ФЕЉТОН - НАЧИЊАЊЕ ТИТОВОГ АУТОРИТЕТА: Софија Лорен на Брионима поклонила бика Јосипу Брозу

Мирко Стаменковић

20. 10. 2021. у 18:00

И ЈУЧЕ, и данас, и сутра - медији ће увек бити под нечијом лупом. Цела мудрост и није у томе да се неко искраде и допусти себи "слободу", већ да оно што се чита са страница новина, што се види и чује на екранима, буде колико год је могуће објективно, без увреда, без удварања било коме.

ФЕЉТОН - НАЧИЊАЊЕ ТИТОВОГ АУТОРИТЕТА: Софија Лорен на Брионима поклонила бика  Јосипу Брозу

Тито, Софија Лорен, Јованка и Карло Понти, Фото архива "Борбе"

Дакле - не измишљати, већ поштовати чињенице!

Јер, они који поседују медије (власници, корпорације, власт) никада не одустају нити од намере да их контролишу и држе под лупом, нити да ускраћују слободу изражавања и мишљења!

Већ негде шездесетих и почетком седамдесетих "Новости" су се суочиле са једном новом појавом. Наиме, они из врха државе више нису телефонирали и повишеним гласом питали: а шта ви то тамо радите? Пратили су наш рад на перфиднији и мање уочљив начин. Када смо поверовали да је и на наша врата закуцала слобода јавне речи, почела су да се враћају она "стара времена"...

ТРУДИЛИ смо се да очувамо традицију "Новости" у свему. Пре свега, у поштовању истине и људског достојанства. Али, наишао је период у коме нам је требало време да се снађемо.

Некад је било јасно - форуми су имали неограничену власт. А онда су ствари почеле да се мењају. Као и људи. Власт су лагано отимали. Чинили су то и политичари који нису хтели да стално буду у сенци Јосипа Броза, а "демократски" их бирамо чак и тајним гласањем!

Стане Доланц је гађао директно у "Новости". Смислио је тактику да нас по сваку цену, макар и на ситницама, оптужи да, ни мање ни више, "начињемо Брозов ауторитет". Био сам збуњен када сам први пут посумњао да стамени Стане Доланц покушава да се "обрачунава унутар форума" са новинама. Био је довољно јак и без тога.

Али Доланц је заправо решио да се разрачунава са српским руководством, па је одабрао да гађа новине. Чинило му се да је то перфидније.

КАСНИЈЕ сам дознао да се "Новости" у два наврата само за длаку нису нашле на оптуженичкој клупи. Искусни "обавештајац" је веровао да је нашао ефикасан начин који неће наићи на отпор осталих у Извршном бироу - ако се покаже као бранилац "лика и дела" Јосипа Броза! Знатно касније сам сазнао ко нас је тада спасавао.

Било је то седамдесетих година прошлог века. Стално смо се суочавали са неким примедбама, мада је, после студентског бунта у Београду и Маспока у Хрватској, наступио "мирнији период". Мислим на опасност да нас форуми ставе "на дневни ред". Обично смо касно сазнавали о обрачунима унутар највиших форума, што и није лоше када је реч о медијима, зар не?

Неке ситуације у "Новостима" наликовале су сценама у нискобуџетним трилерима. Стане Доланц је смислио да ситним ударцима створи атмосферу антиброзовског острашћења у Србији, у медијима, али и у српском руководству, и да тако отвори крупне "политичке афере" против Србије."Новости" су му притом служиле само као "штета у пролазу".

КАДА ми је Стеван Дороњски телефоном затражио да му пошаљем фотокопије вести из "Новости" да је "Софија Лорен поклонила бика Јосипу Брозу на Брионима", заиста ме је чудило што га тако нешто уопште интересује.

Једва сам нашао ту вест. Била је објављена негде на забавним странама. Узео сам исечак, и успут питао уредника рубрике "Пета страна света" Бранка Кекића откуд му та информација. Рекао ми је да је дан раније то објавила "Борба". Спаковао сам исечке из "Борбе" и "Новости, означио датуме и све послао Дороњском.

