ПЛАН БАЈДЕНА И МЕРКЕЛОВЕ У ЧЕТИРИ ТАЧКЕ: Шта можемо да очекујемо од заједничке политике Вашингтона и Берлина

Д. МИЛИНКОВИЋ

29. 01. 2021. у 09:00

ЈАЧАЊЕ притисака на Београд да са Приштином парафира споразум о међусобном признавању, демонтира Републику Српску, ослаби везе са Русијом и Кином и прикључи се НАТО - биће кључне тачке удруженог наступа Вашингтона и Берлина према Србији, чије обнављање су у телефонском разговору најавили нови амерички председник Џозеф Бајден и немачка канцеларка Ангела Меркел.

ПЛАН БАЈДЕНА  И МЕРКЕЛОВЕ У ЧЕТИРИ ТАЧКЕ: Шта можемо да очекујемо од заједничке политике Вашингтона и Берлина

Фото АП

Овако саговорници "Новости" тумаче најважније закључке који је кабинет шефа немачке владе објавио после разговора Меркелове са шефом Беле куће, а у којем се Западни Балкан, осим Русије, Украјине, Кине, Ирана и Авганистана помиње као један од шест заједничких приоритета у спољној политици. Посебан акценат стављен је на ревитализацију трансатлантског савезништва, укључујући НАТО и ЕУ, као камен темељац колективне сигурности и заједничких демократских вредности.

Дипломата Зоран Миливојевић каже, за "Новости", да је више него јасно да ће Бајденова администрација редефинисати односе са ЕУ, пре свега са Берлином, и вратити их на позиције из времена Барака Обаме:

- Очигледно је да ће Немачка добити зелено светло од САД да у име ЕУ води главну реч када је реч о кључним темама у региону. Притисци на Србију ће се наставити у два правца. Један је да се косовско питање реши на начин за који се залажу западни центри моћи, а то је признавање. Друго је да се реши БиХ, такође на линији западних интереса, а то је федерализација.

Си и Путин, Фото Танјуг / АП

Миливојевић указује и да су се неке околности, ипак, промениле и да Србија није оно што је била 1999. ни 2008.

- Наша позиција је сада јача и наши аргументи око КиМ су добили на тежини, што показује и то што је 18 држава одустало од признавања независности Косова. Државност Косова се није потврдила ни после 12 година и очигледно је да је то пројекат који не може да заживи. И глобални односи су се променили, имамо мултиполарни свет и проблем КиМ не може да се реши без Савета безбедности УН и великих сила. Србија је стожерна држава од које зависе безбедност и стабилност на овим просторима и притисцима и уценама ништа се не може решити. То је јасно и Вашингтону и Бриселу.

Судбина вашингтонског споразума

ПРВЕ назнаке каква ће бити судбина Вашингтонског споразума после промена у Белој кући већ је дао нови државни секретар САД Ентони Блинкен, који је у сведочењу пред Сенатом поручио да Америци тај споразум не смета.

- САД сигурно неће одустати од економске димензије споразума, јер тако јачају свој утицај на овим просторима.

Неће мењати ни део који се тиче билатералне сарадње САД и Србије. Оно где очекујем неку врсту ревизије и појашњење, то је због тога што се у споразуму нигде не третира статусно питање Косова. Очекујем јаснији став Вашингтона и његово инсистирање на међусобном признавању Београда и Приштине - каже Миливојевић.

И Немања Старовић, из Центра за друштвену стабилност, не искључује могућност да САД, када је реч о региону, водећу улогу препусти Берлину:

Фото АП

- Имајући у виду круте ставове немачке дипломатије, који не остављају компромис око кључног политичког питања статуса КиМ, перспективе за суштински напредак у процесу нормализације односа Београда и Приштине би тиме биле сужене. Званични Београд не би требало да мења постојећи приступ, у којем наступа као поуздани партнер и кредибилна преговарачка страна, спремна на дијалог у сваком формату и болне компромисе на путу ка коначном решењу, али не и на исход у којем једна страна мора да изгуби све, да би друга страна то исто добила.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (7)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!