ГЕЦА КОН - Отац модерног издаваштва

ОНО шо су Вајферт, Бајлони или Влада Илић били у индустрији, то је Геца Кон био у издаваштву и култури. Како је сам рекао, књиге које је издавао није радо читао, али је био непогрешив у избору шта ће да штампа.

Геца Кон / Фото - документација "Новости"

Објавио је многа дела од непроцењиве важности за српску и европску књижевност и културу. Имао је посебан дар и интуицију да осети добру књигу. Дан је обично почињао раном јутарњом кафом у оближњој кафани "Коларац", где се у првим коментарима чаршијских дешавања са пријатељима и познаницима често рађала идеја за ново издање.

Чинило се да његовим издавачким подухватима нико и ништа не може да стане на пут. Када се обим посла и богатство које је стекао у време између два рата, упореде са данашњом хиперпродукцијом и савременим технологијама у издаваштву, Геца Кон био је и остао недостижан и јединствен у српском издаваштву. Нажалост, нико као Геца Кон није имао тако трагичну судбину и пословну и породичну. Био је мета грубих приземних антисемитских напада у предратној десничарској штампи, све их је лако превалио преко главе, али није могао да избегне мрачну фашистичку идеологију која је уследила.

ГЕЦА Кон је рођен као Геза Кун 2. августа 1873. у Чонграду у Аустроугарској од оца рабина Бернарда и мајке Лујзе. Породица се убрзо преселила у Земун где Гецин отац постаје управитељ средње школе. Геца у Земуну похађа Трговачку школу, потом гимназију у Новом Саду. Са 16 година почиње да ради код тада познатог београдског књижара и продавца канцеларијског материјала Фридриха Бреслауера, где се задржава око пет година. Затим прелази у Нови Сад у књижарску радњу Арсе Пајевића, који је био и познати издавач. Ту ради као књиговођа и први Пајевићев помоћник.

То десетогодишње искуство у ове две познате књижаре било је више него довољно да уђе у све тајне књижарског заната. Одлучио је да се осамостали и започне сопствени посао у Београду, будући да је књижарска делатност у престоници Србије тада била знатно оскуднија него у Новом Саду. Србија је у то време привлачила велики број страних пословних људи па Београд постаје центар успешних трговаца и занатлија Чеха, Мађара, Цинцара, Немаца, Италијана, Јермена.

КРАЈЕМ 1900. године Геца пише молбу Министарству унутрашњих дела, Управи Београда, да му одобри пријем у српско држављанство да би реализовао своју идеју и отворио књижарску радњу. Већ је био "дао капару" за изнајмљивање дућана у Кнез Михаиловој улици у којој ће касније провести цео радни век.

"Ја Геца Кон који сам до сада поданик Аустроугарски био, ступајући у сажитељство српско, заклињем се Богом живим да ћу као и други рођени Срби, владајућем Краљу српском свагда веран бити, да ћу устава земаљског закона и уредаба, савесно придржавати се, власти земаљске слушати и њима покоравати се, да ћу данак, дајанија и остала сва бремена земаљска која се наметала буду, тачно плаћати и подносити, и све дужности сажитељу српском својствене, ваљано испуњавати.

ОВУ заклетву при ступању у српско поданство тј. држављанство Геца је потписао ћирилицом у септембру 1901. године. Већ следеће године се жени Бечлијком Елзом са којом је добио ћерке Елвиру и Малвину. Елвира је била удата за трговца Фрању Баха, успешног продавца штампе који се касније придружио фирми Геце Кона. Имали су сина и ћерку. Малвина је била удата за земунског индустријалца Леополда Херцога и имали су синове Александра и Ђорђа.

У фебруару 1901. године оснива се Српски књижевни гласник који око себе окупља најпознатије српске писце и интелектуалце. Његови оснивачи били су Богдан Поповић, Слободан Јовановић и Светислав Симић, а шест месеци касније Геца Кон и званично оснива књижарску радњу. Касније ће се испоставити да ће ова два издавача која ће међусобно тесно сарађивати, имати пресудан утицај на развој српског издаваштва и културе.

