ПОЈАВИО СЕ ЧЕТВРТИ НЕПРИЈАТЕЉ: Српска војска на Косову била је опкољена са свих страна

Милош Ковић

11. 03. 2021. у 18:00

ЛЕСКОВАЧКИ противудар био је најзначајнија офанзивна акција српске војске у рату 1915.

ПОЈАВИО СЕ ЧЕТВРТИ НЕПРИЈАТЕЉ: Српска војска на Косову била је опкољена са свих страна

Фото Архив Београда

Он је, ипак, додатно исцрпео српске снаге и одложио пробој кроз Качаник. Српска Врховна команда одлучила је 11. новембра да све своје трупе прикупи на Косову. У директиви издатој 15. новембра наредила је пробој са Косова ка Скопљу и савезницима. Уместо отпора на северу, да би савезници имали времена да притекну у помоћ, пробој ка југу постао је главни операциони циљ српске војске.

По мишљењу Милана Зеленике, војвода Путник чак није био званично обавештен о заустављању офанзиве генерала Сараја. Сам Огист Боп је са жаљењем морао да призна да савезници, нарочито Француска, нису хтели да обавештавају Србе о својим кључним потезима и намерама. У преписци француског војног аташеа при Врховној команди, пуковника Фурнијеа, заиста нема јасне поруке о прекиду офанзиве. Телеграми су, уз то, у Рашку стизали са закашњењем, преко Подгорице. Фурније је већ 12. новембра, сутрадан после заустављања Сарајевих трупа, обавестио министра рата, генерала Жозефа Галијенија да се Срби спремају за пробој ка југу.

ГЕНЕРАЛ Галијени је, у одговору који је у Рашку стигао 13. новембра, поздравио српски план. Није поменуо прекид француске офанзиве, али је навео да Сарај мора "да води рачуна" о "злонамерности" грчке владе, као и да ће Француска због тога учинити "енергичне" кораке:

"Ово спајање је најважнији циљ који треба постићи. Оно ће омогућити, окупивши српске и француско-енглеске снаге, да се оформи маса која би била способна за нови напор. Предузимајући све да би помогао и прихватио српску војску, генерал Сарај је приморан да води рачуна о опасности које ствара за његове линије комуникација злонамеран став грчке владе. Да би се уклонило то несигурно стање, француска влада даје врло енергична упутства нашем министру у Атини. Савезничке флоте иду у Пиреј да би потпомогле ово извршавање."

Огорчење због савезничке издаје

У ИСТО време, Огист Боп и кнез Трубецки примећивали су да су Срби, огорчени због онога што су видели као савезничку издају, постали хладни, па и непријатељски расположени према савезничким лекарима, медицинским сестрама, официрима и војницима. И припадници руског Морнаричког одреда, који су се раме уз раме са Србима борили на Сави и Дунаву, осећали су да би, због промене расположења према њима, било боље да што пре напусте Србију. Пуковник Живко Топаловић 20. новембра ће отворено рећи британском аташеу пуковнику Џорџу Филипсу да је српска војска, повлачећи се пред неупоредиво јачим непријатељима, сачувала главнину својих снага да би се спојила са савезницима, али да они нису извршили свој део договора.

О томе да је француска влада овластила генерала Сараја да доноси одлуке о офанзиви или дефанзиви српска Врховна команда обавештена је 17. новембра. Генерал Галијени је тада предлагао Сарају и Путнику да ступе у додир код Битоља. Истог дана о томе је обавештена и српска влада. Српски посланик у Паризу Миленко Веснић јављао је да му је Жофр рекао да "Сарајеве трупе не наступају на север" због своје недовољне снаге и због непријатељског става Грчке.

