ЗАГРЕБ СМИШЉА НАЧИН ЗА ОСВЕТУ БЕОГРАДУ: Траже подизање оптужнице против Вучића, академицима смета сећање на злочине

С. С. Р.

23. 05. 2022. у 09:00

У ЗАГРЕБУ се, после оптужнице коју је српско Тужилаштво за ратне злочине недавно подигло против четири хрватска официра који су учествовали у акцији "Олуја" и наредили нападе на колону на Петровачкој цести, смишља начин за "освету" Београду, а један од предлога је и "контраоптужница" против председника Александра Вучића.

ЗАГРЕБ СМИШЉА НАЧИН ЗА ОСВЕТУ БЕОГРАДУ: Траже подизање оптужнице против Вучића, академицима смета сећање на злочине

Фото Д. Миловановић

Како је објавио загребачки "Јутарњи лист", потпредседник Моста Никола Грмоје рекао је да је "време да Хрватска коначно почне да се понаша као суверена држава и блокира преговоре Србије за улазак у ЕУ".

- Једини адекватан одговор на ове скандалозне поступке Србије било би подизање оптужнице против Вучића, јер је у окупираној Глини подстицао на побуну и агресију против Хрватске и позивао на границе "велике Србије" - рекао је Грмоја, а после вести да се у оптужници о "Олуји" помиње убиство 13 цивила и рањавање 24 људи који су бежали из својих домова пре 27 година.

Епизода о оптужници против Вучића помињала се и прошле године. Тада се појавио "сведок" који је тврдио да је "видео Вучића како 1991. године у Петрињи туче Хрвате, мучи их и прети им клањем". Председник је затим рекао да те године уопште није био у Хрватској нити се бавио политиком, већ је био студент. Како је објаснио, ишао је тек 1994. или 1995. године, са радикалима у изборној кампањи у Крајину, а тада је са "њим било и 500 новинара".

А, ритму загребачких политичара прикључили су се и хрватски академици. Тако су крајем прошле недеље у Хрватској академији наука и уметности усвојили Документ о заштити хрватских националних интереса, а везано за улазак земаља региона у Европску унију. Да би Србија наставила процес евроинтеграција, од наше земље се захтева да престане са "подстицањем непријатељства према Хрватској, да се одрекне великосрпске пропаганде, као што су питања Буњеваца, језика, јасеновачког мита и односа према Алојзију Степинцу".

Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност истакао је, за "Новости", да је битно да се сви злочини истраже, али да се, нажалост, на нашим просторима томе увек даје политичка конотација.

- Хрватска нема шта да замери председнику Вучићу, који инсистира на добрим односима у региону, а посебно са Загребом, па онда покушавају да му пронађу реторику из прошлости и да га ту нападну, иако нема никаквог основа за тако нешто. Не треба занемарити ни још један аспект, а то је да он инсистира на култури сећања. Обележава се сећање на страдање Срба у "Олуји", а снимљен је и филм о Јасеновцу - објаснио је Граовац и додао да су изјаве из Хрватске такође унутрашњополитичке природе.

Он се осврнуо и на претње да ће нас Хрватска саплитати на европском путу.

- Питање интеграција Балкана је сада актуелизовано због дешавања у Украјини. И очекивало се да ће Хрватска користити то право вета. И њу је, при уласку у ЕУ, условљавала Словенија - навео је Граовац. - И није Хрватска једина која ће нас условљавати. То ће вероватно радити и Бугарска и још неке земље. Али, ако буде постојала политичка воља да Србија буде примљена, и те земље ће се томе приклонити.

Иначе, управо су хрватски политичари покретачи разних резолуција против Србије у Бриселу у којима нас "тужакају" за питање несталих, границе, права, блиске везе са Русијом. Такође, главни су покретачи резолуције пред Европским парламентом против наше земље.

СТРАШНА СЕЋАЊА ИЗ ГЛИНЕ

ГЛИНА је у историји остала упамћена као место где су усташе 1941. године заклале на хиљаде Срба, од којих део у православној цркви Рођења Пресвете Богородице. Све је почело у селу Прекопи, када је побијено 350 српских цивила. Колико су монструозни злочини, сведочио је Хрват Петар Ерент, а његове речи су објављене у књизи Ђуре Затезала:

- Убијање су вршили наизменце двојица, тројица. Тако када се једни заморе и досади им, онда убијају други. Жртве су од камиона доводили у групама од 10-15 људи. Кад се један камион испразни, дође други пун људи, јер су превожење из Глине обављала два камиона. Зверски су мучени и клани, а јаме, у које су убациване жртве, најпре су посуте живим кречом.

Убиства у цркви једини је преживео Љубан Једнак. Он је 1995. протеран у "Олуји".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

СПАС У ТУРСКОЈ И УН: Зеленски се узда у Ердогана - Украјина тражи гаранцију