СИНИША МАЛИ РЕАГОВАО НА ТЕКСТ НЕДЕЉНИКА "НИН": Низ паушалних оцена и неистинитих тврдњи, Србија стоји чврсто

Novosti online

28. 08. 2020. у 10:42

МИНИСТАР финансија Синиша Мали реаговао је на текст недељника "НИН" у коме се, тврди он, износи низ неистина. Мали је на свом "Фацебоок" профилу објавио реакцију коју преносимо у целости:

СИНИША МАЛИ РЕАГОВАО НА ТЕКСТ НЕДЕЉНИКА НИН: Низ паушалних оцена и неистинитих тврдњи, Србија стоји чврсто

К.Михајловић

У тренутку када се светска економија бори да остане на стабилним ногама и када се све државе гуше у дуговима и огромним дефицитима, недељник „НИН“ објављује текст под насловом „Велика чаролија Синише Малог“ у коме се износи низ паушалних оцена и неистинитих тврдњи.

С обзиром на то да грађани Србије имају право на истинито извештавање, као министар финансија желим да одговорим на неистине које је изнео аутор, а који је, чини се, потпуно несвестан актуелних околности и тешке економске ситуације у којој се цео свет налази.

У тексту се најпре критикује што ће Србија на крају ове године имати дефицит. Подсетићу јавност да смо протекле четири године за редом имали суфицит у буџету, што је, ма колико невероватно звучало, било критиковано од стране опозиције и појединих медија. Тај суфицит је био последица одговорне економске политике коју водимо, а која нам је омогућила да помогнемо привреду пакетом подршке у вредности од 5,8 милијарди евра. Дефицит имамо у тренутку када га имају све земље на свету, а нарочито оне које су стале уз своју привреду када јој је то најпотребније. На пример, Немачка у првих шест месеци ове године има дефицит од 51,6 милијарди евра (3,2% БДП-а), док је у истом периоду прошле године била у суфициту од 2,7% БДП-а.

На самом почетку текста се помиње дефицит републичког буџета у првој половини године, који се назива „рекордним“. Истина је да је на крају јуна остварен дефицит републичког буџета у износу од 304,8 милијарде динара, што је за 39,3 милијарде динара мање него што је планирано ребалансом буџета. Дакле – буџет је у бољем стању него што смо пројектовали. Приходна страна буџета у првих шест месеци је боља од плана предвиђеног ребалансом, и то укупно за 37,7 милијарди динара.

Реализација расхода током прве половине године мања је од плана за 1,6 милијарди динара. Такође, јулски подаци су охрабрујући. На крају јула остварен је дефицит републичког буџета у износу од 323,7 милијарде динара, што је за 59,8 милијарди динара мање него што је планирано ребалансом буџета.

Осим тога, приходна страна буџета у првих седам месеци је боља од плана предвиђеног ребалансом, укупно за 70,1 милијарди динара.

Затим се у тексту изводе неке рачунице које се тичу тога колики би дефицит требало сваког месеца да износи до краја године. Претпостављам да је таква рачуница последица незнања аутора с обзиром на то да дефицит из прве половине године није индикатор дефицита у другој половини године.

Овде треба узети у обзир неколико чињеница: Циљани дефицит планиран ребалансом буџета за прву половину године је износио 344 милијарде динара. Подсећам да је пакет економских мера планиран и спроведен у другом кварталу, па самим тим је било смислено планирати највећи дефицит током другог квартала. У другој половини године се очекивало постепено враћање на нормално стање, са приходима блиским стандардним износима, али и расходима буџета који су смањени у односу на оригинални Закон о буџету. Из тих разлога је очекивани резултат у другој половини године знатно бољи од првих шест месеци, то јест дефицит од 36,9 милијарди динара, у односу на дефицит од 344 милијарде динара.

Фискални резултат од 381 милијарду динара је био планиран пре одлуке о новим мерама помоћи привреду тако да процена резултата до краја године може бити коригована. Одлука о другом пакету мера је донета крајем јула, када је утврђено да су остварени приходи били већи за 70 милијарди од планираних ребалансом буџета.

Аутор текста се даље пита да ли смо ребаланс буџета правили са вишком оптимизма. Истина је да је дефицит у првих шест месеци износио 304,8 милијарди динара, што је скоро 40 милијарди динара боље од планираног резултата, и то искључиво захваљујући бољој наплати прихода од очекиване. Дакле, ипак је био у питању конзервативнији и одговорнији приступ.

