ФЕЉТОН - БИТКА ОКО ПРЕДСТОЈЕЋЕГ ПОПИСА: Идентитетска питања и даље ће бити у првом плану

СА данашњег становишта није јасно ни како би нас то помирили обећани економски напредак и бољи стандард.

Фото: Документација "Новости"

Идентитетска питања нијесу ствар ни стандарда ни економије. Њих нијесу замрсили они који гледају како ће да преживе него политичке, економске и интелектуалне елите, зарад својих интереса, и само их оне могу и разријешити.

И, уопште, зашто бисмо се мирили у Европи ако се у својој кући не можемо помирити? И какво би, на крају, било то помирење? Да остане све како је бивши режим утврдио, а Срби забораве ко су и за шта су се залагали, и да затраже опроштај за то што су хтели да буду оно што јесу?

Страх од повратка бившег режима, ма колико био оправдан, такође, није разлог за окретање главе од неријешених идентитетских питања, што би значило да механизам дискриминације грађана који преферирају српски језички, етнички и културни идентитет, успостављен вољом бившег режима, остаје и даље у функцији. Није ли, пак, разумно да се повратак старог режима спречава демонтажом а не чувањем његових недемократских инсталација? Режим је пао првенствено због идентитетских питања, зашто би му онда њихово решавање омогућило повратак? Рецимо, ако ће његове дискриминаторске идентитетске смицалице уласком у ЕУ постати бесмислене, зашто их они који то тврде већ сада не би уклонили из уставно-правног кодекса Црне Горе и школске програме очистили од политичко-идеолошког буњишта?

НА КРАЈУ, да ли је могуће успоставити владавину права и "правду за све" у држави у којој је сегрегација над половином становништва институционализована највишим правним актом?

Од идентитетских питања немогуће је побјећи, по оној народној: "Пустио бих ја њега да хоће он мене." Све што се догађа, како у политичком, тако и у културном, правном, па и у економском простору, у Црној Гори, осјенчено је неријешеном овом загонетком. Чак и када није, једна од двије супротстављене стране држи да јесте.

Око њих ће се, жешће него икад раније, водити битка уочи предстојећег пописа становништва, који неће бити, како би требало да буде - питање статистике, неопходно потребне државној управи, него ће, напротив, имати значај својеврсног референдума. Биће то и провјера недавних али и пролегомена за наредне изборе.

БИВШЕМ режиму и његовим присталицама, суоченим, након изборног пораза, са тешком компромитацијом на свим пољима, није преостало ништа друго осим да уђу у одсудну "патриотску" (идентитетску) битку за "спас Црне Горе" од наводног српског хегемонизма и клеронационализма. Та национал-патриотска реторика и патетика, иако стара више од сто година, још је, нажалост, дјелатна и садржи значајан мобилизацијски потенцијал. Додатно острашћена фрустрацијом због неочекиваног пораза од заступника српског идентитетског становишта, она би могла да радикализује велики дио тзв. суверенистичког блока, али питање је може ли ДПС помоћи да очува кредибилитет главног уредника и реализатора новоцрногорске идентитетске концепције, њене једине узданице у борби не само за поновно освајање власти него и за спас тридесет година у њено име згртаног богатства.

Режим ДПС није ни био изворни аутор новоцрногорске идентитетске концепције, па се она не може с њим у потпуности поистовјећивати, нити за њега трајно везати, иако је он уздигао на ниво државотворне визије и доктрине на којој ће утемељити државни суверенитет. Питање је само у којој мјери ће се његовим, све извјеснијим урушавањем, и она урушити и компромитовати. Није искључено да се она због тог ризика, превентивно одјави с адресе ДПС. Њени изворни аутори неће свакако сједјети скрштених руку, чекајући да се она угаси у рушевинама ДПС.

ДРУГА страна, разумије се, рачуна на претпоставку да ће се Црногорци сада, први пут након 70 година, слободно изјашњавати о свом идентитету, и да ће то, знатно повећати проценат заступника српског у односу на (ново)црногорско идентитетско опредјељење, чему ће свакако значајно допринијети и неизбјежна компромитација сљедбеника бившег режима и његове идентитетске концепције Црногорства.

Зато се од стране неких појединаца и НВО, познатих режимских хајкача против српске мисли у Црној Гори, већ увелико кандидује идеја или о одлагању пописа или, макар, о уклањању идентитетских питања из пописних образаца.

Њихов је страх оправдан, посебно чињеницом да се на посљедњим изборима, проценат гласова које су освојиле двије побједничке коалиције (ЗБЦГ и Мир је наша нација), подударио (готово у проценат), са процентом оних који свој матерњи језик именују српским именом. То нам даје за право на закључак да се поменутих 15% наводно националних Црногораца, није одрекло свог српског етничког коријена, а да је њихово опредјељење за црногорско национално име било, у основи, политичко, тј. страначко опредјељење, и да се они нијесу ни "расрбили" ни "расправославили", иако их није било у српском националном фокусу. Штавише, логично је очекивати да се они на наредном попису, углавном, по инерцији породичних комунистичко-партизанских представа и носталгија, легитимишу као Срби.

УКОЛИКО би се, рецимо, на попису показало, да број заступника имена српског језика премаша 50%, што није немогуће, то би морало отворити питање промјене Устава, без обзира на постизборни споразум и гаранцију побједничких коалиција да се Устав неће мијењати. У том споразуму стоји и обећање да ће се ревидирати и сва дискриминаторска законска и подзаконска акта, а то би значило и сам Устав, као највиши законски, али и прворазредни дискриминаторски акт! Чак и када би се тај проценат задржао на нивоу који је показао претходни попис, па се име српског језика, по трећи пут узастопно, нашло знатно испред црногорског, доносиоци поменутог споразума били би у обавези да мијењају или Устав, или обећања. Или - да и они признају логичку инверзију по којој је 43 мање од 37, и да је неважније мишљење 63,49 од 21,96 посто грађана, како је утврђено двотрећинском већином у црногорском парламенту 2007. године!

Све нам ово говори да идентитетска питања не само што неће бити скрајнута из јавног дискурса него ће, напротив, и даље бити у првом плану, и пресудно утицати на будућа политичка гибања, али и укупан друштвени живот у Црној Гори.

Зашто затварати очи пред том чињеницом.

СУТРА: Различито тумачење истог језика

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НАЦИЈА ПОСТАЛА СТРАНАЧКО ПИТАЊЕ: Црногорство је сведено на антисрпску страначку доктрину

23. 03. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ПРЕЗИР ПРЕМА ИДЕАЛИМА ПРЕДАКА: Како су неокомунисти понизили Црногорце нудећи им "европске вредности"

22. 03. 2021. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ТЕШКА НАЦИОНАЛНА КОНФУЗИЈА: По концепту бившег режима Црногорци су вековима живели у незнању

21. 03. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - "ШТО ОЦРНИ ОБРАЗ ПРЕД СВИЈЕТОМ": У Црној Гори била је снажна српска народна самосвест

20. 03. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СЕРВИЛНОСТ ПРЕМА МОЋНИМА: Црногорци су се именовали по свом завичају

19. 03. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације