У БИХ СЕ ДОГОДИЛА ТРАВЕСТИЈА ПРАВДЕ: Аутори извештаја о страдању нашег народа у Сарајеву и ратном вихору 1991-1995.

Драган Вујичић

18. 04. 2021. у 09:00

У САРАЈЕВУ је, током последњег рата у Босни и Херцеговини, убијено око 3.000 српских цивила, а око 1.700 их је тешко рањено. Муслиманске снаге су формирале чак 211 логора и казамата за заточене Србе. Две трећине убијених и рањених наших сународника није имало никакве везе са ратним дејствима у БиХ.

У БИХ СЕ ДОГОДИЛА ТРАВЕСТИЈА ПРАВДЕ: Аутори извештаја о страдању нашег народа у Сарајеву и ратном вихору 1991-1995.

Срби у граду на Миљацки остајали без хуманитарне помоћи / Архива

Ово је само делић извештаја Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву између 1991. и 1995. који је крајем недеље усталасао цео регион.

Документ, на 2.500 страница, израдила је међународна експертска група - Рафаел Израели (Израел), Виктoр Безрученко (Русија), Дарко Танасковић (Србија), Лоренс Френч (САД), Ђузепе Закарија (Италија) и Патрик Барио (Француска). Комисијa је основана по Одлуци Народне скупштине Републике Српске од 14. августа 2018. године, а у садашњем саставу ради од марта 2019. Првобитно је било планирано да се посао обави за годину дана, али због обимног материјала Комисија је непрестано радила пуних 18 месеци.

У ексклузивном разговору за "Новости", први човек овог тела, Рафаел Израели, професор са Хебрејског универзитета у Јерусалиму, стручњак за тероризам и исламски радикализам, указује да је извештај плод великог рада независне истраживачке групе:

- Циљ нам је био да се расветле збивања у ратном Сарајеву од 1991-1995. и да после нас научника, на ред дођу експерти који треба да предложе како ће се даље поступати за Извештајем.

А, професор Дарко Танасковић, српски исламолог, оријенталиста, књижевник, дипломата, подсећа нас на латинску изреку: "Књиге имају своју судбину."

Обојица саговорника "Новости", у одвојеним интервјуима, слажу се у оцени да се овај документ заснива на чињеницама!

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ПРОФ. РАФАЕЛ ИЗРАЕЛИ, СТРУЧЊАК ЗА ИСЛАМСКИ РАДИКАЛИЗАМ:

СУКОБ У БИХ - ИСЛАМСКА РЕВОЛУЦИЈА

КАДА сам се потписао иза 1.250 страница материјала на седам поглавља, осетио сам неки вид олакшања јер сам био свестан да се, када су сарајевска збивања у питању, догодила велика травестија правде - искрен је, на почетку разговора професор Рафаел Израели.

Муслимани су, како истиче, као и свугде када су у питању сукоби у свету, представљени као "свеци који раде само добре ствари док су Срби осликани као изразито лоши":

Фото приватна архива

- Ми се у извештају чак нисмо одређивали ко је био добар, а ко лош у том рату, јер је права слика да су у том рату обе стране убијале, и то много. Али, ако је истина да су Срби у Сребреници починили злочин над муслиманима, истина је и да су у Сарајеву и многим другим местима Срби били веће жртве.Потписујући документ осетио сам да смо сви заједно учинили правду према том рату.

* Закључак документа је да је рат у БиХ изазвао бошњачко- хрватски референдум из 1992. на коме Срби нису учествовали, као и да је муслиманска војска извршила агресију на ЈНА. Рећи тако нешто до сада је било јерес?

Није то једина "јерес" у овом документу. Ми смо рат деведесетих година у БиХ третирали кроз историјску призму целог 20. века када су у Другом светском рату, муслимани и Хрвати такође били заједно против Срба и учинили многобројне злочине над својим комшијама. Рат деведесетих није био одвојени догађај од претходног рата већ се може рећи да је његов наставак. Ново је што се у ове сукобе додатно укључио исламски фактор и што су против Срба заједно били муслимани и Хрвати иза којих је нескривено стајао Запад и Америка.

* Наводите, између осталог, да је за рат у БиХ кривац и Исламска декларација Алије Изетбеговића?

- Ја сам писао Поглавље три овог документа на ту тему и путовао сам доста и по централној Србији и Косову. Тачно је да рат у БиХ био и исламска револуција у којој су учествовале многобројне радикалне исламистичке фаланге из целог света и коју су финансирале арапске земље. Трагови Изетбеговићеве исламске револуције очигледни су данас у Санџаку и на Косову. Није изненађење да су Срби 1996. године морали да напусте Сарајево јер им није било места у тако радикализованом исламском окружењу.

* Како сте се, на крају, осећали, као човек и као научник?

- Да будем поштен према јавности, ја сам само научник на пољу друштвених наука који је заједно са сарадницима уложио огроман напор да претресемо огроман материјал из ратова деведесетих година, али и историје 20. века на балканским просторима. Понудили смо наше судове на увид јавности.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ПРОФ. ДАРКО ТАНАСКОВИЋ, ОРИЈЕНТАЛИСТА И ДИПЛОМАТА:

СРБИ БИЛИ ДВОСТРУКИ ТАОЦИ РАТА

ОПШТИ закључак, и порука "Извештаја", јесте да су становници Сарајева српске националности били двоструки таоци ратне ситуације. Страдали су, услед борбених дејстава, посвемашње оскудице и тескобне неизвесности, као и сви остали њихови суграђани, али су истовремено од стране дела бошњачких комшија и (пара)војних банди у структури Армије БиХ били изложени систематској дискриминацији и разним видовима насиља, затварању у посебне затворе и ликвидацијама.

Овако проф. Дарко Танасковић одговара на питање који су главни закључци Извештаја? Проф. Танасковић указује да је на крају "Извештаја" комисија, по тачкама саопштила своје главне специфичне закључке.

Фото Д. Дозет

* Шта сте знали раније, а шта вас је највише изненадило током прикупљања грађе о судбини наших сународника на Миљацки.

- Ваља признати да је тешка ратна судбина сарајевских Срба одавно позната и на том општем плану за чланове Комисије није било неког великог изненађења. Наш задатак је био да, у дубљем историјском и ширем савременом контексту процеса разбијања СРЈ, а у том склопу првенствено грађанског рата у БиХ, на основу интердисцплинарног истраживања сакупимо и анализирамо чињеничну документацију и на њој у појединостима и у целини изградимо уверљиву аргументацију којом би се поштено покушало допринети уобличавању потпуније и инстинитије слике о сарајевском паклу. Јер, у тенденциозно исфабрикованој, манихејској представи која још увек превладава, посебно у неким бившим југословенским срединама и на Западу, патње сарајевских Срба, на крају масовно изгнаних из свога града, прећуткују се и грубо релативизују.

* Какав ће историјски живот имати овај документ и како даље са њим?

- И овај документ имаће своју судбину, али га не треба препустити судбини и лавини хистеричног паушалног оспоравања које је већ почело. Уосталом, Комисија је у бошњачкој и у делу међународне политичке и "стручне" јавности грубо дискредитована као "ревизионистичка" чим је формирана, иако се није могло знати каквим ће резултатима њен рад уродити. Овом "Извештају" није потребна никаква посебна пропагандна и интерпретативна стратегија, јер се он заснива на чињеницама и објективном приказу сарајевске ратне стварности, из перспективе положаја српске заједнице. Важно је само (а то "само" никако није ни мало ни лако!) на одговарајући начин обезбедити да садржај "Извештаја" стигне до што ширег круга заинтересованих, а и незаинтересованих, како овде тако и у свету. Ко се са њим буде срео, мораће да посумња у веродостојност "политички коректне" представе о Сарајеву као "граду мученику" и о нецивилизованим Србима као његовим мучитељима.

* Судбина најугледнијих Срба у Сарајеву је нарочито потресна. Да ли се проф. Милораду Екмечићу ико извинио са бошњачке стране или од стране УН?

- Судбина професора Екмечића, нашег вероватно водећег савременог филозофа историје, у много чему је парадигматична. Он је једва извукао живу, али разбијену главу из једног од сарајевских импровизованих затвора за Србе, прешао је у Београд без игде ичега, без своје богате документације и библиотеке, без рукописа радова који су били у току, али са, срећом, нетакнутим раскошним универзумом у глави. У Београду су потом настала нека од његових најзначајнијих, умно далекосежних дела. Тако је и са преживелим сарајевским Србима. Нико им не може одузети оно што носе у себи, истину о голготи коју су преживели у вољеном граду на који и данас морално и метафизички имају право, бар исто онолико колико и они који су их са обала Миљацке прогнали. Питате за некакво извињење? Какво извињење и од кога. Та већина бошњачких интелектуалаца благородног Милорада Екмечића и даље сматра једним од главних идеолога "великосрпске хегемонистичке и геноцидне политике"!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Srbijo Zuta kuco

18.04.2021. 09:24

Nadam se da su pomenuli i Amina al Huseinija, velikog muftiju Jerusalema koji je osnovao Handzar diviziju https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Haj_Amin_al-Husseini_reviewing_a_parade_of_soldiers_from_the_SS_13th_Division.jpg. Kada je Hitler planirao da evropske Jevreje deportuje u Palestinu Huseini se usprotivio i predlozio "konacno resenje". Bio je clan Muslimanske brace, na celu Arapske lige i ujak i mentor Jasera Arafata ali i Sadama Huseina i Hafeza al Asada koji su bili lideri Baath partije u Iraku i Siriji sa korenima u Nacionalsocijalistickoj partiji Adolfa Hitlera.