Тврдње да је раст БДП у јуну изненађење, заправо може бити изненађење само за неког ко недовољно прати кретања званично објављених месечних индикатора привредне активности. Подсећам да је у јуну раст укупне индустријске производње износио 2,6%, а раст прерађивачке индустрије, као најзначајнијег сегмента, чак 4,1%. Истовремено, промет у трговини на мало је реално био већи за 11,5%, а овогодишња кретања карактерише и боља пољопривредна сезона од прошлогодишње. Такође, настављен је и тренд раста реалних зарада које су у јуну веће за 9,6%.

Чуди се аутор текста како је могуће да смо задовољни приходима од ПДВ-а у јулу ове године када су мањи него 2019. године. Дакле, у тренутку када се читав свет суочава са највећом економском кризом икада, наравно да ће приходи бити бар незнатно мањи него у истом периоду прошле године. Ипак, приходи од ПДВ-а у јулу јесу били бољи од онога што се очекивало за тај месец, у односу на план произишао из ребаланса.

Што се тиче програма помоћи за привреду, који се такође помиње у негативном контексту, са лажима попут оне да држава помаже хотелијерима са 100 милиона евра, а реч је о 10 пута мањем износу, показало се да је пакет мера значајно допринео мањем паду БДП-а и убрзаном економском опоравку, који ће у наредном периоду генерисати и веће приходе државе. Да нисмо подржали привреду, ову годину бисмо завршили са падом БДП-а од преко 5%.

Што се тиче констатације да су приходи буџета у прва три месеца ове године мањи него у истом периоду прошле године, треба имати у виду да су основни разлози за то већи повраћаји ПДВ-а у износу од око девет милијарди динара, и уплата пореза на добит по основу концесије београдског аеродрома у износу од око девет милијарди динара, која је уплаћена једнократно прошле године. Ове две ствари су једнократне и административне природе и не приказују право макроекономско стање и динамику прихода. И наравно треба имати у виду да је 15. марта уведено ванредно стање, што се у тексту не помиње као отежавајућа околност.

Прошле године је само у фебруару, у складу са законским календаром, исплаћено 4,7 милијарде динара у виду повраћаја ПДВ-а, а ове године 24,3 милијарде динара, а разлог је већ поменута ефикаснија и бржа динамика контроле и исплате повраћаја. Кад би се занемарила разлика у повраћајима, приходи у фебруару ове године били би око 14 милијарде динара већи него у фебруару 2019. године.

Што се тиче даљег паушалног поређења кретања пореза на доходак и раста просечних зарада, оно није коректно из неколико разлога:

• У категорију пореза на доходак укључени су и порески облици на које не делује кретање просечне зараде (нпр. годишњи порез на доходак грађана, порез на дивиденде, порез на капиталне добитке, порез на ауторска права итд.);

• Кретање наплате пореза на доходак зависи како од примања, тако и од броја обвезника;

• У својој рачуници аутор текста није узео у обзир мере помоћи привреди - одлагање дела пореских обавеза (по основу пореза на зараде и доприноса). По том основу, само на нивоу буџета Републике, одложен део пореза на зараде за посматрани период износи преко три милијарде динара. Када би ова одложена средства била укључена у обрачун, раст пореза на доходак у првих шест месеци износио би преко 11%.

Занимљиво је и да аутор текста даље едукује Министарство финансија да су највећи приходи од ПДВ-а у јулу и да зато није велико изненађење добар резултат из тог месеца. Наравно да је јул један од најиздашнијих месеци по основу прихода од ПДВ-а и то је нешто што се увек узима у обзир при изради годишњег буџета, односно ребаланса.

Дакле, неспорно је да постоји сезонска компонента у динамици наплате ПДВ-а и да су јануар, април, јул и октобар месеци када тзв. „тромесечни“ ПДВ обвезници уплаћују своје обавезе. Та динамика није ни узета у обзир при објашњавању боље наплате прихода од ПДВ-а у јулу ове године. Аутор је из незнања или лоше намере покушао малициозно да интерпретира бољу наплату ПДВ-а од буџетског плана, иако план уважава сезонску динамику ПДВ-а.

Затим, аутор истиче да су у јулу ове године за 10% били мањи приходи него у истом месецу прошле године. Потпуно бесмислено поређење када имате у виду економску ситуацију у којој се све земље данас налазе. Верујем да је исти случај у свим земљама света.

Када је реч о једнократној помоћи од 100 евра, и рачуници о томе колико је она била исплатива, ту бих истакао неколико важних чињеница:

• Током априла усвојен је ребаланс буџета којим су признате новонастале епидемиолошке и економске околности. У обзир су узете пројекције кретања привредне активности до краја године као и специфични ефекти мера сузбијања епидемије (забрана одређених економских активности, ограничење кретања, изостанак туристичког промета, транзита итд.). Пројекције прихода буџета су и према оцени Фискалног савета урађене коректно и конзервативно што је у складу са, у том тренутку, веома неизвесном епидемиолошком ситуацијом

• Након усвајања ребаланса, а за потребе планирања ликвидности буџета и динамике задуживања, пројектована је месечна динамика пореских и непореских прихода буџета. Таква динамика се додатно ажурира у редовним временским интервалима како би се сагледала текућа буџетска кретања. Дакле, свако поређење се једино може вршити са приходима који су утврђени ребалансом буџета. Боља економска кретања и бржи опоравак од иницијалног плана, делимично због краћег трајања најтежих епидемиолошких мера су фактори који су утицали на већи прилив прихода буџета. Као пример боље наплате прихода, поред ПДВ-а можемо истаћи и бољу наплату прихода од акциза на деривате нафте, услед нижих цена и краћег трајања лоцкдоwн-а. Део боље наплате се може објаснити и тиме што постоје и компаније које су користиле само део помоћи у виду минималне зараде, а наставиле да плаћају своје пореске обавезе

• Пакет економских мера је широко дисперзован, а мере су имале за циљ очување привредних капацитета, радних места и одређену стимулацију приватне потрошње становништва. Тврдња да је потрошено 620 милиона евра да би се у буџет вратило 39 милиона је бесмислена и злонамерна јер тако нешто није ни био циљ самих мера. Мере су очувале постојећи ниво привредне активности и ублажиле драстичнији пад буџетских прихода. Једини тренутно мерљив ефекат је ефекат фискалног стимулуса на приходну страну буџета и већи прилив ПДВ-а због трошења исплаћених 100 евра. Међутим, ти ефекти нису експлицитно урачунати приликом израде ребаланса буџета као пример добре праксе конзервативног, кредибилног и опрезног планирања.

На крају текста се помиње и задуживање Србије, односно наш јавни дуг. Наша земља је протеклих година значајно смањила учешће јавног дуга у односу на БДП, и то за чак 20 процентних поена. Нарочито смо у последње две године били активни у том смислу - контролисали смо трошење средстава буџета, отплаћивали скупе кредита, промовисали Србију код страних инвеститора. Управо смо захваљујући томе били спремни да веома брзо реагујемо у време кризе и да се задужимо како бисмо помогли привреди, баш као што су то урадиле и све друге земље на свету које су имале такву врсту подршке привредницима.

Дакле, у време кризе је нормално да дефицит једне државе расте и да се улази у задуживање како би се он финансирао.

Не ради се о магији и чаробним штапићима, већ о професионалном приступу вођења јавних финансија, ребалансу који је са једне стране подразумевао максималну штедњу и смањење трошкова који нису примарни у тренутку кризе, и припреме економских мера како би се последице кризе ублажиле.

Србија је имала простора да се задужи за две милијарде евра, а да нам јавни дуг остане на нивоу испод 60%, што смо одредили као максималну и оптималну границу за задуживање у време пандемије. По прелиминарним подацима дуг је тренутно на око 56,8% (са 57,3% колико је износио након емисије обвезница на међународном тржишту) са циљем и планом финансирања до краја године, да не пређе задате лимите.

Предузете мере као и задуживање су под сталним надзором како Међународног монетарног фонда, тако и рејтинг агенција које у време повећања дефицита и задуживања нису мењале кредитни рејтинг Србије, чак су похвалиле и нагласиле предности Србије, која је у кризу ушла са стабилним јавним финансијама, високом ликвидношћу и јавним дугом који може да "носи" значајно задуживање и остане у прихватљивим границама у односу на БДП.

Осим тога, јуче су нам стигле и похвале ММФ-а, који је истакао да су „власти у Србији на пандемију одговориле одмах, великим пакетом фискалних и монетарних мера, као и мерама усмерених ка банкарском сектору“. Оцењују и да су мере добро осмишљене, и да су на прави начин усмерене на заштиту и подршку домаћинствима, подршку очувању радних места, на већа улагања у здравство, обезбеђење довољне ликвидности у банкарском сектору и олакшање обавеза отплате кредита.

ММФ је свестан ситуације у којој се цео свет налази, баш као и светске финансијске институције, рејтинг агенције, и у складу са реалним околностима коментарише наше финансије, за разлику од појединих домаћих стручњака и медија, који користе сваку прилику да износе критике на рачун наше економије.

Поносни смо што у условима највеће економске кризе на свету наша држава ствоји чврсто на ногама, што смо у првој половини године међу земљама у Европи које имају најмањи пад привредне активности, што смо задржали пуну запосленост за време пандемије коронавируса и што нам привреда и даље добро функционише. Сада настављамо борбу за нашу економију.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)