ДУХОВНИ ОТАЦ МЛАДИХ ВЛАДИКА: Ове речи је патријарх Иринеј упутио у Пећкој патријаршији 2011.

Раде Драговић

04. 12. 2020. у 20:00

КОСОВО и Метохија је света српска земља, српски Сион и Јерусалим, натопљена крвљу мученика и сузама подвижника и молитвеника, коју смо дужни да бранимо јеванђељским средствима.

ДУХОВНИ ОТАЦ МЛАДИХ ВЛАДИКА: Ове речи је патријарх Иринеј упутио у Пећкој патријаршији 2011.

Фото архива В. Н.

Српске светиње на овом простору постоје у континуитету осам столећа, али смо нажалост принуђени да их бранимо и доказујемо наше историјско и цивилизацијско право. Срби и Српска црква поштују сваког човека и сваку нацију па зато очекујемо и да Албанци као већински народ, поштују српске светиње на Косову и Метохији. Наше манастире, храмове, куће и гробља, мирним путем, морамо сачувати по сваку цену.

Ове благе, али чврсте и дубоко утемељене речи, верницима је са древног престола у манастиру Пећка патријаршија упутио патријарх Иринеј 4. септембра 2011. године. У древној лаври и престоници Српске цркве Његова светост предводио је чин устоличења новог викарног епископа липљанског Јована (Ћулибрка).

- У последњих 800 година, у Пећкој патријаршији било је седиште српских патријараха. Владика Јован данашњим рукоположењем преузима дужност чувара седишта српских црквених поглавара и зато је његова одговорност велика - нагласио је тада патријарх Иринеј.

ИСТАКАО је том приликом и да су силом околности, Пећка патријаршија, Високи Дечани, Грачаница, Будисавци без народа, али и да ће уз помоћ Бога, повратком цркве и њеним јачањем почети и повратак Срба у своја села и градове.

Устоличење липљанског владике означило је не само већу бригу Српске цркве за верни народ на Косову и Метохији - што је у месецима који су наступили владика Јован својим трудом и агилношћу и потврдио - али и наступање нове генерације српских владика. Данас је готово заборављено да је током Иринејеве деценије на челу СПЦ устоличено чак 15 новоизабраних епископа. Већина њих су свестране личности, учени теолози, искрени и истински молитвеници, који су унели сасвим нову динамику у духовни живот у епархијама које су им додељене.

Плодоносна серија епископских хиротонија почела је у Крушевцу, где је 30. јула 2011. устоличен нови владика крушевачки Давид (Перовић). Њега је у трон древне епископије увео патријарх Иринеј, на чију је иницијативу из нишке епархије, Крушевац са околином издвојен као посебна административна црквена јединица.

АРОНДАЦИЈА Нишке епархије озваничена је на јесењој седници Светог архијерејског сабора 2010. године, тек другом заседању коме је Иринеј председавао као патријарх српски. За Крушевац и околину, био је изузетно везан, а током три и по деценије колико је био нишки епископ, често је и радо долазио у Лазарев град. С временом се сродио са тамошњим народом, где је био омиљени и увек топло дочекан владика.

- Данас је овде све у знаку новога: нови епископ, нова епархија, па и нови патријарх, који је данас са браћом свештеницима и архијерејима уздигао на епископски трон оца Давида, на узвишену службу и мисију. Нека све буде на славу Божију, на радост народа, а на добро и корист наше свете цркве! - рекао је патријарх Иринеј у Крушевцу, уводећи у трон новог владику.

Иринеј није пропустио и да се осврне на омиљени део своје некадашње епархије:

- Овде је срце Србије. Крушевац је седиште нове епархије као свети град. То је најблагословенији део српске државе и српскога народа. Оцу Давиду је пало у узвишени удео да брине о народу који му црква поверава као највећој вредности овога света. Област ове епархије је морално најздравији део нашег народа. Овде је вера сачувана. Само за време у којем сам ја вршио свету дужност епископа нишког, овде је подигнуто више од 40 цркава и исто толико обновљено.

ПРОСТОРУ епархије на чијем челу је провео 35 година патријарх Иринеј ће се лета 2011. године често враћати. У Саборном храму у Нишу већ 7. августа началствоваће литургијом и обредом устоличења новог нишког епископа, дотадашњег викарног владике диоклијског Јована (Пурића). Сваки сусрет са Нишом и Нишлијама, патријарху је доносио неописиву радост и задовољство.

САХРАНИО КРАЉА ПЕТРА НА ОПЛЕНЦУ

ПАТРИЈАРХУ Иринеју припала је част да дочека у Србији посмртне остатке краља Петра Другог Карађорђевића, кнеза Павла и кнегиње Олге 2012. и 2013. године. Реч је о два историјска догађаја, будући да је реч о кључним личностима новије српске историје. Деценијама су почивала у туђини, а преносом њихових посмртних остатака испуњене су њихове последње жеље - да почивају у отаџбини. Вечни спокој пронашли су у својој кући - Храму Светог Ђорђа на Опленцу. Задужбина краља Петра Ослободиоца замишљена је као гробно место чланова династије Карађорђевић.

Избор и хиротонија патријарховог нишког наследника, међутим, био је тек почетак. У месецима и годинама које ће уследити изабрани су и устоличени викарни епископи ремезијански Андреј (Ћилерџић), топлички Арсеније (Главчић), диоклијски Кирило (Бољевић), јегарски Јероним (Мочевић), тимочки Иларион (Голубовић)...

Симболе владичанске части и власти патријарх је 2018. уручио епископима захумско-херцеговачком Димитрију, мохачком Исихију, диоклијском Методију, осечкопољском и даљском Херувиму и ремезијанском Стефану. Ови архијереји последњи су који су епископско достојанство примили вођени руком патријарха Иринеја, те се зато сви, без обзира на различите животне путеве, сматрају духовним чедима покојног патријарха.

ИРИНЕЈ је често, неправедно и незаслужено, у делу домаће јавности доживљаван као конзервативан и крут црквени поглавар. Истина је, међутим, сасвим другачија. Њу, између осталог, поткрепљује и велики број изузетно младих владика које је последњих година хиротонисао у упражњене епархије.

- Управо супротно од увреженог става, патријарх је волео да даје шансу младим људима - присећају се његови сарадници. - Младим тек устоличеним владикама поклањао је поверење и веру да ће наредних деценија заједно са искуснијом сабраћом добро водити поверене им епархије. Шефови кабинета Његове светости сви без изузетка били су изузетно млади људи.

Одговарала му је њихова брзина, сналажљивост и процене ситуација. У томе је био доследан до последњег дана.

Плодови оваквог опредељења патријарха Иринеја и чланова Сабора, примера ради, посебне плодове дају у Хрватској. Током прошле деценије на три најзначајнија владичанска средишта дошли су млађи и енергични људи - за митрополита загребачко-љубљанског изабран је владика Порфирије (Перић), епископа славонског Јован (Ћулибрк), а далматинског Никодим (Косовић). Ови архијереји својим отвореним и јеванђељским приступом како према Србима, тако и према припадницима осталих вера, ојачали су и повезали црквене редове у Хрватској. Церемоније њиховог устоличења, које је без изузетка, предводио патријарх Иринеј, биле су прворазредни догађаји у Хрватској.

Сутра: Центар Хришћанства у Нишу

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)