У ЧЕКАОНИЦИ ЕУ СВЕ ПЛИЋИ ФОНДОВИ ЗА НАШ РЕГИОН: Нови пројекат угрожава нападна великодушност ка земљама источног партнерства

Д. М.

23. 05. 2022. у 09:12

СТВАРАЊЕ Европске политичке заједнице, за земље које су у бриселској чекаоници, требало би Србији да донесе приступ многобројним фондовима и програмима, али би и тог новца могло да буде све мање на располагању, јер ће ЕУ гро финансијске помоћи сада усмеравати ка земљама источног партнерства, пре свих Украјини.

У ЧЕКАОНИЦИ ЕУ СВЕ ПЛИЋИ ФОНДОВИ ЗА НАШ РЕГИОН: Нови пројекат угрожава нападна великодушност ка земљама источног партнерства

Зграда Савета Европе у Бриселу / Фото Танјуг

Тако саговорници "Новости" оцењују нову платформу сарадње са државама које би да уђу у ЕУ, коју предлаже француски председник Емануел Макрон, а подржава шеф Европског савета Шарл Мишел. Овај формат требало би да омогући и да се глас земаља Западног Балкана снажније чује у Бриселу. Односно, да се најмање два пута годишње одржавају самити челника ЕУ са лидерима из региона, који би тако имали прилику да изнесу и своје ставове, предлоге, па и захтеве.

Први такав "округли сто" већ је заказан за 23. јун, а пре тога у Београд у званичну посету средином следећег месеца долази и немачки канцелар Олаф Шолц.

Званични Берлин начелно подржава стварање Европске политичке заједнице, односно убрзање "привезивања" земаља региона за брод ЕУ, не само економски, већ и политички, поготово у светлу украјинске кризе. Међутим, Немачка има и резерве према Макроновој идеји, јер сматра да се не могу у исти кош одједном стављати балканске државе, које су прилично одмакле у интеграцијама и Украјина, Молдавија и Грузија, које тек треба да пређу одређене степенице на овом путу.

То што кључне земље ЕУ сада најављују не само покретање са мртве тачке већ и убрзање европских интеграција Србије, не значи да ће аутоматски бити избрисани многобројни захтеви које је Брисел испоставио Београду, пре свих они који се тичу Косова и Метохије.

На то готово свакодневно подсећају европски, пре свега немачки званичници, па је тако специјални изасланик владе за Западни Балкан у Берлину Мануел Сарацин поручио да је њихов крајњи циљ да тзв. Косово буде независна држава, са пуним правима у НАТО и ЕУ.

- Придружићемо се Косову током целог маратонског пута, даћемо му воде, навијаћемо и подржавати га, а такође ћемо разговарати са свима да подрже Косово да буде успешно - био је недвосмислен Сарацин.

Огласио се и високи представник у БиХ Кристијан Шмит, који је рекао да се признавање Косова од стране Србије, што је услов за наше чланство у ЕУ, неће десити преко ноћи:

- Искорак ће бити тешко постићи, али мислим да би постепено усаглашавање имало смисла.

Државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић оценио је да више месеци у Бриселу и другим престоницама држава чланица ЕУ циркулише идеја о формирању додатног кровног институционалног механизма. Он би објединио не само чланице Уније, већ и државе са којима остварују сарадњу:

- Остаје да се види шта ће бити конкретна садржина тог предлога. Сматрам да то, као што је рекао Мишел, неће бити замена за приступање ЕУ и не ради се о "чекаоници", нити о некој алтернативи, јер би Србија и даље била у процесу приступања, али би га то убрзало.

ФАЗНО ПРИСТУПАЊЕ

КОНЦЕПТ фазног приступања земаља кандидата за ЕУ већ је део нове методологије приступног процеса, али није био разрађен до сада. Суштина је у постепеној и убрзаној интеграцији, са конкретним користима и током преговарачког процеса, а не да се чека чланство. То значи интеграцију у одређене секторе, у заједничко тржиште, коришћење програма и фондова.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

СПАС У ТУРСКОЈ И УН: Зеленски се узда у Ердогана - Украјина тражи гаранцију