И ШКОЛА - СВЕДОК ВЕКОВНИХ СРПСКИХ КОРЕНА У ВУКОВАРУ: Српски језик и ћирилица дефинитивно протерани прошлог децембра

Privatna arhiva, Форум Срби.хр, Архив Војводине

 - У јесен 1733. године српска школа прихватила је прве ђаке у кући проте Захарија Дамјановића, а учитељ је био Тимофеј Левандовски из Кијева. За школу су набављене ђачке клупе. Плаћене су са пет форинти и 88 крајцара из црквене касе. Већ октобра наредне, 1734. године, архиепископ Викентије Јовановић упутио је писмо вуковарској црквеној општини о установљавању "школске кутије" за прикупљање прилога који би послужили за помагање школовања сиромашних ђака - истиче вуковарски историчар Божидар Чалић.

Школске године су се низале, рад у српској школи био је све организованији, а број ђака непрестано се умножавао. Пет деценијa доцније, 1785, у попису вуковарског протопопијата
констатовано је да су "овде постојале две српске школе у којима су магистри (учитељи) били Лазар Богдановић и Лазар Јовановић".

Privatna arhiva, Форум Срби.хр, Архив Војводине

Забележено је да је у то време у Вуковару било 119 српских ђака, који су у четири разреда учили српску граматику, велики катихизис, краснопис, рачунање, немачки језик, српску стилистику...

Школска зграда налазила се на месту данашњег Српског дома у непосредној близини Саборне цркве Светог Николаја, грађене исте године када су изливани школски темељи. Године 1822. у Вуковару је избио велики пожар. За пет дана прогутао је многе куће, међу њима и српску школу, али предузимљиви вуковарски Срби сложно су се заузели за подизање нове школске зграде. О томе је Јустин Михаиловић 1837. обавестио Вука Стефановића Караџића писмом у којем је, између осталог, одушевљено навео: "Школу смо овде нову, лепу сазидали." Временом је нова школа постала седиште и бројних српских удружења попут Вуковарског српског певачког друштва "Јавор" и Српске женске добротворне задруге. Зарад још бољих услова за учитеље и ђаке, али и све бројнијих српских удружења, почетком 20. века више од 40 угледних Срба подржало је замисао да се постојећа зграда сруши и подигне још лепше и раскошније здање. Сакупљено је више од 20.000 круна и саграђен је импозантни Српски дом. Освештан је на Светог Саву 1905. године. У том здању српска школа наставила је да живи. Упоредо, у Дому у којем су учитељи били и настањени, одржавана је настава, обележавани су национални и верски празници, приређиване приредбе. Вуковар је те 1905. био варош са укупно 9.719 житеља, од којих су њих 1.259 били српске националности.

Privatna arhiva, Форум Срби.хр, Архив Војводине

Изнедрила је прва српска школа многобројне угледне Вуковарце, који су значајно доприносили развоју града. У ратном пламену деведесетих, Српски дом са високо уздигнутим ћириличним натписом немилице је решетан пројектилима, али успео је да се одржи на темељима. Попут немог сведока који памти и узлете и суноврате Вуковара, стрпљиво је у послератним деценијама чекао своју обнову. Заблистао је коначно пре две године. Влада Републике Србије за Српски дом у Вуковару издвојила је милион евра, а са пет милиона динара Град Нови Сад допринео је окончању завршних радова. Данас Српски дом, као просветну, културну и духовну институцију која наставља традицију српског народа у Вуковару, краси мултифункционална велика дворана за одржавање разних културно-уметничких манифестација. У доњем делу здања је библиотека, а на спрату су галеријски простор и службене просторије свештенства Саборног храма. Зграда је у власништву Српске православне црквене општине, Заједничког већа општина и Српског народног већа. „

Privatna arhiva, Форум Срби.хр, Архив Војводине

Вукова "Вуковарска тврђава"

У ВРЕМЕ оснивања прве српске школе, у 18. веку, затим у 19. и почетком 20. века, Срби у Вуковару били су водећи трговци и занатлије. На најстаријем тргу налазила се родна кућа Руже Михаиловић Радичевић, мајке песника Бранка Радичевића. Ова барокна зграда, окупљалиште угледних вуковарских Срба, била је у власништву породице Михаиловић од 1780. године, те је у њој отворена прва "Српска читаоница". Ту су се чувале књиге и читала штампа из Београда, Карловаца, Новог Сада, Беча и Пеште.

Због јаке подршке Вуку Караџићу, Вуковар је тада називан "Тврђава Вуковаца". Вук је у том граду боравио у више наврата.

Privatna arhiva, Форум Срби.хр, Архив Војводине