НА ПРОСТОРУ од око стотину километара, од Косовске Митровице до Качаника, са главнином на Косову пољу, слећи ће се, у наредних неколико дана, скоро сва српска војска. Ослоњена на црногорску Санџачку војску, која је бранила Стару Рашку, Прва армија штитила је долину Ибра и кретала се ка Косовској Митровици. Трупе одбране Београда затварале су долину Лаба. На истом правцу налазила се и Трећа армија, која је штитила правац преко Мердара. Друга армија спречавала је наступање непријатеља Јабланицом, преко Медвеђе. Трупе Нових области затварале су путеве од Врања и Гњилана. Тимочка војска била је окренута према Скопској Црној Гори, Качанику и Шар планини.

Срби су били опкољени са севера, истока и југа. Са севера је, долином Ибра, надирала аустроугарска Трећа армија. Немачка Једанаеста армија наступала је од Куршумлије до Приштине. Бугарска Прва армија кретала се од Лесковца, а Друга армија налазила се на подручју Гњилане - Качаник - Тетово.

ПОСЛЕ директиве од 15. новембра све српске армије кренуле су ка Приштини. Само је Прва армија на северу, заједно са црногорском Санџачком војском, одбијала нападе несразмерно јаче Треће армије, док су трупе Нових области имале задатак да поврате Гњилане и зауставе непријатеља код Качаника. И Макензен је 13. новембра наредио опкољавање главнине српске војске и њено уништење на подручју Приштине. Косово поље требало је да буде поприште нове, одсудне косовске битке.

Преморене Макензенове армије, међутим, нису успевале да изврше своје задатке. Српске снаге држале су борбени поредак и успешно су их одбијале. Тежиште операција спустило се ка југу, ка Качанику и Гњилану, одакле је бугарска Друга армија 14. и 15. новембра покушавала да се пробије ка Приштини. Моравској дивизији првог позива, Брегалничкој и Вардарској дивизији, које су је задржавале, у помоћ је притекла Моравска дивизија другог позива. Бугари су заустављени 16. новембра. Српске снаге сутрадан ће прећи у противнапад, у одлучујућу офанзиву и пробој ка југу.

У међувремену, српска влада је 12. новембра стигла у Косовску Митровицу. Врховна команда јој се ту придружила 14. новембра, да би, потом, 16. новембра, заједно прешле у Призрен.

ОД МИТРОВИЦЕ слика избегличких страдања постаје много страшнија. Глади је било и у Рашкој, али у Митровици она је општа. Град је био препун избеглица и људи су се, у очајању, тискали улицама у потрази за храном. Ту су се налазили и регрути из састава резервних трупа. Неки од њих на свом путу до Косова нису подносили превелике напоре, али било је и оних који су већ страдали. Резервни капетан прве класе Владимир М. Радојевић, који је водио Први (Дрински) пешадијски пук регрута из састава Крагујевачких резервних трупа, са неверицом је схватио да су регрути које је у Новом Пазару оставио босе, без икакве обуће стигли све до Митровице.

По свој прилици, то су били регрути које је у Митровици видео Герхард Геземан, млади професор немачког језика у Првој мушкој гимназији, који се повлачио са Србима: "Јуче сам видео једног чиновника који није могао да задржи сузе док им је делио вунене чарапе.

Свакоме по једну - за пар их је премного. Они јадно изгледају, стоје по ћошковима прозебли и цвокоћу зубима, многи тихо плачу. Још нису научили да просе. А тешко да би и од тога имали неке вајде."

Албански трговци у Косовској Митровици нису примали папирни новац, него само сребрњаке. И кнез Трубецки и Огист Боп добро су познавали балканске прилике и јасно су могли да, у држању већине Албанаца, док су Срби западали у све безнадежнији положај, препознају све отворенију претњу. Локални Срби већ су живели у страху. Црногорски посланик испричао је Трубецком да му је један Митровчанин, на питање ко је, одговорио:

"Данас сам још Србин". Убијање српских војника на спавању и пљачка српских комора почели су, уосталом, чим је војска у повлачењу прешла стару српско-турску границу. И српска војска је, у кажњавању албанских нападача, умела да буде врло сурова. После пада Качаника било је јасно да су Срби добили и четвртог непријатеља.

СУТРА: Историја Србије пред очима

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)