МИЛАДИН КОВАЧЕВИЋ ОДГОВОРИО РАДОСАВЉЕВИЋУ: Пет година је утрошено на санацију штете коју је нанела влада у којој је био државни секретар

Новости онлајн

01. 03. 2022. у 16:35

ГОСПОДИН Радосављевић говори о спорости напредовања Србије у погледу привредног раста и животног стандарда у периоду 2012-2020. године. Међутим, г. Радосављевић би требало да зна да да је главни разлог ове „спорости“ то што је готово петогодишњи период (2012-2015) био утрошен на санацију штета и других негативних последица коју је Влада у којој је г. Радосављевић био државни секретар оставила за собом у виду девастације привреде и банкротства јавних финансија, рекордних стопа инфлације, спољнотрговинског дефицита и друго - рекао је Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику.

МИЛАДИН КОВАЧЕВИЋ ОДГОВОРИО РАДОСАВЉЕВИЋУ: Пет година је утрошено на санацију штете коју је нанела влада у којој је био државни секретар

Фото Танјуг

Тек је након успешно спроведене фискалне стабилизације 2015. године Србија „стала на ноге“ и отпочела циклус раста који се манифестује свим показатељима - БДП, запосленост, инвестиције, СДИ, извоз итд. - и који непрекидно траје све до 2021. упркос пандемији. 

Када је реч о брзини напредовања, г. Радосављевића требало би подсетити на стопе раста БДП-а у 2011. и 2012. години када је БДП „муњевито“ растао по стопама од 2% и -0,7% тако да би се тешко он могао сматрати некаквим експертом за привредни раст, нарочито имајући у виду да нам је Влада у којој је г. Радосављевић био државни функционер оставила још увек необорене, неславне рекорде у стопи инфлације која је 2011. износила 11%, а наредне 2012. године 8% (просечна годишња стопа инфлације). Да споменемо и учешће спољнотрговинског дефицита које је 2012. износило 16,4 %, а 2020. године готово двоструко мање, око 8,8%

Када је реч о развијености мереном БДП пер капита у паритетима куповне снаге (ППП), које спомиње г. Радосављевић, ни ту се није претерано исказао као економски експерт и иста она табела Евростата коју спомиње, показује да се у периоду од 2009. (прва година за коју постоје подаци) па све до 2012. индекс нивоа БДП-а пер капита у ППП у односу на европски просек није „мрднуо“ са 40%. Управо се у периоду, након фискалне стабилизације и покретања циклуса раста, тј. од 2018. па надаље, примећује напредак Србије која је у 2020. повећала свој однос БДП-а пер капита у ППП (индекс нивоа) према европском просеку на 43% што, ма како мало деловало, представља неспоран успех, имајући у виду да је ово побољшање остварено на здравим основама фискалне и монетарне стабилности. Овај напредак је плод мукотрпних реформских процеса, и, ма колико г. Радосављевић бежао од тога, санације последица девастације привреде и јавних финансија коју су нам експерти попут г. Радосављевића за време њиховог „експертовања“ оставили. Овај напредак никада не би био могућ да је Србија остала на курсу економске, фискалне и монетарне политике коју је заговарао и подржавао г. Радосављевић за време док је био државни функционер.

Када је реч о зарадама, није тачна тврдња г. Радосављевића „да просек вуку они који зарађују више“. У периоду децембар 2021 – децембар 2020. просечна нето зарада је порасла за 12,9%, а медијална зарада за 9,6% што говори да медијална зарада прати раст просечне зараде. При томе, медијална зарада није порасла са 49.000 РСД на 50.000 РСД, већ је у децембру 2020. године износила 48.676 РСД, а у децембру 2021. достигла је ниво од 53.349 РСД. Ма колико г. Радосављевић покушавао да релативизује и минимизира напредак Србије, чињенице се не могу сакрити, а чињенице говоре да је просечна годишња зарада са 366 ЕУР у 2012. повећана на 635 ЕУР (децембар 2021) и да је Србија по први пут пристигла Бугарску (нето зарада 645 ЕУР), једну чланицу ЕУ и да су зараде данас више него у земљама нашим суседима, што је пре десет година била „мислена именица“.

У својим популистичким идејама о зарадама и предизборној демагогији г. Радосављевић је заборавио да спомене један врло битан статистички показатељ, а то је број грађана Србије који уопште имају зараде. Стопа незапослености 2012. износила је 26%, а 2020. је смањена на испод 10% (9,6%), што говори много више од његових прича о медијалној заради. Такође, г. Радосављевић вероватно не зна да није испоравно упоређивати номиналне вредности зарада у различитим земљама изражене према домецилном валутном курсу (нпр. према евру). Поуке ради, да кажемо да треба номиналне величине просечних зарада делити са односом БДП-а пер капита у посматраној земљи и нпр. просека БДП-а пер капита у ЕУ... и тако упоређивати добијене величине са адекватним величинама у другим земљама.  

Србија показује напредак и у погледу показатеља сиромаштва и без обзира на покушаје г. Радосављевића да Србију прикаже у што тамнијим бојама, према висини стопе ризика од сиромаштва (21,7%) Србија ипак није најсиромашнија држава у Европи. Треба споменути да су управо у Бугарској и Румунији, које г. Радосављевић узима као примере, стопе ризика од сиромаштва више у односу на Србију (Бугарска 23,8%, Румунија 23,4%, Црна Гора 22,6% и Албанија 21,8%). Свака стопа сиромаштва је исувише велика, али неспорно је да стопе основних показатеља сиромаштва и социјалне искључености опадају у периоду од 2012. до 2020. године. Стопа ризика од сиромаштва која је у 2013. години износила 24,5%, спуштена је на 21,7% у 2020. години, док је стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености (АРОПЕ) у истом периоду опала са 42,0% (2013) на 29,8% (2020).

Покушаји г. Радосављевића да релативизује раст животног стандарда и БДП-а, и његове популистичке идеје о „муњевитом“ расту зарада намећу питање зашто ове идеје г. Радосављвећ није остварио онда када је за то имао прилике. Ма колико г. Радосављевић покушавао то да оспори, Србија 2022. и 2012. су два различита света у свим релевантним статистичким показатељима раста и развијености, да не говоримо да о развијености инфраструктуре, техничко-технолошкој опремљености привреде и перспективама раста и развоја које су у годинама „експертовања“ г. Радосављевића 2011. и 2012. биле практично непостојеће.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)