БРИСЕЛУ "НЕ" 21 ПУТ: Усклађеност са спољном политиком ЕУ за шест месеци 2021, углавном не подржавамо декларације против Русије и Кине

Д. МИЛИНКОВИЋ

29. 07. 2021. у 10:48

У ПРВИХ шест месеци ове године, Европска унија донела је укупно 45 спољнополитичких декларација, од којих је Србија подржала 24, што значи да је проценат усаглашавања Београда са спољном и безбедносном политиком Брисела био 53 одсто.

БРИСЕЛУ НЕ 21 ПУТ: Усклађеност са спољном политиком ЕУ за шест месеци 2021, углавном не подржавамо декларације против Русије и Кине

Фото Танјуг

Према последњем извештају ИСАК фонда, Србија је одбила 21 документ ЕУ и, као и претходних година, углавном се није усаглашавала са оним декларацијама и мерама које су директно или индиректно биле повезане са Русијом и Кином или њиховим спољнополитичким интересима.

Више од половине декларација које смо одбили, чак 11 њих, тичу се Русије. Већина се односила на саму Русију, док се мањи део односио на оружани сукоб у Украјини. ЕУ је издала и једну декларацију којом је обележила 7. годишњицу анексије Крима и Севастопоља, коју Унија сматра незаконитом, а четири декларације су протести против хапшења руског опозиционог политичара Алексеја Наваљног.

Када је реч о Кини, ЕУ је од почетка године усвојила две политичке декларације, и Србија се ни са једном није ускладила. Обе декларације повезане су са ситуацијом у Хонгконгу.

Игор Новаковић, из ИСАК фонда, каже, за "Новости" да, иако није повећан проценат усаглашености у односу на претходну годину, у првих шест месеци 2021. остварен је напредак око одређених тема декларација, пре свега око Белорусије и Мјанмара/Бурме:

- Србија се усагласила са неколико политичких декларација у вези са овим земљама, што је избегавала током претходних година. Наравно, око главних тема, Русије и Кине, Србија се није усагласила ни са једном декларацијом. Такође, није се усагласила ни са једном од две декларације које су се тицале глобалног режима санкција око људских права, што је систем који је ЕУ недавно успоставила и са чијим оквиром се Србија усагласила.

Према Венецуели Србија је наставила своју претходну политику, па се тако ускладила са декларацијом против законитости изборног процеса који је спроводио режим Хуана Гваида, али није подржала рестриктивне мере (додавање нових лица и ентитета на листу). Одбили смо и једну декларацију о Сирији, која се такође односила на рестриктивне мере (додавање једне особе на списак).

Најзначајније "померање" у односу на претходну годину дошло је у погледу Мјанмара/Бурме. Србија се ускладила са једном политичком декларацијом и три у вези са рестриктивним мерама. Такође, подржали смо и документа о Никарагви и Зимбабвеу, што су у прошлости биле проблематичне теме.

Иначе, најнижа стопа поравнања са политиком ЕУ била је 2017. - 47 одсто, а највиша 2015. 66 одсто. Прошле године усаглашеност је износила 56 одсто.

АЛБАНИЈА И ЦРНА ГОРА "СЛУШАЈУ"

ОД земаља региона, Босна и Херцеговина је први пут имала нижу стопу усаглашености од Србије - 24 одсто, а наша земља 53. Албанија и Црна Гора имају усклађеност од 100 одсто, односно подржале су сва документа ЕУ, док је усаглашеност Северне Македоније 93 одсто. На дну листе је Турска, која је подржала само 16 одсто усвојених декларација ЕУ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)