МИТОВИ О ВЕЧНИМ АГРЕСОРИМА: Медијска “нацификација” српског народа (9)

Владимир Илић

26. 10. 2020. у 19:49

МИТОВИ О ВЕЧНИМ АГРЕСОРИМА: Медијска “нацификација” српског народа (9)

Пристрасност: Анђелина Џоли

БУДУЋИ да је новим генерацијама љубитеља филма широм света, који сада гледају "седму уметност" и у тродимензионалној продукцији, требало указати да је ангажовање НАТО на простору бивше Југославије било оправдано, у служби хуманих и хуманитарних циљева, Холивуд је почео са продукцијом "уметничких остварења" која приказују српске борце и српски народ генерално управо у складу са сликом која је преко две деценије стварана у mainstream media.

Већ 2002. године премијерно је приказан филм "Иза непријатељских линија", и то на носачу авиона - америчким маринцима који су се спремали да крену на нову дестинацију где се води "праведни рат": у Авганистан. Филм говори о младом поручнику Барнету који је по задатку отишао у Босну. Он, наравно, одмах уочава масовну гробницу у којој су "српски зликовци побили жене и нејач", по узору на нацистичке злочине из Другог светског рата. Филмски јунак "поручник Барнет" у себи обједињава најбоље традиције већ познатих филмских јунака Рамба, Терминатора, Џејмс Бонда итд. Подразумева се да Барнету полази за руком да заустави "српске професионалне убице и терористе".

"БРОЈНИ типови претходних погрешних представа комбиновани су да би се добило још једно веома заступљено културно-детерминистичко 'објашњење' југословенског конфликта: мит о вечном српском агресору. У овој суштински манихејској и расистичкој причи главни актери још једном су прљави, сељачки, нецивилизовани, митомански, крвожедни, хегемонистички, колективистички, комунистички, националистички и фашистички Срби."

"ЛОВ У БОСНИ" ВЕЛИКИ ГУБИТНИК

РИЧАРД Шепард је режирао филм "Лов у Босни" (The Hunting Party, 2007). Главне улоге су поверене Ричарду Гиру (провереном лобисти за "независни Тибет") и Теренсу Хауарду. Кратак садржај филма: журналиста Сајмон Хант (игра га Ричард Гир) и сниматељ (Теренс Хауард) дали су се у потеру за ратним злочинцем - Србином - под именом Радослав Богдановић, чувеном по злогласном имену "Лисица". За његову главу расписана је награда (Reward) од пет милиона долара. Срби успевају да изненаде репортере и фактички их припремају за егзекуцију. Али, храбри командоси ЦИА успевају да спасу храбре репортере. Филм је коштао око 40 милиона долара, а зарадио мање од милион.

У свему томе постоји и један, наизглед, парадокс. Управо је Холивуд изнедрио у поплави ратних филмова "хероје" назване "Конан варварин", "Терминатор", "Универзални ратник", "Предатор", "Киборг", "Ратник звезда", "Рамбо" итд. Сви они управо личе на оне против којих су се и савезници и Холивуд борили 1939-1945. године - на "Аријевце" и СС-трупе. Коцкаста лица, преширока рамена, од дизања тегова пренабрекле мишице, челично-убилачки погледи, немилосрдна ликвидација свих који се сматрају непријатељима...

А УПРАВО су нацистички ратни филмови као што су "Крштење", или "Победа на Западу" били узор за понашање америчких медија, најпре током првог рата у Заливу (1991), а потом и у више других ратних сукоба: избегаван је сам чин крви и смрти; нацисти су напредовали против "невидљивог непријатеља" и њихова армија, при томе не губи ниједног човека, ниједно борбено средство, ниједно возило. Тај "асептички рат", главну одлику нацистичке филмске пропаганде, развиће већина mainstream media, поготово у САД.

Филм Анђелине Џоли "У земљи крви и меда" изазвао је доста реакција у региону Балкана. Сценариста тог филма остаје на трагу холивудског "заплета": муслиманка Ајла треба да се нађе са полицајцем "типично српског имена" Данијелом; таман што почну да плешу у сарајевском ноћном клубу, када одјекне бомба коју су, из неког разлога, поставили Срби; потом жене бивају одвучене у аутобус који их вози у српски логор где их силују; ти злочинци, у најбољем узору нациста, покушавају да силују и Ајлу, али поменути Србин по имену Данијел спречава то и Ајла остаје неповређена тако што је закључана у соби у којој спава само са "својим" Данијелом; кроз филм провејава позната теза да је у рату убијено 300.000 муслимана, а силовано преко 50.000 муслиманки...

