ЕКОЛОШКО ОГЛЕДАЛО: Вода је дериват за којим ће свет жудити у будућности

Јелена Матијевић

14. 04. 2021. у 13:42

СРЕДИНОМ децембра прошле године на Њујоршкој берзи почело је трговање водом. Тако је са Волстрита стигла недвосмислена потврда да је вода стратешки ресурс 21. века, као што су то у прошлом били нафта и злато.

ЕКОЛОШКО ОГЛЕДАЛО: Вода је дериват за којим ће свет жудити у будућности

Новости

Истина, реч је о техничкој води, али нема сумње да ће се у једном тренутку на њој наћи и пијаћа. Вода је, дакле, "дериват" за којим ће свет жудети у будућности. Ми, међутим, као да нисмо свесни те чињенице. Према овом непроцењивом благу односимо се бахато и готово све наше реке претворили смо у плутајуће контејнере. Поражавајуће слике таквог односа могу да се виде на сваком кораку. Пластичне флаше и кесе, све врсте смећа, угинуле животиње, намештај и бела техника, чак и читаве каросерије аутомобила - све је то део срамног декора наших река. Ако на све то додамо индустријски отпад, који се слива у њих, није чудо што нам већина река постаје попут оних које су у неким деловима свог водотока већ мртве попут Криваје, загађене као Борска река и Пек, депоније попут Лима и Дрине. Неке од њих из чијих се корита вода донедавно могла пити, сада су огледало бахатости. Као највеће благо наследили смо их од предака, али неодговорни смо да их такве оставимо потомцима. Не може вода све да однесе, она нашу бруку нагомилава и "памти", и већ сада полако, истом мером враћа када изливајући се из запушених корита, одмах после првих обилнијих падавина реке почну  да узимају свој данак.

Нажалост, како се односимо према води, такви смо и према свим областима животне средине. Ваздух нам је све загађенији, толико да је у неким градовима, Београду, Бору, Смедереву, Панчеву, Ужицу, Ваљеву..., на врху светске листе најзагађенијих. Уместо дрвећа које би такав ваздух пречишћавало, ми "садимо" дивљу депонију где год нађемо згодно место. Из Министарства за заштиту животне средине, 2017. године, наводило се да их има око 4.500. На њима, према неким проценама, заврши петина комуналног смећа Србије. Колико то износи није тешко израчунати ако се по подацима из Стратегије управљања отпадом зна да сваки становник наше земље годишње произведе око 318 килограма смећа (остаци хране, органски отпад, пластика, картон, кућна хемија...). На тим темпираним еколошким бомбама опасним по здравље, има свега, од игле до локомотиве. Поразно је, међутим, што између тих дивљих депонија и око 160 општинских и званично регистрованих где се одлаже већина ђубрета - готово да нема разлике, јер је њихово деловање на животну средину исто будући да не задовољавају санитарне стандарде. На тај начин штетне и опасне материје доспевају у земљиште, биљке, животиње, пијаћу воду и храну, а често и у ваздух с обзиром на то да су пожари на оваквим сметлиштима честа појава.

На дивљим депонијама заврше и тоне папира и картона који се могу рециклирати уместо што се секу шуме за њихову производњу. Ни трећина земље није нам под дрвећем, а шуме бахато арчимо. Уколико наставимо са расипничким понашањем, остаћемо и без њих, јер их уз нашу неодговорност увелико "начињу" и климатске промене. 

Већа улагања у инфраструктуру и системе за сакупљање отпада, реформа јавних комуналних предузећа, планске и велике акције пошумљавања и чишћења корита река, непрестано образовање младих о важности очувања животне средине, али и оштрије казне за све који не одлажу отпад по прописима, нека су од решења која предлажу стручњаци. Не буде ли се брзо и ефикасно приступило решавању проблема, у "еколошко огледало" Србија од бруке неће моћи да се погледа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)

Zrenjaninac

14.04.2021. 14:08

Kada će inspekcija izdati nalog da se konačno pusti u pogon nova Fabrika vode u Zrenjaninu čiju izgradnju nije platila ni opština, ni pokrajina, ni majka Srbija, već će je otplatiti građani krog veću cenu vode? Pa i predsednik i premijerka su odavno obećali da će pitanje pitke vode u srcu Banata u 21. veku brzo biti rešeno.