Победа Андреја Бабиша у Чешкој означава још један заокрет у политичком пејзажу Европске уније.

БАБИШ

Новости

Након Словачке и Мађарске, и Праг се приклања струји која све отвореније доводи у питање војну стратегију према Русији и наставак рата у Украјини. То више није маргинална позиција: постаје реална политичка снага у самом срцу Европе. У Француској је покрет суверениста Марин Ле Пен, који се противи продужавању рата, далеко најјача политичка опција. Слично расположење расте и у Италији, Немачкој и Аустрији. Европа, дакле, није више јединствена ни по питању рата ни по питању безбедности.

У исто време, континент је већ ушао у облик „хибридног рата“: саботаже гасовода, упади дронова који подижу узбуну од Пољске, преко Француске, до Данске и Немачке, информационе операције и кибернетички напади постали су нова нормалност. Јавност је све уморнија и узнемиренија, привреде и монетарни системи су под притиском, а поверење у европске елите – које и даље инсистирају на „војној победи над Русијом“ – видно опада. Власти у Паризу, Берлину и Бриселу настоје да прикажу рат као егзистенцијално питање европске безбедности, али све већи број грађана сматра да продужавање сукоба само води ка дубљој економској и политичкој кризи.

Ту се отвара антитеза: ако војна победа више није реална, како зауставити рат у Украјини? Да ли Европа има снаге да преузме дипломатску иницијативу независно од Вашингтона? Или ће чекати да исцрпљеност обе стране природно доведе до преговора? Или пустити реалност да превагне? Бабиш, Фицо и Орбан сада артикулишу оно што многи европски грађани осећају – да мир не мора нужно значити пораз, већ повратак разуму и суверености одлучивања. Будућност европске политике, али, краће, и Европе, зависиће од тога да ли ће тај глас постати доминантан или остати у сенци ратне реторике великих сила.

Да би превагла мировна теза, потребно је да се Прагу, Братислави и Будимпешти придружи неко од великих. А велики, за сада, позивају грађане на стварање ратних залиха хране. Ништа страшно и ако победи мир. Појешће се. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Шта значи кад је на Крстовдан ВЕДРО И ВЕТРОВИТО

Шта значи кад је на Крстовдан ВЕДРО И ВЕТРОВИТО

КРСТОВДАН, који се обележава 18. јануара, један је од оних празника у српској традицији који тихо, али снажно повезује веру, природу и човека. Иако често остаје у сенци Богојављења, Крстовдан у народном памћењу носи једнаку симболику, као дан када се судбина године “запечати”, а вода, ветар и небо постају гласници онога што долази.

18. 01. 2026. у 11:39

Коментари (0)

НИЈЕ ВИШЕ КАО ШТО ЈЕ НЕКАД БИЛО: Новак Ђоковић признао: Организатори Аустралијан опена о томе одлучују, не ја...