ФЕЉТОН - ПРВО "ЈУТРЕЊЕ" НА БРИОНИМА: Чишћење Србије од либерала одвијало се у две етапе

КАДА је реч о оставци на место главног уредника "Новости", јасно ми је одмах стављено до знања да то не смем да саопштим колективу док руководство Београда не одреди замену.

Насловна страна "Новости", четвртак 25. мај 1972., Фото архива "Новости"

Јер, стицајем околности, управо тих дана је истицао рок док не постане пуноважна одлука да је Градски одбор Социјалистичког савеза Београда постао политички орган који потврђује одлуку о именовању главног уредника "Новости".

Пошто сам тих дана највише контактирао са Дражом Марковићем, обавестио сам и њега. Он је био изричит: "На место главног уредника бирао те је колектив, њима дајеш оставку, али сачекај док одредимо замену. За ЦК СК Србије, мој ти је савет да не дајеш оставку у овом тренутку. Сачекај, рећи ћемо ти када да то учиниш, јер због Србије и мира у њој не би требало превише таласати у це-ка." Остало је на томе.

Време је пролазило и моја оставка је мировала, држао сам и колегијуме, јер такав је био договор. Оставка ме је спасла и онога за шта, у часу када сам је писао, нисам могао ни да претпоставим да ће се десити. Дала ми је шансу да избегнем притисак да будем или сведок-сарадник, како се то данас зове, или да послужим као "доказ" да је "краћење Броза" било свесна намера српског руководства да од своје јавности прикрије Брозову критику, што је чиста бесмислица.

Моја је грешка што сам послушао да оставку на место главног уредника не саопштавам колективу "Новости" док се у граду не договоре ко ће ме заменити. Зато је испало да сам формално смењен последњи у групи београдских руководећих људи у медијима.

КАО НОВИНАР, као главни уредник и као члан ЦК СК Србије, могао сам често да будем на Брионима. Као члан ЦК сваке године сам анкетиран да ли желим да недељу или две проведем тамо на одмору са породицом. Наравно, ван пуне сезоне. Било ми је, међутим, пријатније на Хвару у Старом граду, где је шурак имао викендицу.

Први пут сам отишао на Брионе у лето 1973, као сарадник спољнополитичке рубрике "Новости", а не као главни уредник или члан ЦК СК Србије.

Убеђен сам да је тај догађај убрзао и други део казне која ми је била намењена. Иако сам Живка Милића, тадашњег уредника спољнополитичке рубрике, убеђивао да је глупо и изазовно да мене, који је "кратио Броза", шаље да новинарски пратим разговоре Броз - Вили Брант (Брант је тада био канцелар Немачке), он је остао при своме.

Био сам уверен да ће ме обезбеђење зауставити у Фажани и да нећу ни прећи на Брионе.

Последњег дана, иако је било речено да ће се конференција одржати у 9 часова, узалуд смо чекали. Одједном, све новинаре су покупили и укрцали на председничку јахту "Подгорку". Објаснили су да би било добро, пошто разговори нису окончани, да разгледамо панораму Брионског архипелага.

Заправо, конференција за штампу је "каснила" јер су Броз и Брант до зоре певали немачке попевке у винском подруму на Ванги.

НА БРОДУ су били и републички руководиоци који су били делом укључени у разговоре Броз-Брант. Све сам их добро знао. Био сам "шок изненађење" за хрватски део руководства. Нису издржали и упитали су ме откуд ја ту. "Ми српски либерали увек смо добро распоређени", рекао сам.

Повратак са Бриона био је и почетак моје изолације. Хрватско руководство није остало немо пред чињеницом да се један "српски либерал" шетка по Брионима.

Брозу и његовом кабинету то није сметало, јер ми иначе не би дали акредитацију.

После тога, у редакцији су ми препоручили да се мало "одморим". Тешко ме је разуверити у мојој сумњи да је случајност што су ме послали на Брионе да пратим сусрет немачког канцелара Вилија Бранта и нашег шефа државе, а онда по повратку седим и ништа не радим.

Ако је дотле неко веровао да ће се све завршити тиме што сам октобра 1972. године дао оставку на функцију главног уредника, а фебруара 1973. године ми је "сугерисано" да поднесем оставку и на чланство у ЦК - грдно се преварио. Као и ја сам. Заправо, остварило се оно што је Дража Марковић и тражио од мене - да формално не инсистирам на оставци у ЦК док они не процене да је "прави тренутак".

ПОТОМ је уследила серија партијских састанка у "Новостима". Показала се права намера - српско руководство је рачунало да ће ме "сломити". То се није догодило. Али, неко је из Загреба ставио до знања српском руководству да не извршавају "договорено" и онда је кренула серија састанака на којима су ломили чланство у "Новостима".

У "чишћењу Србије од либерала" постојала су заправо два периода.

Први је започео непосредно после обраћања Броза Друштвено-политичком активу Србије.

Тада је спроведена чистка у медијима и смењивање Никезића и Перовићеве.

Други је, бар када је реч о мени, наступио после оставке у ЦК СК Србије.

Тада је уследила серија партијских састанка са чврстом намером ЦК СК Југославије да партијске организације, упркос свим отпорима, морају да донесу одлуку о искључењу свих осумњичених да су на било који начин подржавали Никезића. Кренуо је талас искључења из Савеза комуниста.

У мом случају, то је представљало предуслов да би се "озаконило" све оно што су ми чинили. И да то не буде пролазно, кратког даха. И није било, бар када је реч о новинарству и праву на потпис испод оног што сам писао било где!

Партијска организација "Новости" је прихватала све казне које су постојале у Статуту СКЈ, али не и искључење. То много говори о моралу запослених у "Новостима". Они су бранили професију, у границама могућег.

И онда је дошао Тодо Куртовић, члан Извршног бироа ЦК СКЈ, који је на једном састанку чак запретио да неће излазити из "Борбе" док не донесу одлуку о мом искључењу.

Тих дана сам био стварно болестан и нисам присуствовао састанцима. Када ми је пренета Тодова порука, једноставно сам следеће вечери отишао на састанак са температуром од 39 степени и другарски замолио да донесу одлуку о искључењу.

Дакле, све је окончано крајем јула 1973. године.

Вреди забележити још један детаљ. На састанку организације целе "Борбе" Слободан Марковић Либеро, песник и новинар, једини је гласао против са објашњењем:

"Не дам ја мог чубурског скојевца!"

СУТРА: ПРВИ ВЕЛИКИ ДРУШТВЕНИ БУНТ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ИЗМЕЂУ ГОСПОДАРА И "ВОЉЕНОГ ВОЂЕ": Држава се суочила не са "либералима", већ са својим ћорсокаком

12. 11. 2021. у 18:00

Фељтон

1 3

ФЕЉТОН - РАНКОВИЋЕВ ПАД УЗДРМАО СРБИЈУ: Први после Другог светског рата је уклоњен Благоје Нешковић

10. 11. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ТИТО ХОЋЕ ПРИНУДНУ УПРАВУ: Појединац не може да буде институција

09. 11. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације