ОСУЂЕН БЕЗ ДИРЕКТНИХ ДОКАЗА ЗА СРЕБРЕНИЦУ: Кључне тачке из издвојеног мишљења судије Нијамбе, која је прихватила Младићеву жалбу

С. Ј. МАТИЋ - С. РОВЧАНИН ТОМКОВИЋ

10. 06. 2021. у 08:00

ПОСЛЕ објављивања правоснажне пресуде којом је Механизам за кривичне судове у Хагу осудио генерала Ратка Младића на доживотну робију, покренута је сумња да је кључни сведок тужилаштва Момир Николић, на чијем исказу почива малтене цела пресуда за злочине и геноцид у Сребреници, имао јак мотив да лажно сведочи.

ОСУЂЕН БЕЗ ДИРЕКТНИХ ДОКАЗА ЗА СРЕБРЕНИЦУ: Кључне тачке из издвојеног мишљења судије Нијамбе, која је прихватила Младићеву жалбу

Архива

Ово у свом издвојеном мишљењу наводи судијa Приска Нијамбе, која је скоро у целости прихватила жалбу бившег команданта Војске РС, осим у делу пресуде за узимање припадника Унпрофора за таоце.

Она је јасно истакла да је ратни злочинац Момир Николић имао јак мотив да лажно сведочи против Младића, како би се он спасао оптужби за геноцид. Јер, тврди, да је Николић осуђен за геноцид, никада не би изашао из затвора. Иначе, он је пред Трибуналом осуђен на 20 година робије, превремено је пуштен на слободу и сада са породицом живи у Шведској. Сумња се да је ова кратка казна за учешће у убиствима у Сребреници, заправо резултат нагодбе са Тужилаштвом, јер се он појавио као њихов сведок у свим поступцима против многих српских официра и функционера у Хагу (Караџић, Поповић, Беара, Толимир, а сведочио је чак и против Благојевића и Јокића са којима је он првобитно био оптужен).

Судија је навела да је Претресно веће учинило највећу грешку, јер је осудило Младића без икаквих директних наређења и доказа, који га повезују са било којим убиствима у Сребреници.

- Сведок Николић је неко ко се појављује свуда као саучесник, где год постоје убиства у Сребреници и њихово организовање. Признао је да је скривао злочине од претпостављених, укључујући Главни штаб и својим командантима пружао обмањујуће информације. Судско веће је погрешило када се ослонило на исказ Николића упркос другом сведоку инсајдеру, који је сведочио о опортунистичким убиствима из освете, а којима је присуствовао и Николић. Он је сведочио да су ратни заробљеници одведени у школе у Зворнику, управо по наређењу Николића и његовог претпостављеног у ланцу безбедности потпуковника Вујадина Поповића. Сведок инсајдер није умешао Младића у било који од илегалних и криминалних активности Николића или Поповића.

Нијамбе је указала на значај сведочења још једног инсајдера, који је био официр високог ранга и који је навео да му је Поповић, мимо ланца командовања, затражио да се пронађу добровољци изван војске, значи цивили, да погубе затворене Муслимане, што је он одбио:

- Поставља се питање, ако се Младић као командант Главног штаба ВРС хипотетички или конкретно сложио да значајно допринесе геноциду, зашто би официри повезани са Николићем, који чак нису ни у директном ланцу командовања Младића, били задужени за убиства и зашто би тражили добровољце, који нису припадници војске, за убијања, док су стварни службеници ВРС и потчињени Младићу одбили такве захтеве и никада их нису добили од Младића преко нормалног ланца командовања? - указује Нијамбе.

Судија указује да је Николић имао велики подстицај да лаже, што доказује и споразум о кривици између њега и тужилаштва, којим је геноцид избачен из његове оптужнице:

- Његово сведочење против других, укључујући и Младића било му је исплативо, што је доказано чињеницом да је Николић на крају осуђен на само 20 година затвора, а могао је бити осуђен на доживотни затвор да оптужба за геноцид није одбачена.

Нијамбе каже да неколико сведока оптужбе и одбране тврде да је Младић заробљеним припадницима 28. дивизије Армије БиХ говорио да ће добити храну, да се не плаше, да ће бити размењени и придружити се својим породицама у Тузли.

- Ови докази нам такође показују да су директна наређења Младића подређенима била у складу са заштитом ових затвореника током транспорта, којима је обезбеђена медицинска помоћ и вода. Младић је издао наређење да се са ратним заробљеницима мора поступати добро и у складу са међународним правом. У светлу свих ових доказа нисам убеђена да би се такви поступци могли сматрати за значајан допринос подразумеваном удруженом злочиначком подухвату везаном за убиства у Сребреници. Закључци Претресног већа нису у складу са правним принципом да у случају сумње треба пресудити у корист окривљеног.

Заправо се одбрана Младића у добром делу заснивала на закључцима до којих је дошла Нијамбе.

- Сви докази одбране генерала Младића - документи, снимци, сведоци потпуно су игнорисани и приликом писања правоснажне пресуде. Овај пут, четворо хашких судија у његовом Жалбеном већу - Аминита Нгамс, Сејмор Пантон, Елизабет Нахамија и Мустафа Ел Бај своју пресуду сачинили су тако што су само преписали пресуђене чињенице из пресуда другим Србима у Хагу. Тако су само прекопирали праксу, којом се руководило и Претресно веће које је генерала 2017. године првостепено осудило на доживотну робију - истакао је за "Новости" Младићев бранилац Бранко Лукић.

Он анализира да се нико осим судије Нијамбе није упуштао у анализу доказа одбране.

- Они сами кажу да су узели 2.000 пресуђених чињеница из других предмета. Коју год страну пресуде да отвориш, они се позивају на неку пресуђену чињеницу. Немогуће је издвојити шта је из ког предмета узето, јер код нас се ти догађаји воде под једним шифрама, а у другим предметима су друге ознаке. Требало би месецима да се истражује по документацији. Али, рецимо, ни у једном предмету код осуђених Срба за терорисање Сарајева, одбрана није радила вештачење "Маркала 1 и 2" да се оспоре прилично произвољне тврдње тужилаштва о српској кривици. За тај злочин осуђени су генерали Станислав Галић и Драгомир Милошевић. Једино смо ми и Караџићева одбрана вештачењем научно доказали да те гранате нису могле бити испаљене са српских положаја и да уопште нису експлодирале гранате, али то уопште није узето у обзир, јер су се судије позвале на пресуђену чињеницу из неког другог ранијег предмета да су гранате испаљене са српских положаја - образлаже Лукић.

Он каже да су им оваквим приступом везали руке, јер шта год да су чинили, доказивали, вештачили није имало ефекта:

- Узели су као пресуђену чињеницу да је 1995. све мање конвоја хуманитарне помоћи могло да се пробије до Сребренице и тиме доказују да је српска страна намерно изазивала хуманитарну катастрофу, како би народ морао да оде из енклаве. Ми смо доказали да су пуштени сви камиони Унпрофора, осим оних који су носили оружје и електронску опрему. Али ни то није помогло.

КОБНА ГРЕШКА ВЕЋА

НИЈАМБЕ указује да се Николић изјаснио кривим, јер је покушао да постигне бољи договор са тужилаштвом, упркос томе што је огрезао у крви:

- Он је потврдио да је уништио документоване доказе, који су га могли компромитовати у вези са злочинима у Сребреници. Суд није смео да прихвати његове изјаве о наводном састанку, на нејасној локацији на којој се наводно договорило убијање Муслимана, јер за то није имао никакве доказе. Најмање пет заштићених сведока, три одбране и два тужилаштва су рекли да је једини састанак у том критичном временском периоду био везан за Жепу и садржао је само легитимна војна упутства. Непоштовањем ових доказа у корист недопустиве приче сведока Николића, Претресно веће је погрешило.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)