и парови без деце. Некима од њих је, говоре нам, долазак у манастир променио живот.

ПОКЛОН УЗ "НОВОСТИ"

НАЈУПЕЧАТЉИВИЈА сведочанства о благодетној помоћи светитеља која су се догодила током овог лета монаси су сабрали у књигу. "Чуда туманских светитеља - Лето 2021" наши читаоци ће добити сутра уз "Вечерње новости". У њој су искуства верника којима су молитва и боравак у манастиру помогли.

- Питају се људи да ли је Бог присутнији у Туману него другде. Бог је свуда присутан, али се његова благодат на овом месту, у овом тренутку, из њему знаних разлога, на посебан начин пројављује - образлаже нам отац Димитрије разлоге зашто народ тражи спас баш од моштију туманских чудотвораца, због чега манастир на левој обали Туманске реке бележи рекордне посете из године у годину.

Дуга колона верника испред манастирске цркве. Забрађене жене, млади мушкарци, мајке са бебама у наручју, бабе и деде.., стрпљиво чекају да се поклоне моштима светаца. Чекају да целивају чудотворну икону Пресвете Богородице Курске, коју су према предању, руски монаси, током Октобарске револуције, пронашли на згаришту једног манастира у околини града Курска. Икона је са њима стигла код нас, најпре у Миљков манастир, а када је братство 1936. премештено у Тумане, понели су и њу. Исте године откривене су и мошти Светог Зосима.

- Свети Зосим припада групи монаха исихаста, познатих под именом синаити, који су у време кнеза Лазара населили Србију - прича нам игуман. - Претпоставља се да је био ученик Григорија Горњачког и да је дошао са својим учитељем у Горњачку клисуру, одакле је желећи скровитији живот, прешао у Подунавље, настанивши се у неприступачним туманским шумама.

ЗОСИМОВА испосница је у пећини, километар од манастира

Зосимова испосница налази се у литицама стена, на километар од манастира. Верници, после обиласка цркве, одлазе на место где је пустињак живео да се помоле за здравље. Асфалтираном стазом пењу се здрави и болесни. Ногу пред ногу, и они који не могу да ходају без шеталице. Нада да ће се чудо баш њима догодити јача је од најјачег бола. То им даје снагу да издрже.

Други тумански светац, Јаков, безмало је наш савременик. Прича нам игуман како су свечеве мошти пренели са гробља у кивот, у јесен 2014. Говори нам да Свети Јаков није био само монах, подвижник, већ и један од најобразованијих Срба. Доктор права и филозофије, дипломата. Нешто се у њему преломило када је упознао владику Николаја и замонашио се у Жичи. Током Другог светског рата ватрено је проповедао хришћанство. Скончао је на путу борећи се за православље.

- Имамо два светитеља које дели шест векова, а којима народ приступа са много вере и наде - каже отац Димитрије.

Тумане је стари манастир са богатим предањем, лепом историјом и прелепим амбијентом. Од 1966. био је женски, а пре седам година поново постао мушки манастир. Данас га походе и туристи који желе да уживају у лепоти светиње и боравку у природи. А када су монаси Димитрије, Петар, Павле и Теофил дошли из манастира Заова у Туману су затекли руину. За кратко време на обали Туманске реке никао је прави мали град. Препознајући мисионарски рад монаха, патријарх Порфирије био је у првој званичној посети, одмах после свог устоличења.

ЛЕТОПИС манастира чува записе о чудесним излечењима

- Све је овде ново, осим цркве - говори нам протосинђел Петар, намесник манастира. - На месту великог конака, поред цркве, била је страћара склона паду. Све је било зарасло у трње и жбуње. Облепили смо шупу најлоном да бисмо у њу сместили краве да презиме. Затекли смо мати Серафиму, која је овде провела 70 година. Била је слепа и непокретна. Прво смо њој вратили људско достојанство, пружили јој негу, а онда смо почели да обнављамо и градимо светињу. Ни ми који смо учествовали у томе не можемо да објаснимо како су за кратко време никле све ове зграде. Повратило се и поверење народа, почели су људи да долазе са сведочењима после молитве светитељима.

Верницима који сатима чекају да уђу у цркву домаћини су се потрудили да пруже пријатан боравак, да имају где да се одморе и окрепе. За храну и пиће не постоје цене, већ свако према својој жељи оставља добровољни прилог. Групна молитва се чита сваки сат. Манастир има 300 кошница пчела, десет крава, два пастрмска рибњака, воденицу и мали зоолошки врт.

- Само не производимо со и петролеј - шали се игуман Димитрије. - Градимо конак за госте, са великом библиотеком и салом за предавања. Све што видите оком, саградио је народ одричући се у ово тешко време од свога.

Тумане има најмлађе монашко братство. Братији су се придружили монаси Гаврило, Зосим, Михаило и Јаков.

- Због добрих услова примили смо пет старијих монахиња којима је потребна нега. Оне су смештене у издвојеном конаку. Најстарија, мати Дарија има 93 године - каже отац Петар.

Манастир Тумане рушен је три пута и обнављан.

- Један је од малобројних средњовековних манастира у којима се молитвени живот није прекидао - каже игуман. - То говори о његовом значају, захваљујући моштима Светог Зосима који вековима важи за великог исцелитеља и чудотворца. Капија је овде стално отворена. Увек неко мора да се обрати народу, да их саслуша, да им обезбеди пријем како доликује. Можда смо жртвовали монашки мир, али то није ништа кад видимо са колико нам наде људи долазе.

ЗАДУЖБИНА МИЛОША ОБИЛИЋА

НАРОД верује да је манастир задужбина Милоша Обилића, рођеног у оближњем селу Келебије. Према легенди, Милош је ловећи у шуми нехотице ранио испосника Зосима, ставио га на коња и кренуо ка селу да му завида рану. Када су дошли до места где се данас налази манастир, рањеник га је замолио да га ту остави: "Ту мани ме." Да окаје грех, Милош је на том месту почео да гради задужбину, али му је, према другој легенди, кнез Лазар поручио да прекине градњу: "Ту мани (остави), па хајде у бој на Косово." По другом предању, име манастиру су дали јерменски трговци...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)