ФЕЉТОН: Решење граница под велом тајни

Пише Ђуро Загорац

09. 09. 2022. у 18:00

НЕ постоји никакав писани документ који би могао послужити као историјски извор да је питање међурепубличких граница решавано и утврђено од било којег државног или партијског органа.

ФЕЉТОН: Решење граница под велом тајни

Фото Стеван Крагујевић

ЈЕДНОГ недељног поподнева, на Илиндан 1971. године, у порти православне цркве у Торонту (Канада), нуђена је на продају ‘оригинална’ мапа Југославије са спољним (с Трстом) и унутрашњим – републичким границама. Продавац се хвалио да је мапа његов ‘ратни плен’, да ју је заробио у оружаном окршају с партизанима на Зеленгори (1943. године), кад се домогао једне кожне (комесарске) торбице.

После тога није се више огласио ни продавац, али ни евентуални купац. Мапа је била урађена у црно-белој техници, цртана је мастилом и аматерском руком. А тај документ и предмет нашег интересовања: ко је, када и где био налогодавац и аутор документа, на коме се темељила будућа југословенска федерација?

Не постоји ‘никакав писани документ или други вид документа’, који би могао послужити као историјски извор да је питање међурепубличких граница решавано и утврђено од било којег државног или партијског органа. Ово, у својој публикованој студији, тврде професор Миодраг Зечевић и колега му Богдан Лекић.

ПРВИ од аутора је и вишегодишњи политички активиста (у време овог истраживања био је и директор Архива Југославије) што претпоставља да му је сва битна архивска грађа била надохват руке. Аутори су, после свега, констатовали: ‘Решавање међурепубличких граница обавијено је велом тајни, како по начину решавања, тако и по саставу актера. Праве циљеве знао је само најужи круг највишег државног и партијског руководства, али они из њима знаних разлога нису о томе оставили никакав писани траг нити су желели правно легализовати успостављено стање.’

А то дивље и у рату ‘успостављено стање’ правно је легализовала Европска заједница (1992) преко своје Комисије, која је прозвана по имену француског правног експерта – Бадинтера.

Ко је могао носити поменуту торбицу и мапу у њој? За претпоставити је да је то био неко из Титовог окружења. Аутори студије кажу да су преврнули сву Брозову заоставштину и да им је труд био узалудан. Слажу се да је његова улога била важна, најважнија, али не и у свему одлучујућа.

КАДА се први пут појавила и јавности предочена карта Југославије са међурепубличким границама?

Примерак прве (те) карте отиснут је тек 1945. године и он је сачуван, налази се у Народној библиотеци Србије у Београду. На њој су означене територије република, али без топографских назива. Карта из 1947. већ носи републичке грбове и топографске називе.

Појаву мапе нове државе, са спољним и унутрашњим њеним границама, нису пратиле ни основне информације; ко ју је наручио, а ко одштампао у милионском тиражу.

Мапа је подметнута! Спустила ју је и оставила невидљива рука неког Јована Крститеља?

Повлачење унутрашњих граница обављено је у тајности, а тајна није откривена до данашњих дана.

Загреб, 21. 05. 1945. године. Говори Јосип Броз:

„Браћо и сестре, грађани и грађанке. Срећан сам што могу да вас поздравим и да вам честитам ослобођење на овом светом месту, где је некад погинуо славни син хрватског народа Матија Губец...И ето, Хрватска је слободна, и она је, као и остале федералне јединице Југославије, ослобођена крвљу и животима синова свих југословенских народа...Многи још не схватају шта то значи федеративна Југославија, федерална Хрватска, федерална Србија итд. То не значи повући границу између ове и оне федералне јединице, па ти с оне стране ради шта знаш и шта можеш, а ја ћу овдје како знам. Не! Те границе, да их тако прикажем, треба да буду нешто као оне бјеле црте на једном мермерном стубу. Границе федералних јединица у федеративној Југославији нису границе раздвајања, него границе спајања...“

БОСНА и Херцеговина проглашена је републиком-државом, чланицом југословенске федерације, мимо прокламованог принципа – да ће федерацију чинити пет народа и њихових пет федералних јединица.

Државност је била (изнуђена) награда народу који је живео на тим просторима, за његов допринос НОР-у и победи комуниста. (У позадини је стајао и политички мотив: ако је БиХ недељива и равноправна, онда Србија и Хрватска неће имати разлога да се међусобно гложе, због опстанка БиХ чуваће и опстанак Југославије?)

Кад је већ тако, зашто и престоница нове државе не би била у „мини Југославији“, у Јајцу где је и рођена?

Идеја се зачела у Сарајеву, али Тито и његови већ су били одабрали виле на београдском Дедињу; већници АВНОЈ-а засели су у комфорно скупштинско здање краљевине... Јајце је остало као украсни симбол.

ЗАШТО се за Београд не каже да је престолни град федерације, приупитали су поједини посланици Мошу Пијаде, једног од главних креатора првог Устава. У српском језику каже се "престоница", а не "престолница". Данас, међутим, нема смисла називати Београд "престолницом", а ни "престоницом". У нашем језику не можемо наћи бољи, згоднији израз од - "главни град", имао је Моша спреман одговор.

Што "престолни град" не би био Загреб, где се и зачело (Штросмајерово) југословенство?

- Има критичара који нису писмено оформили своје предлоге, али који се често појављују на разним ћошковима и у кафанама, говорећи да овакво федерално уређење не омогућује Хрватској пуне националне слободе, јер је опет сва власт у Београду, огласио се у расправи и Мика Шпиљак.

- Београд, као главни град, треба да постане стециште југословенских идеја и да се у њему афирмишу оне најпрогресивније, говорио је Владимир Назор, писац и високи руководилац у послератним годинама.

Ова реаговања двојице Хрвата упућују на закључак да се Загреб није кандидовао. Јер, није било реално да Броз столује у одајама, које је напустио Анте Павелић?

У НОВОЈ држави градитељски дух био је општи тренд, правило живљења. Скупштини је чак био поднет и предлог - да онај ко не ради, нема право да једе!

Изградња Новог Београда требало је да изрази и праве домете свега новог. Предвиђено је било да се прво укаже здање, тврђава - зграда КПЈ. На обављеном конкурсу рад архитекте Бранка Бона из Загреба чинио се правим и њему је било наложено да се одмах досели у Београд, да отпочну радови. Бон је био један од аутора највише зграде у Београду, чувене Палате албаније. Основа партијског здања заиста је подсећала на тврђаву, са два огромна крила, која обухватају (грле) народ, а изнад њих кула (небодер), висине 108 метара..

Пре него што су омладинци кренули да ударају темеље, састао се и партијски врх да процени и да знак за старт. Неочекивано, пројекат се није допао Моши Пијади, јер га је заплашила грандиозност. Како је, уз остало, био и сликар, Моша је поколебао и оне око себе, којима естетика није била партијско задужење. Стартер се није огласио.

"ШАРЕ" МОЋНИЈЕ ОД СТУБА

ЈУГОСЛАВИЈА се раздружила, али се није до краја разграничила. За републичке (и покрајинске) границе дуго се говорило и веровало да су "само украсне шаре" на мермерном југословенском стубу. А "шаре" су се показале као моћније од стуба.

СУТРА: ХРВАТСКА И СЛОВЕНИЈА ПРОТИВ НОВОГ БЕОГРАДА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17

Коментари (1)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!