ФЕЉТОН - ТИЊАЈУЋИ СУКОБИ УНУТАР ДОС: Оптужбе да је војска спречила хапшење Милошевића

Др Небојша Владисављевић

24. 09. 2021. у 18:00

ПОