Холбруков фломастер и тврда реч Запада

У НИЗУ контроверзи које су пратиле преговоре у Дејто­ну, остала је и једна бизар­ност пронађена у белешкама Николе Кољевића.

Фото Принтскрин

Овај потоњи, као учесник напетих преговора у америчкој војној бази Рајт Па­терсон, накнадно је записао да је, наводно, Ричард Холбрук на мапи малих размера линије раз­граничења повлачио дебелим фломастером, а кад би се карта увећала, те линије постајале су широки коридори, односно ки­лометри перфидно отете српске земље.

Покојни "булдожер дипломата" био је склон шибицарским три­ковима - присетимо се и да је својевремено гарантовао Радо­вану Караџићу да га неће гонити уколико се повуче са чела СДС и из политике (спекулисало се да постоје два примерка овог угово­ра), али нам он овом приликом није у фокусу, већ деценијски modus operandi који примењује Запад, и то не само на нашем тлу.

Опште је место да су Американци изиграли најпре Михаила Гор­бачова, а напослетку и Бориса Јељцина, да се НАТО неће ши­рити на Исток. Или, да не идемо тако далеко у прошлост. Довољ­но нам је и недавно сведочење Ангеле Меркел, која је признала да су Мински споразуми из 2014. године, чији су гаранти Немачка и Француска били само купови­на времена како би се режим у Украјини припремио за рат са Русијом.

Сви ти примери потврђују да реч западних политичара не вреди ни колико црвљива шљива, али свакако су сликовити после гор­ког и искреног признања пред­седника Александра Вучића:

- Сукоб у Бањској десио се зато што је међународна заједница ла­гала Србе на Косову и Метохији да ће бити заштићени и да неће бити прогоњени и хапшени. Крив сам што сам веровао Западу да ће ис­поштовати оно што су потписали.

У нади да ће сачувати српске главе и државу од Левијатана који се, пошто се 1999. нахранио душама српске деце и назобао наших фабрика и мостова, спре­мао за завршни ударац на Косо­ву, Вучић је свесно пречуо вапај некадашњег полицајца:

- Какве год гаранције дају ови са Запада, знамо како су их лако газили. Ако склонимо барикаде, ловиће нас као зечеве - брижно је говорио Александар Филипо­вић оне децембарске ноћи у ка­сарни у Рашкој.

Срби су склонили барикаде и од тада је отпочела хајка Куртијевих гонича са дугим цевима. Лово­стаја нема, а све је кулминирало крвопролићем у Бањској. Тај несрећни догађај, филигрански обрађен у шпијунским и медиј­ским лабораторијама, довео је Србију у тамни вилајет - шта год да уради, кајаће се.

А, обрела се тамо верујући не само у реч, већ и у потпис за­падних лидера. Са накнадном памећу, од које ретко када има користи, сада се можда боље види да је Бриселски споразум био наш Минск - десетогодишња димна завеса иза које су се Ал­банци припремали да остваре свој сан - да приграбе и север и тако заокруже "суверенитет" лажне државе. И не само то. Претварајући то подручје у зону антитерористичког дејства, свакодневни живот Срба већ су претворили у пакао. Упадају без налога у њихове куће кад им се ћефне, проваљују у болнице и вртиће... Хрватски патент разви­ли су до максимума - ко је за вре­ме рата макар попреко погледао комшију Албанца приводе га за ратни злочин. Укратко - спроводе пузајућу "Олују", иако нису спро­вели ниједан договор за који је гарант била и ЕУ.

У околностима када се због маса­кра код Бањске клатно кривице са Куртија преко ноћи пребацило на нашу страну, мало тога може­мо да учинимо. Маневарски про­стор је ужи од ивице жилета. Но, кадри смо макар да не наседамо на наратив наших непријатеља и њихових другосрбијанских гу­вернадура који страсно желе да борбу за Косово сведу на битку за цистерне и кокаин, да СПЦ претворе у митраљеско гнездо српских терориста, а једину леги­тимну политичку опцију - Српску листу, прекрсте у балканску вер­зију "Тамилских тигрова".

Сви ти напори сливају се у јед­но - да се Србија сагласи са независношћу Косова и пусти нарко-творевину у УН. То нам је прекјуче потмуло наговестио и амбасадор САД Кристофер Хил, подсећајући нас на одредбе Охридског споразума које чекају испуњење. Дакле, опомињу нас на "обавезу" коју Вучић није ни потписао. У духу оне латинске - verba volant scripta manent, треба инсистирати на томе да се у дија­лог о Косову, који је у садашњем формату бесмислен, укључе и они чија реч вреди много више од свих западних потписа. А, није да их нема...

Препоручујемо

Колумне

0 3

ОДВАЖНОСТ ИЗРИЦАЊА

25. 09. 2023. у 07:00

Колумне

8 8

НЕЋЕ МОЋИ: (Стрип)тизер и денунцијације

24. 09. 2023. у 09:57

Колумне

0 2

Комесари

20. 09. 2023. у 11:21

Колумне

0 4

БРОЈАНИЦА

12. 09. 2023. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације