СМЕТА ИМ ШТО СРБИЈА ЛЕТИ ВИСОКО! Бивши директор ЈАТ-а и блокадерско гласило удружено кренули на Ер Србију
Dodaj Novosti kao svoj Google izvor
ЗНАЧАЈ Ер Србије не може се посматрати само кроз цену појединачне карте, већ и кроз њен шири допринос туризму, привреди и доступности Србије, али то није спречило бившег директора ЈАТ-а да се обруши на успешну српску ваздухопловну политику.
Фото: PNC Collection/Alamy/Profimedia
Компанија Ryanair најавила је да ће до краја године повући своје авионе са аеродрома Константин Велики у Нишу, и управо су ову вест поједини медији, познати по томе што даноноћно шире блокадерску кампању, покушали да искористе како би оспорили успешност српске ваздухопловне политике.
Смета им, јасно је као дан, што Србија лети високо. Сваки успех Србије им смета и управо је то главни адут њихове кампање.
Блокадерско гласило НоваС и бивши директор ЈАТ-а, Предраг Вујовић, удружено су кренули у напад на Ер Србију.
За почетак, интересантно је да Нова С изабрала саговорника Предрага Вујовића који упркос томе што је бивши директор ЈАТ-а, како делује, само негативно говорио Ер Србији.
Посебно је интересантно и што један бивши директор авио компаније, по свему судећи, не увиђа да се значај Ер Србије не може посматрати само кроз цену појединачне карте, већ и кроз њен шири допринос туризму, привреди и доступности Србије.
Фото: Принтскрин
На питање шта значе одласци нискотарифних компанија с нашег тржишта, Вујовић каже да то није "само скупља карта", него да мисли да се читава индустрија ваздухопловства базира на великом броју летова.
Одговарајући на питање о нискобуџетној компаниији, Вујовић се најоштрије обрушио на Ер Србију.
- Компанија Ер Србија није се показала као благонаклона кад причамо о ценама карата - рекао је он, а затим покушао да представи успешну спрску вадухопловну политику како подиже цене "до оног максимума до којег тржиште може да издржи", и да је то "циљ монополисте".
На питање да ли су већи губици или добит Ер Србије, Вујовић је рекао да су "сигурно већи губици" коментаришући цене карата.
Чак ни бивши директор ЈАТ-а није могао да не призна да је било "експанзије саобраћаја". Међутим, чак и ту чињеницу покушао је да представи као негативну карактеристику, оценивши да "експанзија саобраћаја коју је она извела у последње две године показује да је само обим посла јако битан у Ер Србији, а приход може да буде, али не мора да значи".
На блокадерском медију покушано је и да се српска вадухопловна политика прикаже негативно, упоређујући је са low-cost компанијама.
- Успех low-cost компанија је управо у томе што они буквално воде рачуна о свакој врсти трошка, али до цента - рекао је бивши директор ЈАТ-а, да би зутим рекао да "Србија нема никакав план развоја авио-саобраћаја, осим што фаворизује Ер Србију".
Шта је то што на блокадерском медију нисмо могли да чујемо?
Кад се говори о развоју авио-саобраћаја у Србији, расправа се често сведе на неколико наизглед једноставних питања: зашто нека нискотарифна компанија нема базу у Србији, зашто је одређена карта скупља него код конкуренције и зашто се из неког аеродрома не лети на више дестинација. Проблем је што авио-саобраћај функционише знатно сложеније.
Присуство low-cost компанија свакако јесте важно за једно тржиште. Оне повећавају избор путника, подстичу конкуренцију и могу да отворе дестинације које традиционалним превозницима нису комерцијално интересантне. Али број њихових база или линија није сам по себи мерило успешности националне ваздухопловне политике.
Одговор на оптужбу за "монопол"
Ер Србији обратили смо се управо овим поводом. Компанији Ер Србија смо поставили питање поводом оптужби за "монопол" коју је изрекао бивши директор ЈАТ-а.
Како нам је потврђено из Ер Србије, чињеница да на одређеној линији лети само један превозник не значи да постоји регулаторно заштићен монопол нити да је другим превозницима забрањен улазак.
Истичу, авио-компаније не отварају линије зато што неко сматра да би конкуренција на њима била пожељна, већ када процене да постоји довољно путника и да на тој линији могу одрживо да послују. Зато се компаније са појединих рута повлаче, док на другима повећавају број летова.
То се догађа широм Европе
Како објашњавају, пример за то је Ryanair који нема базу у Србији. Одлуке о повлачењу линија из Ниша, додају, треба посматрати кроз комерцијалне и оперативне околности у којима превозник послује. Кад се нека компанија повуче са одређене руте, сасвим је уобичајено да други превозник процени постоји ли довољно тражње да ту линију преузме. Ако се касније поново појави комерцијални интерес, тржиште само по себи није затворено за повратак претходног превозника.
Често се као аргумент користи и чињеница да поједине нискотарифне компаније немају базу у Србији. Међутим, отварање базе није политичко, већ пословно и регулаторно питање, додају из Ер Србије.
Истовремено, сама чињеница да нека компанија поседује базу у одређеној држави не значи да је она аутоматски део исте регулаторне зоне. Wizz Air је, на пример, након Брегзита основао компанију Wizz Air УК како би могао несметано да послује на тржишту Уједињеног Краљевства, које више није део Европске уније. На сличан начин основан је и Wizz Air Абу Дхаби након уласка компаније на тржиште Уједињених Арапских Емирата. То су примери прилагођавања регулаторним оквирима различитих држава, а не потврда да је база сама по себи најважнији показатељ присуства на неком тржишту.
Нискотарифних компанија најчешће се развијају на тржиштима на којима не постоји снажан национални превозник
Притом, искуство широм региона показује да се базе нискотарифних компанија најчешће развијају на тржиштима на којима не постоји снажан национални превозник или где је национална авио-компанија релативно малог обима. Скопље, Тирана, Тузла и Сарајево немају националне авио-компаније које би имале значајнију улогу у повезивању својих тржишта, док је у Црној Гори национални превозник по обиму пословања знатно мањи од Ер Србије. Зато није изненађујуће што нискотарифни превозници у таквим срединама често преузимају доминантнију улогу и отварају већи број база и линија.
Тржиште је отворено и свака авио-компанија може да лети тамо где процни да постоји комерцијални интерес. Добар пример је линија за Лисабон из Београда. У периоду када су и Ер Србија и Wizz Air летели између Србије и Португала постојала је конкуренција на тој рути. Међутим, Wizz Air се касније повукао, не зато што му је то било забрањено, већ зато што није препознао довољно одржив пословни интерес за наставак операција. Такође, Wizz Air се, на пример, повукао из Беча и значајан део операција пребацио у Братиславу, која се у авио-индустрији често посматра као алтернативни аеродром за подручје Беча. Тај пример показује да одлуке о отварању или затварању база нису последица појединачних државних политика, већ процене трошкова, конкуренције, потражње и дугорочне пословне исплативости.
Ни секундарни аеродроми не могу се посматрати искључиво кроз број километара који их дели од највећег аеродрома у земљи. Њихов значај зависи од подручја које опслужују, квалитета инфраструктуре, структуре путника, локалне привреде и дестинација које могу да привуку.
Проблематично поистовећивати традиционалног превозника са скупом картом
У Ер Србији потражили смо одговор да ли је оправдано поистовећивати традиционалног превозника са скупом картом.
Како нам је одговорено "проблематично је поистовећивати нискотарифну компанију са јефтином картом, а традиционалног превозника са скупом картом".
Цена авионске карте не зависи само од удаљености између два града, кажу они за наш медиј. На њу утичу тренутак куповине, сезона, попуњеност авиона, ниво конкуренције, аеродромске таксе, оперативни трошкови и бројни други фактори.
Због тога појединачни примери карата купљених непосредно пред путовање не могу представљати основ за закључке о укупној ценовној политици било које компаније, објаснили су нам саговорници из Ер Србије.
- Притом се често заборавља да се морају поредити исти производи. Најнижа тарифа нискотарифних превозника углавном не укључује услуге попут предатог пртљага, избора седишта или приоритета при укрцавању. Тек када се у поређење укључе сви елементи путовања може се говорити о стварној разлици у цени - додају наши саговорници и даље додају:
- Видимо да се на овом месту отвара дилема о оправданости навода којима се доводи у питање развој додатних аеродрома. Ако је физичка удаљеност једини критеријум, како онда објаснити успешно функционисање бројних европских примера попут Копенхагена и Малмеа, Лондона и Лутона, Париза и Бовеа или Франкфурта и Франкфурт Хана? Европска пракса показује да секундарни аеродроми могу имати важну и одрживу улогу чак и када се налазе релативно близу великих чворишта.
Наравно, ниједан од тих показатеља не значи да нема простора за даљи развој. Напротив. Више превозника, више дестинација и већа конкуренција могу донети користи и путницима и привреди. Међутим, озбиљна расправа о ваздухопловству не би требало да се своди на поређење појединачних цена карата или број авиона које нека компанија има у другој држави. Много важнија питања су колико је Србија повезана са светом, колико путника привлаче њени аеродроми, колико је тржиште отворено за различите превознике и какву економску вредност генерише авио-саобраћај.
Тек када се одговори на ова питања може се дати објективна оцена успешности српске ваздухопловне политике, истичу из Ер Србије.
У том контексту, важну улогу има Ер Србија као национални авио-превозник и један од кључних носилаца међународне повезаности земље. Мрежа од више од 100 дестинација у Европи, Медитерану, Азији и Северној Америци путницима пружа широк избор летова и доприноси бољој повезаности Србије са светом, као и позиционирању Београда као регионалног авио-чворишта. Зато се значај Ер Србије не може посматрати само кроз цену појединачне карте, већ и кроз њен шири допринос туризму, привреди и доступности Србије.
(Ало)
БОНУС ВИДЕО: Wizz Air без одговора на питања о безбедности путника
Препоручујемо
СУДАР ДВА АВИОНА ИЗБЕГНУТ У ЗАДЊЕМ МОМЕНТУ: Један човек је спасио ствар (ВИДЕО)
15. 08. 2026. у 08:45
МАЛИШАН НАПРАВИО ПРОБЛЕМ: Лет отказан, путници траже надокнаду трошкова
14. 08. 2026. у 12:27
ИСТОРИЈСКИ УСПЕХ ЕРБАСА: Пробни лет без слетања трајао је више од једног дана
28. 07. 2026. у 16:10
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
Прочитајте више
Пас скочио са 3. спрата, а онда су нашли хорор у стану - пао са 10 метара, мислили да је мртав
МУШКАРАЦ је пронашао немачког овчара на земљи, након пада са висине од око десет метара. У почетку је помислио да је пас угинуо, али се животиња убрзо подигла и склонила уз врата.
17. 08. 2026. у 18:35
У једној битној ствари им се разликују нуклеарке: Како то Словаци не гасе реакторе, а Мађари и Румуни морају?
"СВЕТСКИ смо лидер када је реч о уделу електричне енергије произведене у нуклеаркама", поручио је словачки премијер Роберт Фицо и напоменуо да ће уклеарне електране производити око 75 одсто укупне електричне енергије која се троши у Словачкој.
17. 08. 2026. у 18:15
У браку су деценијама: Како изгледа супруга Алена Исламовића (Фото)
"НАЈВЕЋА љубав ми је моја жена, ако смо заједно од 16. године, можете да замислите каква је то љубав."
17. 08. 2026. у 11:28
5 мучних ствари откривено о Кличковој бившој тик пред смрт: Тајна коју је крила 36 година
САМО три месеца пре смрти, Хејден Панетијер објавила је мемоаре у којима је одлучила да више ништа не крије. Књига "Ово сам ја: Обрачун" (This Is Me: A Reckoning) врло брзо постала је бестселер Њујорк тајмса и "USA Today", а глумица је на готово свакој страници рушила слику коју је јавност годинама имала о њој.
17. 08. 2026. у 20:37
Чувени сајт објавио листу 15 најгорих српских јела: Овај списак наљутиће многе Србе!
ЛАСТА „најгорих српских јела“ коју објављује гастрономски водич TasteAtlas поново је изазвала расправу, посебно зато што су се међу слабије оцењеним специјалитетима нашла јела без којих многи у Србији тешко могу да замисле домаћу трпезу. Ипак, важно је нагласити да је листа у међувремену ажурирана: уместо ранијих 15, TasteAltlas тренутно рангира чак 26 српских јела, а поредак се формира на основу оцена корисника.
17. 08. 2026. у 14:30
ЗАШТО ЖЕНЕ МАСОВНО "БЕЖЕ" ОД ТРАМПА? У '26 отишло њих седам: "Проблем су страндарди лепоте и буђење позивима усред ноћи"
ЖЕНЕ које раде за америчког председника Доналда Трампа отворено су говориле о последицама које тај посао може имати, с обзиром на високе стандарде лепоте и председникову изузетно захтевну природу.
17. 08. 2026. у 11:10
САМОУБИЛАЧКА ТАКТИКА ЗЕЛЕНСКОГ: Украјинска војска шаље војнике у „месне јурише“ на Запорошком правцу, трпе језиве губитке
ОРУЖАНЕ снаге Украјине изводе „месне јурише“ на споју Дњепропетровске и Запорошке области и притом трпе велике губитке, изјавио је за војни експерт Андреј Марочко.
17. 08. 2026. у 08:31
ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ ЗА ВОЗАЧЕ У СРБИЈИ: Опозвана два популарна Nissan модела због ризика од пожара и повреда
НА сајту система НЕПРО објављен је опозив два модела путничких возила марке Nissan због безбедносних ризика који могу довести до повреда корисника, односно повећаног ризика од пожара.
24. 07. 2026. у 16:00
ПУТИН ПОТПИСАО "ЗАКОН О ГРАЂАНСКОЈ СМРТИ" За Русе у иностранству: "Казна ће их стићи - морају да схвате!"
РУСКИ председник Владимир Путин потписао је закон којим се уводе нова ограничења за држављане који живе у иностранству, а које су власти осудиле за кривична дела или одређене прекршаје.
12. 08. 2026. у 17:59
Најновије из рубрике
ВУЧИЋ СУТРА ОБИЛАЗИ ДВА ВЕЛИКА ГРАДИЛИШТА У БЕОГРАДУ: Председник прво иде у ГАК, а потом и у Тиршову 2
ПРЕДСЕДНИК Србије, Александар Вучић, обићи ће радове на две важне здравствене установе у престоници.
17. 08. 2026. у 20:15
МЕСАРОВИЋ И НИКОЛИЋ БРУТАЛНО УДАРИЛЕ НА МАРИНИКУ ТЕПИЋ: "Доказана лажовчина, интересује те само злоупотреба трагедије"
ПОТПРЕДСЕДНИЦА Владе и министарка привреде, Адријана Месаровић, и народна посланица Милица Николић жестоко су реаговале на наводе опозиционарке Маринике Тепић о стању у Делиблатској пешчари и оптужбама за наводну корупцију и злоупотребе.
17. 08. 2026. у 19:38
"СРЕЋА ШТО ИМАМО ВУЧИЋА!" Моћне речи великог професора Раденовића: Ђокић сноси највећу одговорност за суноврат Универзитета!
УНИВЕРЗИТЕТ у Београду пао је у групу од 501. до 600. места на најновијој Шангајској листи. Установа која је преживела светске ратове, санкције, корона вирус, била расадник интелектуалаца и научни светионик на Балкану, изгледа да ће тешко преживети Владана Ђокића и "студенте" блокадере. Професор Стојан Раденовић, који је заслужан за заустављање потпуног пада Универзитета у Београду, за "Новости" оштро је говорио о последицама блокада, раду управе Универзитета и одговорности ректора Владана Ђокића.
17. 08. 2026. у 18:46
ТРАЖИМ ХИТНУ РЕАКЦИЈУ НАДЛЕЖНИХ: Министар Вујић најоштрије осудио паљење аутомобила јавног тужиоца у Ваљеву
МИНИСТАР правде Ненад Вујић најоштрије је данас осудио паљење аутомобила јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Ваљеву Вукашина Вујичића, истичући да сваки напад на државне институције и носиоце правосудних функција мора бити расветљен и осуђен од стране јавности.
17. 08. 2026. у 17:39
БРНАБИЋ: Блокадери оптужују државу за пад Универзитет у Београду да би прикрили недостатак одговорности
ПРЕДСЕДНИЦА Скупштине Србије Ана Брнабић изјавила је данас да блокадери оптужују државу за лоше резултате Универзитета у Београду (УБ) на Шангајској листи како би прикрили сопствену неодговорност и истакла да су улагања у науку и плате професора на историјском максимуму.
17. 08. 2026. у 17:31
Коментари (0)