КОМЕНТАР: Време је за Дулићеве шкриљце

КАКО нас Бог не научи да НИС продамо Русима пре 1990. године, па да их недуго потом истерамо одатле.

Фото Д. Миловановић

Тада не би било спаљених пилота ЈНА усред Љубљане, "мерчеповци" не би ни попреко погледали Михајла и Марију Зец и њихову дванаестогодишњу ћерку Александру усред Загреба, Питер Галбрајт не би морао да се слика испред хрватског тенка који кидише на Книн, Љубан Једнак не би из Глине, два пута у свом веку, бежао од усташког ножа, као и 250.000 његових сународника - сапатника, мали Слободан Стојановић не би морао да се враћа по своју куцу у Доњу Каменицу да га ту распори "орићевка" Елфета Весели. Вероватно би се избегао и "највећи масакр у Европи после Другог светског рата", а можда би и Никола Гардовић на Башчаршији успео да заврши своју свадбену здравицу. Ко зна, Милица Ракић би сада своју ћерку вероватно одвикавала од ноше, не би горели векови у Арханђелима и Љевишкој, а Иван Јововић и Пантелија Дакић би се са својом дечурлијом купали у Бистрици.

Но, залудњи је посао накнадна памет, али нам се од ове суботе разбистрило - макар смо свесни да ће Балкан и даље бити брдовит, али крвав више - никада. Јер, како нам објасни високи долазник из Вашингтона Ричард Верма "промена власничке структуре у НИС заправо ће донети више мира и просперитета и овде и широм региона". Што се пуцало, пуцало се.

Његов много утицајнији земљак, којег знамо још из доба злогласног Рамбујеа, Џејмс О`Брајан, није у метафизичким категоријама. Он има практичан приступ:

- Русија је рафинерију купила за веома мало новца, изнела је последњих година из Србије вероватно милијарде евра и сада ће ваша земља имати прилику да ту индустрију води у корист народа.

Овај ктитор Хашког трибунала сметнуо је с ума да је његова држава "Сартид" у Смедереву купила за свега 21,3 милиона долара, да су за то добили комплетну нову железару, која је на 300 хектара укључивала шест челичана и ваљаоницу, стару железару са три ливнице, фабрику белих лимова у Шапцу, смедеревску луку од регионалног значаја са све слободном царинском зоном на површини од 21 хектар, фабрику креча у Кучеву и више других некретнина. Американци су стекли и ексклузивно право да пет година управљају производњом и убирају добит, а да при том не сносе никакву одговорност за евентуално лоше пословање. Високе пећи су радиле све док овдашњи питомци Вашингтона Драган Шутановац и Здравко Понош у њих нису угурали и последњи српски тенк.

- Остављамо вам фабрику у много бољем стању него што је била у моменту када смо је купили. Можда ће држава и Влада Србије имати више успеха од нас - са сузом у оку говорио је Дејвид Ринтол, председник "Ју-Ес стила" за Европу, када се тог 31. јануара 2012. године поздравио са радницима. Заборавио је само да каже да је оставио и дуг од око 50 милиона долара. И држава и Влада су стварно имали више успеха од инвеститора с оне стране баре.

Повратили смо челичану за свега један долар.

После малог излета у прошлост, морамо погледати и у светлу будућност о којој су нам загрижено говорили и Верма и О`Брајан.

- Србија мора да унесе разноврсност у своје енергетске изворе и да буде независна у том погледу - сложила су се обојица.

И заиста им благодаримо. Јер, имали ишта природније од тога да у име те разноврсности плаћамо, уместо јефтинијег руског, најмање два пута скупљи амерички течни гас и има ли прикладнијег тренутка, ако не сада, да најзад почнемо да вадимо оне уљне шкриљце код Алексинца које је својевремно открио Оливер Дулић.

У ове свете празничне дане овде се отворила реална опасност да наметнуту енергетску диверзификацију испрати и ментална. Већ су се по телевизијским студијима разлетели разни Обрадовићи, са брадом и без ње, али и поједини из власти, који нам објашњавају како је ова пакост Бајденове умрле администрације потврда да морамо бринути само о својим интересима, а не о интересима Вашингтона и Москве. Код увођења овог историјски перверзног изједначавања заборавља се само једно: Руси нас никада нису убијали за наше добро, нити су нас нагонили да их молимо да нас окупирају и заробе.

Препоручујемо

Колумне

0 2

ЈАЛОВА КОЗМЕТИКА ДАВОСА: Ауторски текст Живадина Јовановића, бившег шефа дипломатије

14. 01. 2025. у 15:53

Колумне

0 1

ЛЕЊИН

24. 12. 2024. у 07:00

Колумне

27 11

КОМЕНТАР: Друга страна - блокада и њени стварни циљеви

17. 12. 2024. у 07:00

Колумне

0 9

КОЛУМНА СЛОБОДАНА АНТОНИЋА: Да нас ситно не самељу

10. 12. 2024. у 23:17

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације