Економски пакет за подстицање рађања мора да прати и јака кампања за промену ставова, да се одустане од матрице - проживећу мало, важан је комодитет, а дете на крају
Не правим се да знам нешто већ управо да не знам, али осећам да има значаја и да би требало истражити. Колико је у (сиромашним) земљама стопа рађања већа нежељено (недостатак контроле, могућности, знања), морања (разна друштвена очекивања, можда и потреба за радном снагом или као једина помоћ у старости, неравноправност и улога жена у друштву)? Шта негативно утиче, чак и ако, само по себи није лоше (жеља за животом, слободом), а шта је стварно лоше у оба погледа? Које друге разлике постоје? Рецимо, какав страх од пропадања/банкрота имају они у земљама без проблема са рађањем у односу на оне који имају? Да ли "пропаст" у Немачкој, рецимо, има много веће шансе и конотације по родитеље и децу него у сиромашним земљама без проблема? Можда се, из свег овога, изроди бар нека смерница као тај проблем решити.
Коментари (3)