НЕСВРСТАНИ ЈАК АДУТ У НАШОЈ БИЦИ ЗА КОСОВО: Шта би Србији донело још јаче приближавање групи ванблоковских држава

ПОЗИВ председнику Александру Вучићу да присуствује наредном конгресу Покрета несврстаних у јануару идуће године у Кампали, шанса је да Србија оснажи стара партнерства и пријатељства.

Фото: Инстаграм/ buducnostsrbijeav

Истовремено, да боље распореди економске интересе на глобалном плану, али и да побошља своју преговарачку позицију када је реч о статусу Косова и Метохије, узимајући у обзир да већина ванблоковских земаља нису признале независност лажне државе.

Ово су главни ефекти које би први човек Србије могао да постигне након прихавтања позивнице коју током посете упутио лидер Уганде Јовери Кавуту Мусевени, чија је земља домаћин скупа. Имајући у виду да наша земља и даље баштини традицију несврстаних и да сада има статус посматрача, а да је реч о највећој групацији држва после Уједињених нација, битно је да поново ухватимо корак у сарадњи са њима. Такође, узимајући у обзир да је један од 10 принципа на којима ова организација почива - поштовање суверенитета и територијалног интегритета свих народа, а да више од 60 чланица Покрета није признало незавиност Косова, додатна је прилика на дипломатском пољу.

И српски и угандски лидер у већем делу заједничког обраћања евоцирали су успомену на плодоносну сарадњу из времена Југославије, која би могла да се обнови:

- Разговарали смо о развоју сарадње, економском повезивању и пројектима на којима бисмо могли заједно да радимо, јер Србија наставља да обнавља и учвршћује своја стара партнерства, док са искреним пријатељима гради нове мостове за будућност - поручио је Вучић током сусрета.

Према мишљењу некадашњег шефа дипломатије и амбасадора Живадина Јовановића, бивше колоније, а сада независне државе, имају сензибилитета за нашу врсту проблема око Косова.

- Један број несврстаних је у датом времену суочен са сепаратизмом и тероризмом, са вештачким границима и мултиетничким саставом. То су земље које чине огромну већину светских организација. Покрет броји 120 чланица и то је натполовична већина УН. С обзиром на то да су интереси Србије да снажи и јача подршку суверенитету, територијалном интегритету, у складу са Повељом УН, Резолуцијом 1244, наша земља може даље да прошири подршку чланица светске организације. Ово би било хватање корака у глобалним односима, које карактерише отварање простора за праведније и демократскије односе у којима ће се више поштовати принципи и међународно право.

Како Јовановић објашњава, не треба допустити да Србију плаше са тим да је економски зависна искључиво од Европске уније, чијим интересима мора да се повинује по сваку цену, већ да треба да тражи партнере и у другим деловима света, што не угрожава сарадњу са ЕУ.

- У глобалним престројавањима, природно је да Србија на југу и међу Покретом тражи партнера како на плану трговинске сарадње, у инвеститиционим пројектима, инфраструктури, тако и у областима одбране, безбедности, трансферу технологија, производњи хране, реализацији пројеката наводњавања. Све до сарадње у чисто политичкој сфери у оквиру међународних организација, пре свега УН.

Београд је 2011. године угостио више од 100 делегација на обележавању пола века Покрета, док је десет година касније, 2021. такође, у српској престоници одржан скуп поводом 60 година од оснивања. И тада су послате поруке да Србија, односно Југославија, која је била један од оснивача (у Београду је 1961. одржан први самит) заслужује много значајније место у Покрету, а да то не значи нужно да ће штетити нашем европском путу. Покрет, који има 120 чланица и 17 посматрача, настао је као идеја да буде политичка алтернатива за земље које желе да избегну опредељење за један војно-политички блок и артикулишу спољнополитички наступ, док је Хладни рат био на врхунцу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације