ПЕТ НАЧИНА: Како решити проблеме са грађевинским отпадом у Србији
У Србији се годишње ствара огромна количина грађевинског и отпада од рушења — процењује се око 100 милиона тона, али већина те количине није правилно збринута и завршава на „дивљим“ депонијама. Постоје само два званична места за правилно третирање, а контрола и системско управљање скоро не функционишу.
FOTO: Arhiva novosti
Шта треба урадити да би се проблем решио
- Формирати и имплементирати функционалан систем управљања отпадом Обавезна селективна сепарација на градилишту — грађевински отпад мора да се раздваја (нпр. бетон, цигла, метал, стакло, пластика) пре збрињавања или рециклаже. То је предвиђено националним плановима управљања отпадом, али у пракси се ретко спроводи. План управљања отпадом за сваки пројекат — инвеститори и извођачи морају да обезбеде и имају одобрен план управљања отпадом који обухвата како се отпад третира и одлаже. Нова правила у Србији такође намећу ову обавезу и омогућавају контролу инспекцијама.
- Обавезна обука и сертификација свих учесника Преглед објеката пре рушења — потребно је ангажовати сертификоване стручњаке који ће прегледати објекат и припремити план уклањања опасних материја (нпр. азбеста, боја са оловом) пре почетка радова. Само специјализоване компаније могу изводити радове уклањања отпада — не смеју то радити фирме које истовремено граде или адаптирају исте објекте јер је то противно законским прописима и доводи до неправилног збрињавања.
- Изградња и проширење инфраструктуре за третман отпада Више локација за легално одлагање и рециклажу — постоје само два оперативна центра, што је апсолутно недовољно за количине отпада. Треба изградити нове рециклажне центре, складишта и специјализоване депоније са контролом процеса. Подстицаји за рециклажу и секундарне сировине — правне и финансијске олакшице за компаније које рециклирају отпад у грађевинске материјале (нпр. дробљени бетон за путеве) могу мотивисати индустрију да мање зависи од дивљих депонија.
- Контрола и кажњавање нелегалног одлагања Јака инспекцијска служба са реалним казнама — тренутно нема довољно инспектора, па су казне ретке и неефикасне. Контрола мора бити стална и системска, са високим новчаним казнама за кршење правила. Праћење одвијања отпада кроз дигиталне регистре — употреба дигиталних система за праћење количина и локација ОТПАДА би спречила „скривање“ отпада на нелегалним местима.
- Едукација јавности и привреде Подизање свести грађана и компанија да грађевински отпад није „смеће“, већ ресурс који се може рециклирати и поново употребити — то је кључно за дугорочно решење проблема. Промовисати принципе циркуларне економије у градитељству: смањење отпада, поновна употреба материјала и рециклажа свих могућих компоненти.
Да би Србија извела проблем грађевинског отпада из „сиве зоне“ и законске неефикасности:
- Морају да се примене постојећи прописи у пракси,
- Изграде капацитети за третман и рециклажу,
- Појача контрола и едукација
- Уведе систем праћења и одговорности. Без ових корака, проблем дивљих депонија и неуредног одлагања биће и даље велики терет за животну средину и здравље људи у годинама које долазе.
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)