У ЖИВОТУ СЕ МОРА СВЕ ПРАШТАТИ: Можда наилазе таква тешка времена када ће живи завидети упокојенима

Велиша Кадић

12. 11. 2020. у 18:00

ДОКТОР Смајо Шаботић, председник Странке пензионера инвалида и социјалне правде Црне Горе био је пријатељ са блаженопочившим митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем.

У ЖИВОТУ СЕ МОРА СВЕ ПРАШТАТИ: Можда наилазе таква тешка времена када ће живи завидети упокојенима

Амфилохије Радовић и доктор Смајо Шаботић / Фото Глас Холмије

Тешко му је пало сазнање о крају његовог овоземаљског живота. Без икакве дилеме тврди да је владика Амфилохије био једна од најзначајнијих личности у Црној Гори с краја двадесетог и почетком двадесет првог века. Бескомпромисно се борио за оно што окупља а не раздваја, што мири а не завађа, што гради а не разграђује и тако још за живота постао светац.

- Била ми је част што сам у тој борби могао да станем уз њега. Имао сам срећу да будемо пријатељи о чему сведоче и анегдоте из наших дружења. Митрополит је био духовит, бескомпромисан, његошевски сажетих мисли и један од ретко речитих људи. Знао је да заштити интегритет човека и увек остане у узвишеном положају - прича ових дана Шаботић, присећајући се догађаја када је као муслиман позван на прославу 750 година манастира Морача.

- ЗА ВРЕМЕ свечаног ручка сео сам негде по средини сале. До мене је дошао Велибор Џомић и рекао ми да ме митрополит зове да седнем поред њега. Док сам почаствован седео поред митрополита пришао је један од гостију поздравио нас и рекао:

"Када би сви муслимани били Срби као што је Смајо, ми бисмо били срећан народ." На то му је митрополит одговорио:

"Када би сви Срби били Срби онолико колико је Смајо муслиман, ми бисмо били срећан народ." Затражено је тада да и ја нешто кажем. Захвалио сам се позиву да учествујем у тој свечаности и рекао сам да је то закаснело признање мојим прецима, ровачком књазу Трипку Гуришићу који је са синовима и слугама одбранио благо манастира Мораче. Његови потомци су Шаботићи и Бубање који живе у лимској долини, као и Кућевићи и Карађорђевићи који су живели у Жабрену, код Сјенице, а потом у Топличком крају и Тутину. Први Шаботић је рођени стриц Карађорђа Петровића. Био сам и на освештењу храма у Барама Морачким, тада сам добио на поклон књигу песама Момира Војводића. Када је митрополитов сестрић, Пеђа Пулетић, рекао: "Замислите, владико, Момир Војводић је поклонио Смају књигу", уследио је одговор митрополита: "Чудо, не знам да је до сада икоме поклонио своју књигу!"

ТАЈНА СРПСКЕ ГОЛГОТЕ

ВЛАДИКА Јоаникије о митрополиту Амфилохију: Његова жртва за Цркву и за Христа, за истину и правду Божју, оспособила га је да спозна тајну Косова и Метохије као тајну српске голготе. Исто тако и Јасеновца и Црне Горе. И открио је да се косовски завет и тајна Косова упечатила у Црну Гору. И када је са овога места загрмео: Не дамо светиње!, то је значило: Не дамо Острог, не дамо Дечане, не дамо Цетињски манастир, не дамо Пећку патријаршију, Грачаницу, и Девич, и Морачу.

ВЛАДИКА Амфилохије поштовао је доктора Шаботића и увек би га радо гледао у својој близини или друштву. Смајо је заиста био цењен и поштован од цетињског архиепископа.

- Био сам позван код митрополита на прославу Васкрса у његовој родној кући у Барама Морачким. Сакупила се његова родбина и пријатељи, и заиста сам ту светковину доживео као једну праву духовну академију. Ређале су се беседе, гусларске песме, филозофски ставови. У једном тренутку сам и ја узео реч. Рекао сам: - Досад је важило правило када идеш кроз Босну не певај, кроз Србију не играј, кроз Македонију не играј и не певај, а од сада важи и правило када дођеш у Баре Морачке немој да беседиш.

За Шаботића је интересантан био сусрет и дочек владике Антонија Краснојарског из Русије у Липову где се нашао у митрополитовом одбору за дочек.

- ОБЛАСТ у којој је Антоније био владика је четири пута већа од Француске, па се као тада никада нисам осећао уједно и тако мали и тако велики, захваљујући нашем митрополиту Амфилохију. За све моје важне одлуке тражио сам благослов од његовог високопреосвештенства. Године 2016. предлагано ми је да повучем листу Странке пензионера, инвалида и социјалне правде Црне Горе, чији сам председник, како се гласови опозиције не би расипали. Био ми је потребан благослов митрополита за моју одлуку да такав предлог одбијем. Рекао сам: Пре избора смо послали допис свим партијама за коалицију. Нико нас није удостојио одговора.

Било нам је тешко сакупити потписе за подршку листи, а још теже саставити листу кандидата за посланике, јер од нас нико није очекивао корист, а штета је била могућа због антирежимског експонирања. Зато је на листи било десет Шаботића. Рекао сам митрополиту да не могу повући листу и позвати бираче да гласају за једну од две опозиционе коалиције и да ћу радије као стари Југ Богдан и девет Југовића са својим Шаботићима отићи у политичку смрт, него подржати оне који су гласањем за Устав Црне Горе Србе и муслимане свели на националне мањине, српски језик из службеног довели у стање језика у службеној употреби, а нису нас прихватили у предизборну коалицију. "Смајо, у животу се мора праштати", рекао је митрополит.

ДО ЊИХОВОГ задњег планираног сусрета није дошло.

- Требао сам да се сретнем са митрополитом на Чакору приликом освећења цркве, међутим пошто сам био у контакту са пацијентом оболелим од короне, одустао сам од одласка на Чакор и сусрета са Амфилохијем у страху да можда као асимптоматски преносилац не пренесем корону на њега. И тако штитећи њега од себе, Бог ме је заштитио од короне - истиче Шаботић, пратећи са пијететом како се свет и даље опрашта од наследника трона Светог Петра Цетињског. Митрополит тверски и кашински Амвросије написао је о цетињском пастиру следеће:

"ПОСТОЈЕ људи чија неочекивана кончина, постаје тако огроман губитак, да не можемо наћи праве речи да то искажемо. Такав је за мене био и остаће заувек митрополит Амфилохије. Велики праведник нашег времена. Гигант духа. Духовни вожд свога народа. Ја ћу се тек сабрати и обавезно о њему написати више. Али сад не могу. Боље је једноставно ћутати и молити се. И благодарити Богу за то што ми је послао на животном путу правог светитеља. Не знам зашто је сада тако много ненадокнадивих губитака. Одлазе најбољи. Можда наилазе и много гора времена, када ће живи завидити упокојенима? Нама није дано то да знамо. Нама је дано време да се молимо, да стојимо на страни истине Божје да опраштамо, волимо. Онако како је то чинио новопредстављени, митрополит Амфилохије", написао је тверски владика.

На Митровдан, крсној слави свих братстава у селу Угњи, код Цетиња, један од житеља Стеван Мировић планирао је да на тај дан крсти свога унука. Међутим, упокојење митрополита променило је све:

- У нашој кући неће бити весеља док трају дани жалости за митрополитом Амфилохијем - поручио је Мировић.

СУТРА: СРОДИО СЕ СА ХРАМОМ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)