"КЊИЖНИЦА Геца Кон" првих година бави се продајом књига, школског прибора и стране литературе, што се може видети из огласа објављеног у Политици, 12. јануара 1904. године. Први наслов издао је тек 1905. године. Била је то једина књига у тој години Синтакса српског језика за средње школе Јанка Лукића. За првих пет година рада књижара је издала само један наслов! Његов рад је међутим, био систематичан а планови дугорочни па следи стабилан раст у годинама пред Велики рат и вртоглави успех који ће доживети прави бум у последњој деценији пред Други светски рат.

Тек две године после првог наслова, издаје први превод стране књиге. Био је то Владалац Никола Макијавелија који ће касније постати обавезна литературе на многим факултетима. До Великог рата Геца издаје по неколико књига годишње и бави се продајом књига, школског и канцеларијског прибора.

За време Великог рата Геца је ухапшен и после затвора на Обилићевом венцу, одведен у логор Нежидер у Угарској. Званичан повод је било објављивање календара Ратник за 1915. годину који је славио успехе српске војске у првим биткама на Церу и Колубари. Аустроугари су одмах по уласку у Београд књижару затворили, а књиге запленили. У логору је Геца провео три године.

После Великог рата Геца Кон још брже развија своју издавачку продукцију, укључује се у оснивање првог Књижарског удружења 1921. године и постаје његов потпредседник, а 1929. и председник. Годишње објављује између 20 и 40 наслова што је за то време био прави подухват. Озбиљнији новац зарадио је на издавању уџбеника за школе и факултете. Први је објавио уџбенике професора Правног факултета и политичара Слободана Јовановића и Косте Куманудија чиме привлачи пажњу осталих аутора универзитетских уџбеника и стручне литературе.

Скоро да не постоји велики домаћи и европски писац, филозоф, социолог, историчар, којег Геца није објавио. Да поменемо само неке: Змај, Скерлић, Нушић, Петронијевић, Дворниковић, Јиречек, Домановић, Доситеј Обрадовић, Ђура Јакшић, Павле Поповић, Јован Цвијић, Стојан Новаковић, Слободан Јовановић, Драгиша Васић, Бора Станковић, Вељко Петровић, Алекса Шантић, Јаша Продановић, Милош Црњански. Од страних Адлер, Арагон, Зола, Хегел, Кант, Маркс, Ниче, Јунг, Фројд, Сервантес, Балзак, Марк Твен, Чарлс Дикенс, Рабиндрант Тагоре. Ту је велики број универзитетских и школских уџбеника, приручника, законских прописа, школске литературе, књига за децу. Незаборавне едиције за децу "Плава птица" и "Златна књига" су можда најтиражнија издања у српском издаваштву уопште. Гецин правни следбеник "Просвета" издавала их је дуго после рата тако да је прави тираж тешко и установити.

Препоручујемо

Фељтон

1 0

ЦЕНИЛИ СУ НОВАЦ И ПЛАЋАЛИ УРЕДНО: Јован Апел млађи реорганизује пивару која 1940. улази у ред стабилних фирми у Моравској бановини

12. 08. 2020. у 19:46

Фељтон

0 1

ЈОВАН АПЕЛ - ПРВИ НИШКИ ИНДУСТРИЈАЛАЦ: Оснивач пиваре и Алексиначких рудника

11. 08. 2020. у 19:30

Фељтон

0 0

ОСНИВАЧ ФОНДА ЗА СИРОМАШНЕ: На породицу Крен, која је помагала децу, основала Друштво читалаца, данас подсећа само једна мала улица

10. 08. 2020. у 20:59

Фељтон

2 1

ПРОМОТЕРИ ЧАЧАНСКОГ БИЗНИСА: Фердинанд и Стеван Крен били су пионири српског пиварства

09. 08. 2020. у 20:18

Фељтон

0 1

РАСАДНИК ЈЕЗИКА И КУЛТУРЕ: Призренска богословија је у најтежим временима била светионик, народу је уливала сигурност и веру у опстанак

08. 08. 2020. у 21:25

Фељтон

0 2

Срби у Призрену живе као сужњи

08. 08. 2020. у 10:01

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације