ЈЕДАН НЕУСПЕЛИ ХРВАТСКО-СРПСКИ БРАК: Шта се крије иза случаја Јованке Будисављевић Броз

Главни Јованкин опонент у резиденцији генерал Иван Мишковић, задужен за безбедност, био је по њеној оцени хрватски националиста, који је настојао да окружи већ остарелог маршала својим кадровима и да отупи борбу против маспока и "хрватског прољећа"

Објављено у историјском додатку 06.06.2022.

ГДЕ ГОД ЧОВЕК мало зачепрка по некој теми из ближе прошлости, наилази на оно што се зове скривена историја. То што смо знали и учили, и што нам је сервирано - била је у ствари лажна историја, а све што је важно скривало се од јавности и народа. Као да се иза свих тих малих скривалица крила нека велика тајна, коју нисмо смели, онако хипнотисани догмама и лажима, да откријемо и схватимо ни кад се она догодила деведесетих година. Нико, наиме, пола века није смео да каже, као оно дете у бајци о царевом новом оделу - цар је го. Односно, није истина то што му певате и што га обожавате, он је неко сасвим други и друкчији. Што га више волите, он вас више презире и гледа како да вам подвали и наштети. Као да носи и крије неки велики завет читавог Запада, иако се вешто и често крио иза Истока, Коминтерне и Револуције. И сви други у Југославији су ту његову тајну знали или бар осећали, осим нас Срба, који смо га највише волели и обожавали.

Објављено у историјском додатку 06.06.2022.

Историчари су га величали, новинари са страхопоштовањем бележили сваку реч, као Свето писмо, песници опевали: "То мајка више не рађа"..., или: "Кад говори као да звезде падају"..., а деца и омладинци певали: "Друже Тито, љубичице бела"..., или:..."само пиши, радићемо и по киши, а кад пише и Јованка, радићемо без престанка"...И ето, дођосмо и до Јованке, којом се бави овај "Историјски додатак". Прича о њој и њему, да није те велике тајне, била би не баш сасвим обична брачна прича, али, отприлике, онако, више патетична, као кад се пише о брачним сторијама познатих људи. У стилу - и тако су у љубави и узајамном поштовању живели до краја живота. Међутим не, овде се догодио развод, или бар разлаз, свеједно, и то не толико брачни, обичан, "несагласност нарави", како кажу правници, него политички. А то је већ нешто друго. Толико друго да је група највиших југословенских политичара, најближих Титу и најупућенијих у његову тајну, или његове тајне, направили тајну књигу о томе да ли је Јованка открила Титове тајне. А, ако јесте, онда зло и наопако!

ИСТИНИ ЗА ВОЉУ, те тајне су се већ догодиле, бар најважније међу њима: Југославија је растурена, а документ који је то омогућио - Устав СФРЈ - доноси се исте године, 1974, кад се највише партијско и државно руководство баве "случајем другарице Јованке". По оној народној "Село гори а баба се чешља". Држава се налази на раскршћу, а њени најодговорнији органи расправљају о "дворским сплеткама". То бављење, да ли само пуком временском коинциденцијом, почиње 1971, кад се довршава рад на уставним амандманима, који су, иначе, у историографији већ означени као "почетак краја Југославије". Да ли тај хрватско-српски брак "пуца" случајно баш тада?

Објављено у историјском додатку 06.06.2022.

Има у тим причама о стању у Кабинету и Резиденцији свега и свачега - Титове пожуде и Јованкине потребе да буде "више од супруге", да се меша тамо где јој није место, али тога има у свим браковима, поготову кад је реч о жељи супруге да дели супругову моћ. Овај случај није ни први ни последњи ни на нашим просторима а камо ли у светској историји дворских скандала који су се претварали у политичке драме и државне потресе. Примере нећу наводити, нека их свако пронађе у својим сећањима или историјским сазнањима. Оно, међутим, што је у Јованкиној причи најразговетнија политичка, па, ако хоћете, и државна чињеница, јесте - положај Срба у Хрватској, који многи светски објективни посматрачи узимају као главни разлог потоњег грађанског рата у Југославији, а пре свега у Хрватској.
Тиме Јованка престаје да буде љубоморна или преамбициозна супруга, која се меша у кадровску политику, отпушта младе масерке, лекаре и куварице, него постаје политички освешћено биће, Српкиња, која има генетско али и лично сећање на геноцид НДХ и која зна куда воде хрватска прољећа и препороди. Тако из једног брачно-психолошког галиматијаса и контроверзи, анимозитета и заблуда, погрешних поступака и непогрешивих инстинката и сазнања - израња једна озбиљна политичка истина, коју узалуда покушавају да затрпају лукави Бакарић, "свезнајући" Кардељ, његов млади наследник на радном месту чувара државног печата на одређено време Стане Доланц, те недорасли Рато Дугоњић и Никола Љубичић, и многи други.

ГЛАВНИ ЈОВАНКИН опонент у резиденцији генерал Иван Мишковић, задужен за безбедност, био је по њеној оцени хрватски националиста, који је настојао да окружи већ остарелог маршала својим кадровима и да отупи борбу против маспока и "хрватског прољећа". То му је поприлично успевало, уз помоћ партијског и државног руководства које је, уместо да брани државу од догађаја који наилазе, одлучило да брани Тита од његове супруге. У ствари, могло би за неке од њих да се каже да им је то био начин да скрену пажњу са оно што припремају, односно да прикрију и то што долази и своју улогу у томе. Тешко би друкчије могла да се протумачи чињеница да је најинтензивније њихово бављење Јованком било управо у време доношења разорног по државу Устава из 1974. Највећи проблем Јованкиних опонената било је њено одбијање да открије доказе којима располаже. Осим већ поменутих тајни које су се догодиле, и тиме обелоданиле, један део ће можда бити откривен у наредном "Историјском додатку". А неке ко зна кад у будућности, можда и никад.

Објављено у историјском додатку 06.06.2022.

Не зна се, наиме, шта је она на том месту могла све да види и чује, али да је могла да сазна неку другу, стварну историју, у односу на ову, великим делом лажну, која се учи у школи, то је несумњиво. Посао супруга таквих људи је да ћуте и да се смешкају. Она то, очигледно, није могла, бар не целога живота, и зато је и изолована, одбачена, проглашена болесном и лудом, опасном по живот и здравље председника. Није могла јер потиче из народа који је преживео Јасеновац, и то од народа свог супруга. И што је била сведок да се та прича може поновити. Читава једна античка драма је садржана у њеној души и судбини. Стенограми са седница Извршног бироа СКЈ, Комисије за њен случај и других органа који су се тиме бавили, као и њеног саслушања, односно службених разговора с њом, личе по много чему на позоришне представе. Можда ће права драма о њеном животу тек бити написана. Као и права, истинита историја новијег времена, о којој смо, иначе, толико много слушали и читали, а знамо тако мало и погрешно.

Већина фотографија у овом „Историјском додатку“  објављује се љубазношћу аутора књиге „ Тито и Јованка - Од идиле до пакла“  и његових колега фото-репортера и њихових породица. Фото-репортери: Стеван Крагујевић, Матија Коковић , Иво Етеровић, Јацик Кихлингер, Ерик Кох, Милорад Мустапић, Ненад Стојановић. Архиве: Архив Јосипа Броза Тита, Музеј историје Југославије, Национални архив Холандије, Фото - збирка Беле куће Вашингтон, Архива аутора и  „Новости“ и „Борбе“.

Препоручујемо

Политика

13 46

ВУЧИЋ ПРИРЕДИО СВЕЧАНУ ВЕЧЕРУ У ЧАСТ КАВЕЛАШВИЛИЈА: Прилика да отворимо и теме које превазилазе политику

18. 12. 2025. у 20:37

Политика

7 3

МАЦУТОВ ОДГОВОР ЂОКИЋУ: Стање на државним универзитетима је нормализовано, огроман успех свих нас!

18. 12. 2025. у 20:10

Политика

3 20

ОБА КЛАНА НАСТАЛА СУ КАД ЈЕ ВУЧИЋ БИО У ДУБОКОЈ ОПОЗИЦИЈИ У СРБИЈИ Брнабић оштро: Да додамо три на карте...

18. 12. 2025. у 19:15

Политика

0 13

ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ИЗ ВРХА РУСИЈЕ: Запад није одустао од организације "мајдана" у Србији

18. 12. 2025. у 19:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације