НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Шта је донела деценија преговора Београда и Приштине, којима посредује Европска унија

Д. Р. ЂОРЂЕВИЋ

09. 03. 2021. у 10:00

ОТКАД се после прве рунде дијалога Београда и Приштине под окриљем Европске уније на велика звона обзнанило да "постоји капацитет и спремност да се питања решавају", прошло је десет година, а постигнуто у том периоду не оправдава почетни ентузијазам.

НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Шта је донела деценија преговора Београда и Приштине,  којима посредује Европска унија

застој Последњи састанак на високом нивоу одржан у септембру прошле године

Оно што може да се уврсти у тековину преговарачког процеса је да током њега није било оружаног сукоба, иако Срби на Космету и даље живе у страху, готово свакодневно су мета вербалних и физичких напада, лишавају се слободе, њихова имовина се уништава...

Најважнија тачка Првог бриселског споразума, парафираног 2013. године, из перспективе српске стране - оснивање Заједнице српских општина - није испуњена, за шта једнаке "заслуге" имају и власти у Приштини и европски посредници. На другој страни, "Косово" је добило оно што је тражило - свој позивни број +383, Срби су се интегрисали у косовско правосуђе и полицију, учествују на косовским изборима...

Деценију дијалога под бриселском палицом професор Слободан Зечевић, сарадник Института за европске студије, овако сагледава:

- Позитивно је то што није дошло до већих оружаних сукоба Срба и Албанаца, живот на КиМ се делимично нормализовао и постигнут је незанемарљив степен привредне размене између КиМ и централне Србије. Негативно је свакако то што није спроведен Први бриселски споразум и што није пронађено коначно решење за косовски проблем. Ни у овом тренутку не делује да је решење на видику јер су позиције Београда и Приштине по питању статуса удаљене.

То што Албанци од Београда траже признавање, нудећи заузврат "признавање независности Србије", како истиче Зечевић, за Србију је апсолутно неприхватљиво и са таквим позицијама договори о коначном статусу могу да потрају и годинама.

- Месеци које помиње посредник Мирослав Лајчак могу бити довољни да се нормализују односи, али не и да се реши питање статуса - сматра Зечевић.

Иако на почетку преговарачког процеса о томе није било речи, Европска унија у свој Преговарачки оквир о приступању Србије у Унију 2014. године убацује услов да се са Приштином потпише правно обавезујући споразум, што је омча око врата Србији коју до тада није имала ниједна друга земља кандидат за чланство. Шта обавезујући споразум значи, из Брисела ни данас званично не говоре.

Бивши шеф дипломатије Владислав Јовановић каже нам да су Брисел и Вашингтон у дијалог ушли сматрајући да је признавање "Косова" од стране Београда готова ствар:

- Од тада је прошло десет година, а оруђе које су они онда имали у рукама почело је да рђа, јер све што противправно произведете, а оволико дуго не добије потврду, код других буди сумњу у исправност. То значи да време сада не ради за њих, због чега покушавају да спроведу "блицкриг" и говоре да ово треба да се заврши најдаље до краја године.

У међувремену, како сматра Јовановић, побољшала се ситуација у којој се налази Србија, како на унутрашњем плану, тако и у односима са другим земљама, а запад нема при руци "мач" којим би могао да замахне, а да за то не сноси последице. Став Београда, указује овај дипломата, мора да буде принципијелан и да се захтева оно што је наше у целини.

ЧЕТИРИ БРИСЕЛСКА ПОСРЕДНИКА

У ИМЕ Европске уније на првом састанку делегација Београда и Приштине, 2011. године присуствовао је Роберт Купер, док је трочлану делегацију Вашингтона предводио Томас Кантримен, заменик помоћника државног секретара за Европу и Евроазију. После Купера, 2012. године посредничку улогу испред ЕУ преузима британска политичарка Кетрин Ештон, њу наслеђује Италијанка Федерика Могерини, после које долази актуелни посредник у дијалогу, словачки дипломата Мирослав Лајчак.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)