Панорама

НИЈЕ МЕДУЗА НЕГО МУЊА: Фотограф снимио светлосни феномен „црвени вилењак“

Танјуг

17. 08. 2020. у 14:53

Ако сте некада док траје олуја са грмљавином на небу угледали објекат који личи на дивовску црвену медузу, нисте халуцинирали нити сте видели ванземаљце.

НИЈЕ МЕДУЗА НЕГО МУЊА: Фотограф снимио светлосни феномен „црвени вилењак“

Овај светлосни феномен заправо је један облик муње, односно електричног пражњења који често има црвенкасту или наранџасту боју и отуда долази назив "црвени вилењак" (енглески red sprite).

За разлику од обичних муња, "црвени вилењаци" јављају се врло високо, између 50 и 90 километара изнад грмљавинских облака, и имају различите облике и врсте сјаја, наводи Европска свемирска агенција.

"Црвени вилењаци" се тешко улове камером, јер њихова појава траје само неколико милисекунди и често се и не примећују голим оком, него само посебним камерама.

Али фотограф Стивен Хумел, који се специјализовао за снимање ноћног неба, успео је 2. јула у Тексасу да сними спектакуларну фотографију овог необичног светлосног феномена.

Хумел је за Бизнис Инсајдер рекао да је ове године укупно снимио 70 сати видеоматеријала и фотографија и "ухватио" око 70 "црвених вилењака", а половина их је била током само једне олује.

Физичар Дејвис Сентман са Универзитета Аљаска, који је умро 2011. године, својевремено је предложио да се тај феномен назове "sprite", јер тај назив "врло добро описује његов изглед".

Неки "црвени вилењаци", попут онога који је Хумел фотографисао, имају облик медузе и подсећају на ванземаљски брод.

Овакве небеске медузе могу бити велике, а она коју је фотографисао Хумел веројатно је била дугачка око 50 километара.

"Што је олуја снажнија и ствара више муња, већа је вероватноћа појаве црвених вилењака“, рекао је Хумел.

View this post on Instagram

A still of the large jellyfish sprite from the other night. I can't get over how amazing this was to see in person. To the eye, the color was much more subtle, but cameras are more sensitive to colors than our eyes in low light levels. Note the transition from red to blue in the bottom tendrils. Ionised nitrogen molecules emit red light in the upper atmosphere, but in the lower atmosphere where the density is greater, their emission spectrum shifts to become more blue.
A post shared by Stephen Hummel (@hummel_stephen) on Jul 3, 2020 at 4:19pm PDT