НОВИНАРКА Јанине де Ђовани, у тексту под насловом "Поседоване ратом" с очигледним налетом емоција казује: "Као новинарка која је проживела опсаду Сарајева, видела сам Муслимане, Србе и Хрвате који су раније живели једни са другима и били пријатељи, како се окрећу једни против других. Била сам сведок етничког чишћења, паљења кућа, колона избеглица које су текле из те земље, и, једном, пса који је трчао низ улицу, са људском шаком у чељустима. Отишла сам да видим 'Крв и мед' с једним посебним критичким оком. Била сам у потрази за неаутентичним детаљима, јер су ме други филмови о Босни које сам видела оставили иритирану и огорчену: зашто редитељ није обавио више истраживања? Била сам импресионирана након што сам одгледала остварење Анђелине Џоли. Како је могла жена која је у време када је букнуо конфликт у Босни, у априлу 1992, имала само 17 година тако савршено да ухвати ужас рата који се широко фокусирао без разлике на бруталне нападе на цивиле?"

ВЕЋИ број остварења седме уметности такође је, пре покушаја Анђелине Џоли, посвећен ратним догађајима у Босни. Један од "задатака" Холивуда и јесте да "прати стварност". Али, што важи и за све друге медије, Холивуд више не сме да направи "вијетнамску грешку". Тако су никла следећа остварења:

"Миротворац" (The Peacemaker, 1997), у режији Мими Ледер. Главне улоге су играли Никол Кидман и Џорџ Клуни. Кратак садржај филма: Џулија Кели (у тумачењу Никол Кидман) је експерт за нуклеарно наоружање и са пуковником Томасом Девоом (Џорџ Клуни) у потери је за босанским Србином Душаном Гаврићем (румунски глумац Марсел Јурес). Србин жели да дигне у ваздух зграду Уједињених нација, тако што ће активирати - атомску бомбу.

Сматра се да је филм коштао око 50 милиона долара, а да је зарадио дупло.

"ДОБРО дошли у Сарајево" (Welcome to Sarajevo, 1997), у режији Мајкла Винтерботома. Главне улоге су играли Мариза Томеи, Вуди Харелсон и Стивен Дилејн. Кратак садржај филма: Репортер ТВ Ај-Ти-Ен Мајкл Хендерсон (игра га Стивен Дилејн) уз помоћ америчке хуманитарне раднице (Мариза Томеи) и новинара Џимија Флина (Вуди Харелсон) жели да из Сарајева које је под опсадом извуче, односно "прошверцује", муслиманску девојчицу. Аутобус са незбринутом децом заустављају - четници. Филм је коштао око девет милиона долара, а зарадио мање од пола милиона.

"Харисоново цвеће" (Harrison"s Flowers, 2000), у режији Елија Суракија. Главне улоге: Енди Мекдауел, Едријен Броди и Давид Стратам. Кратак садржај филма: новинар Харисон Лојд (Давид Стратам), овенчан наградом "Пулицер", нестао је током рата у Вуковару (1991). Његова супруга (Енди Мекдауел), са фото-репортером Кајла Мориса (Едријен Броди) креће да га тражи и на том путу постаје сведок српског масакра над становништвом Вуковара. Филм је коштао око осам милиона долара, а зарадио око два и по милиона.

"Иза непријатељских линија" (Behind Enemy Lines, 2001) у режији Џона Мура. Главне улоге: Џин Хекмен и Овен Вилсон. Кратак садржај филма: главни карактер је члан посаде авиона који је био оборен над Босном (Овен Вилсон). Њега, након много перипетија успевају да спасу амерички маринци. Навигатор са собом у слободу доноси и доказе о злочинима које су над Муслиманима починили - Срби. Филм је коштао око 40 милиона долара а зарадио преко 90 милиона.

СУТРА: ПРИМЕРИ ЈАВНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Kole

27.10.2020. 09:16

A ko nama brani da snimamo filmove o našem stradanju? Treba snimiti nekoliko o agresiji nato fašista i genocidu sa uranijumom! Pa kad se završe Košare da se snima Paštrik da vide njihove mlađe generacije kako će da prođu ako opet dođu ovamo! A po meni jedan od najvećih poduhvata naše herojske vojske te ratne 99-te je transport cele brigade tenkova iz Kv na KiM,e to treba snimiti i zapušiti im usta! Da snimimo kako su gađali makete i piste od celofana!