И ШКОЛА - СВЕДОК ВЕКОВНИХ СРПСКИХ КОРЕНА У ВУКОВАРУ: Српски језик и ћирилица дефинитивно протерани прошлог децембра

Јованка СИМИЋ

23. 04. 2023. у 20:00

УГЛЕДНИ Срби 1733. године основали су прву школу у Вуковару, граду у којем је крајем прошлог децембра, кратковидом политичком одлуком забрањено српском језику и ћирилици истицање на јавним местима. Ни самостално, ни уз хрватски говор и латиницу. Како још нису изнађене технологије којима се уз право на идентитет бришу понос и историјско памћење, вуковарски Срби ове године обележиће 290 година од оснивања прве школе у том граду. А, прва школа у Вуковару била је управо - српска школа.

И ШКОЛА - СВЕДОК ВЕКОВНИХ СРПСКИХ КОРЕНА У ВУКОВАРУ: Српски језик и ћирилица дефинитивно протерани прошлог децембра

Privatna arhiva, Форум Срби.хр, Архив Војводине

Јубилеј који сведочи о вековним српским коренима у граду на реци Вуки, наши сународници који према последњем попису чине без мало трећину (29,73 одсто) житеља Вуковара, обележиће предстојећих месеци пригодним програмима у овдашњем Српском културном центру.

- За нас је година оснивања прве српске школе веома значајан датум и сматрамо да би требало да га обележи целокупно друштво. Кроз сећање на прву школу коју су наши преци подигли у Вуковару, као и кроз варонауку и очување српског језика и писма, наша деца уче о историји и идентитету свог народа - каже за "Новости" Срђан Секулић, директор Српског културног центра, основаног да допринесе очувању културног идентитета и баштине српске националне мањине на подручју Вуковарскосремске и Осјечко-барањске жупаније. Почеци системског развоја школства у региону па и у Вуковару везују се уз име карловачког митрополита Мојсија Петровића, чију замолбу је услишио руски цар Петар Велики и у Сремске Карловце послао Максима Суворова да локално становништво подучава словенском и латинском језику. Митрополит се царуобратио речима: "Не тражимо богатства, него помоћ за просвету учења и за оружје душа наших, да би се супротставили онима који војују против нас." Недуго затим из Русије је допутовао учитељ Суворов са пртљагом у који је стало 70 граматика, 10 речника и четири стотине буквара. Само пет месеци по доласку, октобра 1726. године, Суворов је већ отворио прву сремскокарловачку, а 1727. и школу у Београду. У првој групи руских учитеља био је и Мануил Козачински, који је остао у Карловцима, а остали руски просветитељи упућени су у Осијек, Даљ и Вуковар.

Privatna arhiva, Форум Срби.хр, Архив Војводине

Срђан Секулић, директор СКЦ Вуковар (Приватна архива)

 - У јесен 1733. године српска школа прихватила је прве ђаке у кући проте Захарија Дамјановића, а учитељ је био Тимофеј Левандовски из Кијева. За школу су набављене ђачке клупе. Плаћене су са пет форинти и 88 крајцара из црквене касе. Већ октобра наредне, 1734. године, архиепископ Викентије Јовановић упутио је писмо вуковарској црквеној општини о установљавању "школске кутије" за прикупљање прилога који би послужили за помагање школовања сиромашних ђака - истиче вуковарски историчар Божидар Чалић.

Школске године су се низале, рад у српској школи био је све организованији, а број ђака непрестано се умножавао. Пет деценијa доцније, 1785, у попису вуковарског протопопијата

констатовано је да су "овде постојале две српске школе у којима су магистри (учитељи) били Лазар Богдановић и Лазар Јовановић".

Privatna arhiva, Форум Срби.хр, Архив Војводине

Српски дом (Портал Срби.хр)

Забележено је да је у то време у Вуковару било 119 српских ђака, који су у четири разреда учили српску граматику, велики катихизис, краснопис, рачунање, немачки језик, српску стилистику...

Школска зграда налазила се на месту данашњег Српског дома у непосредној близини Саборне цркве Светог Николаја, грађене исте године када су изливани школски темељи. Године 1822. у Вуковару је избио велики пожар. За пет дана прогутао је многе куће, међу њима и српску школу, али предузимљиви вуковарски Срби сложно су се заузели за подизање нове школске зграде. О томе је Јустин Михаиловић 1837. обавестио Вука Стефановића Караџића писмом у којем је, између осталог, одушевљено навео: "Школу смо овде нову, лепу сазидали." Временом је нова школа постала седиште и бројних српских удружења попут Вуковарског српског певачког друштва "Јавор" и Српске женске добротворне задруге. Зарад још бољих услова за учитеље и ђаке, али и све бројнијих српских удружења, почетком 20. века више од 40 угледних Срба подржало је замисао да се постојећа зграда сруши и подигне још лепше и раскошније здање. Сакупљено је више од 20.000 круна и саграђен је импозантни Српски дом. Освештан је на Светог Саву 1905. године. У том здању српска школа наставила је да живи. Упоредо, у Дому у којем су учитељи били и настањени, одржавана је настава, обележавани су национални и верски празници, приређиване приредбе. Вуковар је те 1905. био варош са укупно 9.719 житеља, од којих су њих 1.259 били српске националности.

Privatna arhiva, Форум Срби.хр, Архив Војводине

Саборни храм у Вуковару (фото СРНА)

Изнедрила је прва српска школа многобројне угледне Вуковарце, који су значајно доприносили развоју града. У ратном пламену деведесетих, Српски дом са високо уздигнутим ћириличним натписом немилице је решетан пројектилима, али успео је да се одржи на темељима. Попут немог сведока који памти и узлете и суноврате Вуковара, стрпљиво је у послератним деценијама чекао своју обнову. Заблистао је коначно пре две године. Влада Републике Србије за Српски дом у Вуковару издвојила је милион евра, а са пет милиона динара Град Нови Сад допринео је окончању завршних радова. Данас Српски дом, као просветну, културну и духовну институцију која наставља традицију српског народа у Вуковару, краси мултифункционална велика дворана за одржавање разних културно-уметничких манифестација. У доњем делу здања је библиотека, а на спрату су галеријски простор и службене просторије свештенства Саборног храма. Зграда је у власништву Српске православне црквене општине, Заједничког већа општина и Српског народног већа. „

Privatna arhiva, Форум Срби.хр, Архив Војводине

Посланица митрополита Викентија Јовановића из 1732. (Фото Архив Војводине)

Вукова "Вуковарска тврђава"

У ВРЕМЕ оснивања прве српске школе, у 18. веку, затим у 19. и почетком 20. века, Срби у Вуковару били су водећи трговци и занатлије. На најстаријем тргу налазила се родна кућа Руже Михаиловић Радичевић, мајке песника Бранка Радичевића. Ова барокна зграда, окупљалиште угледних вуковарских Срба, била је у власништву породице Михаиловић од 1780. године, те је у њој отворена прва "Српска читаоница". Ту су се чувале књиге и читала штампа из Београда, Карловаца, Новог Сада, Беча и Пеште.

Због јаке подршке Вуку Караџићу, Вуковар је тада називан "Тврђава Вуковаца". Вук је у том граду боравио у више наврата.

Privatna arhiva, Форум Срби.хр, Архив Војводине

Чекићем на ћирилицу у Вуковару (Фото:Танјуг)

Ђаци у одвојеним сменама

У ТРИ од укупно шест основних школа у данашњем Вуковару настава се одвија и на српском језику и писму. Тако је и у Гимназији, Средњој економској, Техничкој и Струковној средњој школи. Српска и хрватска деца наставу похађају у различитим одељењима и сменама. За разлику од Вуковара, у другим местима у још 12 школа где српска деца уче на свом језику и писму, називи школских зграда исписани су двојезично, на хрватском и српском.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (1)

А СРБИЈА?! Питали Русе За кога ћете да навијате на ЕУРО 2024? - овако су одговорили