Колумне

Застава

Јованка СИМИЋ

23. 09. 2024. у 10:40

НАДАЈМО се да се до небеса, одакле нас мотре и бодре наши часни преци, нису пробиле савремене технологије. Да се, барем тамо, горе, не виде наша посрнућа попут оног од прошлог петка када је снимљено гажење и паљење српске заставе у Новом Саду.

Још за видела, у Партизанској улици, на другом крају града, са зида једног предузећа, жена чије је лице снимљено видео-надзором, стргнула је српску тробојку, бацила је на пешачку стазу, згазила а затим запалила. Полиција је идентификовала и ухапсила Малину Миленковић (42). У тренуцима док је пламен скрнавио српски грб, поред Малине прошли су мушкарац и жена. Тек овлашним погледом окрзнули су призор и наставили својим путем ћутке. Као да је посреди какав перформанс, па пазе да не деконцентришу "уметника". Као да не гори застава која је нашим прецима у свим ратовима била важнија од сопствених живота а којом се данас диче наши спортисти, млади научници, освајачи медаља на олимпијадама знања. Као да под том, најфинијом тробојном свилом нису наша историја, садашњост и будућност...

А, само пет дана раније, у част Дана српског јединства, слободе и националне заставе из Српског народног позоришта, са сцене "Јован Ђорђевић", назване по основатељу овог првог театра у Срба и аутору текста песме над песмама "Боже правде", са сцене се орила и незванична химна "Весели се српски роде". Није требало много маште да се у тим тренуцима замисли озареност небеског Лазе Костића, који је забринут због уклањања српске заставе у "жутогарној монархији" срочио стихове: "Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, о чему сниваш кад се не њијаш?". Или, пак, Вељка Петровића, који је 1911. својим сународницима упутио прекор у осам строфа: "Војводино стара, зар ти немаш стида, навукла си тешку, неукусну свилу?"

Да ли би родољубиви бард српске књижевности из Сомбора сличне строфе прекора упутио и данашњој Српској Атини? Јер, готово равнодушно она посматра рушилачке "перформансе" инстант револуционара попут Балше Брковића и следбеника, који су прекречавањем и уклањањем тробојки можда и инспирисали Малину да оде корак даље. Да кресне шибицу.