Колумне

ГАС

Душан Стојаковић

29. 11. 2021. у 16:19

НЕКОНТРОЛИСАНА журба човечанства да раскрсти са традиционалним енергентима, али и бесмислена политичка одлука да се некуповањем руског гаса оштети највећа држава на свету, довели су планету у стање енергетске неизвесности.

Цене гаса одлетеле су у небо. Природан је био страх да ће наша мала Србија и у овом надмудривању великих и моћних остати кратких рукава, а да ће цех, како то обично бива, платити народ.

Али, није! Зашто? Зато што није насела на шарене лаже и бајате шаргарепе, оних који нас већ деценијама батинају где стигну. Брижно је неговала партнерство са Руском Федерацијом, одржавајући истовремено везе са Бриселом, Вашингтоном и Пекингом. Жеља за добрим односима често није двосмерна улица, али када је у питању Москва - Београд није погрешио.

Председник Србије Александар Вучић се после састанка са Владимиром Путином из Сочија вратио са шестомесечним продужетком уговора за увоз гаса из Русије. И то по старој цени, данас скоро багателној од 270 долара за хиљаду кубика. А, шта то значи? То је гаранција да наши грађани и привреда у наредном периоду неће трошити више новца на енергију. Самим тим нема разлога за поскупљење робе у чијем процесу израде је урачунат трошак за гас.

Стандард неће падати. Инвеститори се неће колебати око доласка или рада у Србији, јер неће имати неизвесност хоће ли бити конкурентни. То би требало да гарантује одржавање садашњег нивоа запослености и наставак развоја наше државе, која има још много неурађених домаћих задатака. Идемо даље.

Да ли ће и други центри препознати добре намере Београда - не знамо. Видећемо крајем године када на ред дође отварање кластера за чланство у ЕУ. Чекаћемо. У топлим домовима, а неко и у кратким рукавима.