ПЛАН БАЈДЕНА И МЕРКЕЛОВЕ У ЧЕТИРИ ТАЧКЕ: Шта можемо да очекујемо од заједничке политике Вашингтона и Берлина

Д. МИЛИНКОВИЋ

29. 01. 2021. у 09:00

ЈАЧАЊЕ притисака на Београд да са Приштином парафира споразум о међусобном признавању, демонтира Републику Српску, ослаби везе са Русијом и Кином и прикључи се НАТО - биће кључне тачке удруженог наступа Вашингтона и Берлина према Србији, чије обнављање су у телефонском разговору најавили нови амерички председник Џозеф Бајден и немачка канцеларка Ангела Меркел.

ПЛАН БАЈДЕНА  И МЕРКЕЛОВЕ У ЧЕТИРИ ТАЧКЕ: Шта можемо да очекујемо од заједничке политике Вашингтона и Берлина

Фото АП

Овако саговорници "Новости" тумаче најважније закључке који је кабинет шефа немачке владе објавио после разговора Меркелове са шефом Беле куће, а у којем се Западни Балкан, осим Русије, Украјине, Кине, Ирана и Авганистана помиње као један од шест заједничких приоритета у спољној политици. Посебан акценат стављен је на ревитализацију трансатлантског савезништва, укључујући НАТО и ЕУ, као камен темељац колективне сигурности и заједничких демократских вредности.

Дипломата Зоран Миливојевић каже, за "Новости", да је више него јасно да ће Бајденова администрација редефинисати односе са ЕУ, пре свега са Берлином, и вратити их на позиције из времена Барака Обаме:

- Очигледно је да ће Немачка добити зелено светло од САД да у име ЕУ води главну реч када је реч о кључним темама у региону. Притисци на Србију ће се наставити у два правца. Један је да се косовско питање реши на начин за који се залажу западни центри моћи, а то је признавање. Друго је да се реши БиХ, такође на линији западних интереса, а то је федерализација.

Си и Путин, Фото Танјуг / АП

Миливојевић указује и да су се неке околности, ипак, промениле и да Србија није оно што је била 1999. ни 2008.

- Наша позиција је сада јача и наши аргументи око КиМ су добили на тежини, што показује и то што је 18 држава одустало од признавања независности Косова. Државност Косова се није потврдила ни после 12 година и очигледно је да је то пројекат који не може да заживи. И глобални односи су се променили, имамо мултиполарни свет и проблем КиМ не може да се реши без Савета безбедности УН и великих сила. Србија је стожерна држава од које зависе безбедност и стабилност на овим просторима и притисцима и уценама ништа се не може решити. То је јасно и Вашингтону и Бриселу.

Судбина вашингтонског споразума

ПРВЕ назнаке каква ће бити судбина Вашингтонског споразума после промена у Белој кући већ је дао нови државни секретар САД Ентони Блинкен, који је у сведочењу пред Сенатом поручио да Америци тај споразум не смета.

- САД сигурно неће одустати од економске димензије споразума, јер тако јачају свој утицај на овим просторима.

Неће мењати ни део који се тиче билатералне сарадње САД и Србије. Оно где очекујем неку врсту ревизије и појашњење, то је због тога што се у споразуму нигде не третира статусно питање Косова. Очекујем јаснији став Вашингтона и његово инсистирање на међусобном признавању Београда и Приштине - каже Миливојевић.

И Немања Старовић, из Центра за друштвену стабилност, не искључује могућност да САД, када је реч о региону, водећу улогу препусти Берлину:

Фото АП

- Имајући у виду круте ставове немачке дипломатије, који не остављају компромис око кључног политичког питања статуса КиМ, перспективе за суштински напредак у процесу нормализације односа Београда и Приштине би тиме биле сужене. Званични Београд не би требало да мења постојећи приступ, у којем наступа као поуздани партнер и кредибилна преговарачка страна, спремна на дијалог у сваком формату и болне компромисе на путу ка коначном решењу, али не и на исход у којем једна страна мора да изгуби све, да би друга страна то исто добила.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (7)