НЕЋЕ МОЋИ: Београдски Минхаузен

Филип Родић

07. 11. 2021. у 07:26

Зашто се човеку који је у једном тренутку био осумњичен за тешко кривично дело против државе дозвољава да загађује јавни простор својим клеветама и отровом? О измишљотинама и бајкама да и не говоримо.

НЕЋЕ МОЋИ: Београдски Минхаузен

Приватна архива

ВИДЕЛИ смо да се тамо води поступак у Лондону, знамо да је неки Кесар заступник верника СПЦ, видели смо да су нека лица сведочила у корист тога (тврдњи о педофилији унутар СПЦ прим. фр) и колико сам пронашао, колико сам видео, црква је платила 43 милиона, нисам сигуран тачно ово задње што причам, али сам добио информацију да је Црква платила неких 43 милиона фунти или већ чега одштету. Па чекајте, ако сте платили, ви сте то признали - изјавио је у суботу ујутро наводни стручњак за безбедност Дарко Трифуновић у јутарњем програму Прве телевизије. Запрепашћујуће је да неко ко себе назива "стручњаком" у само неколико реченица покаже колико заправо не зна (други је проблем што се у студију није нашао нико да му на то укаже и да га исправи).

ПРВО, у Лондону се не води никакав поступак против Српске православне цркве. Истина је да је у јануару 2019. Високом суду у Лондону поднето шест тужби у име наводних жртава сексуалног насиља (двојица ђакона и чланови породица оштећених), али је исто тако истина да их је тај Високи суд средином јануара 2020. године одбацио, прогласио се ненадлежним и тиме окончао процес на самом почетку, па никаква оштећена лица пред њим нису могла ни да сведоче о евентуалној педофилији у оквиру СПЦ. Друго, "неки Кесар", односно лондонски адвокат Младен Кесар није био заступник СПЦ, него управо супротно - тужитеља.

НАЈСКАНДАЛОЗНИЈА је, ипак, Трифуновићева тврдња, односно "информација коју је добио" и "пронашао" да је СПЦ исплатила "одштету" од "43 милиона фунти, или већ чега", што, по њему, представља "признање" кривице. Истина је, опет, сасвим обрнута. По одбацивању тужбе, Високи суд у Лондону наложио је тужитељима да СПЦ исплате накнаду од 160.000 фунти. Све и да је СПЦ исплатила некаквих 43 милиона фунти "одштете", а није, то би, пошто је суд одбацио тужбу представљало некакву врсту вансудског поравнања које по англосаксонском праву никако не може представљати признање кривице. Толико о томе. Ту је и питање ко је заправо стајао иза ове тужбе и имао могућност да исплати 160.000 фунти судских трошкова СПЦ и вероватно још толико трошкова тужбе. Можда би Трифуновић могао то да открије?

А САД обратимо пажњу мало на лик и дело "стручњака" Дарка Трифуновића који се доскора представљао као "универзитетски професор". Зашто је престао? Зато што је 24. априла 2019. декан Факултета за безбедност у Београду Владимир Цветковић послао циркуларно писмо медијима у којем их је обавестио да Дарко Трифуновић није професор на том факултету. "Трифуновић је у звању научног истраживача и не учествује у настави", написао је тада декан Цветковић.

ОВАЈ "професор" иначе је у широј јавности познат као "Дарко локатор" због четрдесетпетодневне авантуре коју је имао са војном службом безбедности за време НАТО бомбардовања СРЈ. Наиме, он је у време НАТО агресије ухапшен због шпијунаже у корист агресора и "постављања локатора", те је у притвору провео 45 дана, али против њега није подигнута оптужница. Ово је и сам потврдио Миломиру Марићу у емисији "Ћирилица" која се у то време емитовала на телевизији Кошава: "Мене су ухапсили усред Београда, и то Војна полиција (") 45 дана сам био у притвору и након тога су ме пустили без оптужнице".

ОВАЈ "стручњак" и нескривени НАТО лобиста по медијима прича небулозне ствари попут тврдње да је председник Русије Владимир Путин створио такозвану Ослободилачку војску Косова средином осамдесетих година прошлог века док је био "шеф КГБ" у Источној Немачкој као "први човек" КГБ у Берлину, иако је познато да је Путин од 1985. до 1990. службовао у Дрездену и да је као потпуковник био далеко од позиције "шефа КГБ" у Источној Немачкој. Остале мањкавости тезе о томе како је КГБ формирао ОВК могли бисмо набрајати на десетинама страница. То је, на пример, у својој књизи "Пут у рат - Немачка, НАТО и Косово" из 2002. јасно демонстрирао угледни немачки политиколог Матијас Кинцел, доказујући како је немачка обавештајна служба БНД под вођством Хансјерга Гајгера имала кључну улогу у формирању ОВК.

НАЈВЕЋИ "хит" у његовим Минхаузен причама свакако је она о томе како је "ухапсио" шефа Верификационе мисије на Косову Вилијема Вокера којег је назвао "војним генералом" иако тај човек никада није био у било каквој војној служби, него искључиво у дипломатској. "То је било 1998. у комплексу Кичма у Приштини. Покојни Миша Симић и ја смо знали шта ради, привели смо га и убацили у аутомобил. Ја сам возио, Миша је био позади с Вокером, који је све време ћутао, а онда је 20 минута након тога из Београда стигао позив да га вратимо тамо где смо га покупили", испричао је Трифуновић на телевизији Пинк. И сад, можете ли ви да замислите како Дарко и Миша попут Пишоње и Жуге одлучују да ухапсе Вилијема Вокера (у то време вероватно најобезбеђенијег човека у јужној српској покрајини), усред Приштине 1998. године и стављају га на задње седиште свога аута? Е, такве су му све приче. Од "професуре" до суђења СПЦ.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)