ФЕЉТОН - ХУМКЕ СРПСКИХ ЗНАНИХ У НЕЗНАНИХ ЈУНАКА: Србе није напуштао природни нагон да очувају Југославију

Ђуро Загорац

29. 09. 2022. у 18:00

СПОЉНА граница Југославије, пре распада, била је дуга – 5.061 километар. Од те дужине – 2.173 километра кретала се копном, рекама, била је дуга – 711, језерима – 85 и морем – 2. 092 километра. Целом својом дужином та граница је била обележена, закључана, међународно призната.

ФЕЉТОН - ХУМКЕ СРПСКИХ ЗНАНИХ У НЕЗНАНИХ ЈУНАКА: Србе није напуштао природни нагон да очувају Југославију

Споменик незнаном јунаку на Авали, Фото В. Данилов

Сваки стуб, гранични белег, истовремено представља и хумку српског знаног и незнаног борца. Изузетак може бити само морска граница, која је успостављена са мање жртава, а више погодбама и међународним конвенцијама. Томе је допринела и политика Србије, која је тежила за излазом на море, али не и да стекне поморску заставу.

Новостворене државе у оквиру ових граница диче се тим делом као искључиво својим, без помена ко их је стварно и како успоставио. А, за сваки њен метар се борило и гинуло.

А захвалност? Помен и обележје жртвама, било би светогрђе? У Првом светском рату, док се та граница није успоставила, Србија је преживела чудеса.

КАД ЈЕ Аустро-угарска објавила и започела рат против Србије (у понедељак 15. јула 1914. године), ратним пламеном била је захваћена још 31 држава. Оне су заузимале 72% површине Земље са више од милијарду и по становника. Ратне операције вођене су на само 4% површине зараћених држава, па су и разарања била незнатна. За ратне операције било је мобилисано 70 милиона људи или 5% становника свих учесника рата.

Кад је рат окончан, сведен је и биланс: погинуло је 9 милиона људи, што је износило 12% мобилисаних или 0,5% становништва зараћених страна.

Напрезања учесника рата била су различита. Нападнута Србија била је и највећа жртва.

Имала је 64% мобилисаног мушког становништва (Аустро-угарска 17,6%, Немачка 19,6%, Италија 15,7%, Русија 9%, Енглеска 12,4%, САД 4,3%, Јапан 1,5%, Индија 0,5%...), а њени губици били су застрашујући: изгубила је 370,000 војника, 630,000 становника, 114,000 инвалида, пола милиона деце без једног или оба родитеља...

Ратне операције и разарања, вођени су на целој територији Србије. Иако је била окупирана, није капитулирала. Краљ, Влада, делови војске и народа избегли су. Нападач је био надмудрен – није имао ко да потпише капитулацију.

ОВИМ  бројкама неопходно је додати и бројне Србе, који су живели под Аустро-угарском и који су били мобилисани (или у логоре одведени), гинући на фронтовима Галиције и Карпата, као и онима вођеним против Србије.

И тако десетковани Срби, стигли су (уз помоћ савезника) да ослободе и омеђе своју државу, али и осталу јужнословенску браћу. Захваљујући овом напору Србије (и Срба), Јужнословенима се први пут указала прилика да створе своју државу. А у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, како се прво била крстила, Србија је унела:

Територију од 128,031 квадратног километра, а остали – 119.511 километара квадратних. У њој се нашло – 5.593.057 српског (православног) народа, 4.708.657 католика (Хрвата и Словенаца) и 1.345.271 оних муслиманске вероисповести.

И Краљевство и Југославија били су кратког века.

Други рат није започет првим нападом на Југославију, али је војна светска машинерија покренута и због ње. У ратно коло (1941), ухватило се 58 држава које су заузимале 96,9% светске територије, у којима је живело 96,8% светске популације. Било је мобилисано 110 милиона или 5% зараћеног становништва.

И БРОЈ жртава у Другом рату, у односу на Први се увећао, попевши се на 37 милиона војника и цивила, или 1,75% од укупног броја становника зараћених држава. Процентуално, највише су страдали Пољаци – 20%, одмах иза њих била је Југославија – 11%. О изгинулим Југословенима бројке нису усаглашене, кретале су се од 1,1 до 1,7 милиона људи. И у обе те бројке Срби су били најбројнији – 60%.

Пале су велике жртве, а као народ који није био директни ратни учесник, највише је страдао јеврејски, који је био изложен геноциду, затирању једног сулудог пројекта фашистичке Немачке.

И разарања су била неупоредиво већа него у Првом рату. Југославију су разарали бројни окупатори, али и њене гериле које су пружале отпор.

Иако су били идеолошки и концепцијски раздвојени, Србе није напуштао природни нагон и жеља да очувају Југославију и да тако живе у једној држави. И у напору да се одбране њене међе, Срби су дали највећи допринос: сваки гранични метар био је натопљен крвљу српских бораца.

СРБИ нису искористили историјску прилику да 1918. године омеђе државу са својим народом. Покушај да то остваре крајем прошлог века дошао је у погрешно време, када су остали без снаге и неопходне савезничке подршке.

О доприносу Србије и Срба у стварању и очувању Југославије нема обележја на граничним међама, али ни у историјским књигама, које се пишу међу бившом браћом. Као једини поуздани сведоци још опстају бројна спомен- -гробља, од Вида и Крфа, Солуна, Кајмакчалана, Куманова, преко Аустрије до Бизерте...

Једна Вечна ватра на Новом Београду је угашена, али ту је мермерни Незнани јунак на Авали, који призива младе генерације Срба и моли да му се не диве, али и да га се не стиде.

Нашим глобалистима данас ништа није смешније од јучерашњих граничних идеала њихових предака. Њихов долазак је очито наслутио и блистави песник Милутин Бојић (1892–1917), вапајућом поруком: „Имајте милости, немојте им се само ругати...“

У ЈУГОСЛАВИЈУ "НА ЧАСНУ РЕЧ"

СРБИ су и на олтар Друге  Југославије приложили и своју супстанцу (крагујевачки ђаци, деца Козаре, Јасеновац...). Да нису (и лудо) гинули (као Руси), данас би их било бар 15 милиона и држава би им по бројности била дванаеста у Европи. У нову  Југославију ушли су на „часну реч“, без одговарајуће уставне и законске гаранције, не знајући шта их чека (која су им права?) ако се Југославија поново поцепа, што се и догодило.

Крај

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

МУЖ МИЛИЦЕ НЕДИЋ ЈЕ ПОЗНАТИ НОВИНАР: Волим да чујем његове похвале о послу, а још драже су ми критике (ФОТО)