КУРТИ: Британија би требала да пошаље још трупа да нас заштите од српске инвазије

Милица Шкорић
Милица Шкорић

20. 03. 2024. у 09:00

БРИТАНИЈА би требала да пошаље више трупа на Косово како би спречила рат на Западном Балкану, указао је премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти за британски "Телеграф".

КУРТИ: Британија би требала да пошаље још трупа да нас заштите од српске инвазије

Аљбин Курти, лидер Самоопредељења, Фото АП

- Постојало је само „симболично“ присуство НАТО-а у земљи и то не би било довољно да спречи инвазију Србије - рекао је Аљбин Курти за Телеграф.

На питање да ли Британија треба да повећа своје војно присуство у региону, Курти је рекао:

- Велика Британија је део НАТО-а и они делују на тај начин. Верујем да би на КиМ требало да буде више НАТО трупа.

НАТО има 4.000 војника на терену на КиМ, али Курти је рекао да би „његова земља“ могла да буде још боље заштићена и да би „НАТО могао и требао да буде више ангажован на Косову и војно и политички“ због претње из Београда. Британија је била кључни део НАТО коалиције која је помогла тзв. Косову да добије независност од Србије након избијања рата 1998. године.

Британске трупе распоређене прошле године

Курти је рекао да је од Брисела тражио више трупа на Космету „неколико пута“, укључујући и пре инвазије Владимира Путина на Украјину у фебруару 2022. и поново прошле године, када се догодила Бањска.

Око 200 британских војника распоређено је у региону након напада у покушају да се деескалирају тензије, придруживши се 400 британских војника који су тамо већ стационирани. Ове додатне трупе су од тада отишле.

У време насиља, Алиша Кернс, председница Комитета за спољне послове, оптужила је Запад да није успео да заштити КиМ од српске и руске агресије и позвала Владу да „обезбеди да не усвојимо политику усредсређену на Београд за Балкан”.

Владе САД и Велике Британије оптужиле су Куртија да сам подстиче тензије намештањем градоначелника етничких Албанаца у пограничне регионе КиМ са великим бројем Срба. 

Србија савезник Русије

Србија је традиционални савезник Москве и одбила је да санкционише Русију након њене инвазије на Украјину.

Данас је 45 британских војника укључено у контингент НАТО-а на Косову од 4.443 војника. За поређење, Мађарска је обезбедила 365 војника, Америка 572, а Италија 1.322. Курти је признао да, иако је присуство трупа било „значајно“ на северу са већинским етничким српским становништвом, свеукупно није повећано „много“ и да је „генерално симболично“.

Курти је за британски лист показао снимке из ваздуха који приказују 41 војну касарну у Србији, за које је тврдио да су стратешки позициониране и за „одбрану Београда и за напад на Косово“.

Друга слика приказује 48 српских истурених оперативних база (ФОБ) стационираних дуж административне линије. Верује се да је од тих база 28 војних и 20 жандармеријских, а број људи у свакој се креће између 50 и 150. Он је указао на „планински“ терен, који отежава одбрану, као и на 16 илегалних путева које су Срби наводно користили за шверц муниције и војне опреме у подручја са већинским српским становништвом, а која су у међувремену затворена.

Курти је описао 48 ФОБ-са као „потковичастог“ облика – облика који је у складу са оним који се појавио на Косову током рата пре 25 година.

- Они [Србија] чекају прилику да нас нападну - рекао је он. Он је потковицу описао као „забрињавајућу“ због близине српских снага административној линији.

„Мали Путин“

Највећа забринутост Куртија је господин Вучић, кога је описао као „малог Путина“ због његовог пријатељства са руским председником. Он је рекао да није чудо што је у децембру прошле године Вучић показао јавно дивљење Илхаму Алијеву, председнику Азербејџана, када је од јерменских снага преузео спорни регион Нагорно-Карабаха, с обзиром на сопствену амбицију да заузме КиМ.

- Због претње коју нам Србија представља и због њихове многобројне везе са Кремљом, да имамо више капацитета и способности за нашу војску и полицију и више НАТО трупа повећало би безбедност наше земље и региона - нагласио је Курти.

- Верујем да све док Србија не призна (тзв.) Косово, док Србија има 48 истурених оперативних база широм наше земље и док је Србија близак савезник Кремља, требало би да буде више капацитета на нашој страни и више НАТО трупа.

Курти затворен 1990-их

Курти је био затворен као студентски активиста који је водио кампању против српских власти на КиМ 1990-их.

У време затварања, господин Вучић је био на власти као српски министар информисања.

- Он је и даље на власти и ја сам постао премијер, али немам мржњу према Србима - рекао је он.

- Али желим да Србија промени свој став и приступ КиМ како би нормализовала односе. Верујем у правду без освете. Не верујем у освету. Ако постоји освета, не може бити правде.

Одговарајући на коментаре господина Куртија, портпарол тзв. министарства одбране је рекао:

- Велика Британија наставља да пружа активну подршку суверенитету и (тзв.) независности Косова, а ми играмо виталну улогу у одржавању стабилности на Западном Балкану. Војници Велике Британије су тренутно распоређени као део НАТО-ове мировне мисије на КиМ од 4.000 војника. Мисија доприноси одржавању безбедног и безбедног окружења и слободе кретања за све заједнице на Космету.

БОНУС ВИДЕО: ЕКСКЛУЗИВНО - Куртијев Србин Радомировић даје интрукције својим послушницима како да запале ауто

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!