МАЛИ НЕ ДАЈУ ВЕТО: Све гласнији захтеви да се промени систем гласања у Унији

Д. М./Г. Ч.

24. 06. 2022. у 10:00

НА јучерашњем окупљању лидера ЕУ у Бриселу поново су се чули захтеви да се хитно промени систем одлучивања у Унији, укине право вета и уведе правило квалификоване већине, а како би се избегле све чешће блокаде европских институција, понекад и због само једног гласа "против".

МАЛИ НЕ ДАЈУ ВЕТО: Све гласнији захтеви да се промени систем гласања у Унији

Фото АП

Негативне стране принципа одлучивања консензусом свих држава ЕУ досад су можда најбоље на својој кожи осетиле државе кандидати за чланство, јер најчешће њихови суседи користе сваку прилику да унесу нерешена билатерална питања у процес приступања и зауставе га.

Од почетка украјинско-руског сукоба показало се да принцип консензуса може да се врати као бумеранг и самој ЕУ, што се видело и приликом покушаја да се усвоји шести пакет санкција против Москве, а који блокира Мађарска. Такође, Будимпешта је спустила рампу и за "кажњавање" српског члана Председништва БиХ Милорада Додика.

Уочи састанка Европског савета у Бриселу, немачки канцелар Олаф Шолц заложио се за реформу Уније, пре свега када је реч о начину гласања. Он тражи да се пређе на доношење спољнополитичких одлука квалификованом већином, што подразумева укидање права на вето појединачних земаља.

Фото АП

Огласио се и европски шеф дипломатије Ђозеп Борељ, који је изразио незадовољство што Бугарска блокира одлуку да Северна Македонија и Албанија започну преговоре са ЕУ и поручио да то показује да консензус није добро решење за доношење одлука у ЕУ.

И албански премијер Еди Рама указао је, по доласку на Самит ЕУ, да је срамотно што јеједна земља НАТО, Бугарска, "киднаповала" две друге чланице, Северну Македонију и Албанију, на њиховом европском путу.

Квалификована већина подразумева сагласност 55 одсто земаља, односно 15 од 27 чланица ЕУ, уз услов да то представља 65 одсто становништва Уније. Зато се за промену правила одлучивања залажу највеће државе ЕУ, док се географски и по броју становника мањим земљама више исплати "вето". Француска се залаже да, у случају ревизије система гласања, одлуке о спољној политици и пријему нових чланица остану у домену консензуса.

Сузана Грубјешић, из Центра за спољну политику, каже, за "Новости", да је и за промену система гласања потребно да се око тога сложе сви у ЕУ:

- Тешко је очекивати да се мање државе одрекну права вета, нарочито сада у светлу украјинске кризе и настојања ЕУ да се позиционира као геополитички актер. Задржавање права вета државама чланицама даје неограничена права у блокирању кандидата, као што је Грчка деценијама радила Северној Македонији, а сада је ту улогу преузела Бугарска, блокирајући и Албанију у пакету. То нема апсолутно никакве везе ни са реформама, ни са стандардима и вредностима, већ само са коришћењем асиметричне позиције чланице у односу на кандидата.

ПОСТАЋЕ ПУКИ ПОСМАТРАЧИ

ДУГОГОДИШЊИ дипломата и амбасадор Бранко Бранковић указује, за "Новости", да је предлог немачког канцелара да се мењају правила у процесу гласања и усвоји квалификована већина одлучивања, уместо консензуса који сада постоји, веома опасан за мање земље чланице:

- Оне су и иначе другоразредне земље које се не питају за много шта, а промена гласања коју тражи Шолц претвориће их у пуке посматраче.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

УПОЗОРЕЊЕ: Немојте пити кафу ако сте у некој од ОВИХ група