Слично се догодило и са вешћу о Нобеловој награди. Наши људи су по Европи лобирали да се та награда додели Јосипу Брозу. И тада, на седници Извршног бироа ЦК СКЈ 1970. године, Доланц и Дороњски су се нашли у сличној "игри".

Они који су лобирали да Броз добије Нобелову награду кривца што му она није додељена тражили су у медијима. Наводно, то се десило јер су медији пре времена објавили да је Броз међу кандидатима. Доланц је "оптуживао" "Новости" да су оне "провалиле" вест.

Преварио се. И овог пута је то било пренето из "Борбе", која је и званично била лист Федерације, а не Србије.

ЗАНИМЉИВО је како су то међусобно решавали Доланц и Дороњски, обојица чланови Извршног бироа, и то на састанцима тог форума - не јавно, не дијалогом, већ неком врстом мимикрије. О томе ми је знатно касније причао Стеван Дороњски.

Дакле, на састанку би и Дороњски и Доланц држали по једну одвојену фасциклу и у њима - исте исечке. Питање је било само: ко ће које потегнути. И то нас је спасавало. Јер "Борба" је била федерални лист, а "Новости", наводно, српски.

Дороњски ми је касније открио да је знао да Доланц у фасцикли има исечак из "Новости" и наслутио да је тиме хтео да "отвори аферу о Србији и медијима у њој".

Ни у ЦК тајне нису могле да се сакрију. Другог објашњења нема. Јер, да није тако, откуд би се Дороњски досетио да у случају "поклона Софије Лорен" одигра игру тако што је својој секретарици рекао да пред крај састанка унесе коверат? Од мене је тражио да му хитно доставим исечке, и то у ковертима на којима би се јасно видео лого "Новости" . За обавештајца калибра Доланца то је био више него уочљив знак да нешто није уреду с његовим раније припремљеним "аргументом". Зато је тада једноставно спаковао своју фасциклу и није ни споменуо медије у Србији.

ОТПОРНИ НА СВЕ НАСРТАЈЕ

ЖИВОТ је наметнуо потребу да "Новости" буду отпорне на све насртаје. Стоички смо то подносили. Али требало је преживети оне прве налете, док не добијеш шансу да изнесеш и своје аргументе, док се не очеличиш на подметања. Било је то време када медији наилазе на оштар отпор у оним републикама које су и иначе веровале да због свог економског развоја чине нешто "посебно" у тадашњој Југославији. Тамо је "партијски национализам" већ стекао "право грађанства"! Одиста смо се трудили да будемо "неутрални". Пре свега, због издања, која су се ширила и добијала на квалитету. Постајали смо исто толико "републичке" новине као и гласила тих република, јер смо их надмашивали у тиражу. Био је то услов да нас читаоци прихвате као "своје".

НЕСЛАГАЊА унутар руководстава нису пролазила без борбе, без отпора, без трзавица. И без подметања. Многи су желели да то прикрију од јавности. "Новостима" то није сметало, напротив. Натерало нас је да будемо опрезнији, да избегавамо сваки сумњив наговештај ма чега због чега би нас могли оптужити да смо "изашли из сенке Јосипа Броза", или нам осујетити јачање дописничке и продајне мреже. Требало је квалификовано пратити шта се догађа у републичким центрима.

У том периоду учињено је много да ојачају дописништава у ондашњем Титограду, Сарајеву, Скопљу. Али, одлучујуће је било стварање широке мреже младих и амбициозних дописника у мањим местима.

Расле су, међутим, и примедбе из републичких центара. Развијао се систем самоуправног одлучивања у великим предузећима, ширила су се права локалних управа, али тиме је, мимо свих жеља или намера политичких руководстава, расла и потреба за слободнијим информисањем. "Новости" су одавно престале да буду само лист Београда и околине, па и лист Србије, већ су све више доминантан дневни лист у највећем делу Југославије, осим у Словенији.

СУТРА: Непредвидљива воља господара

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)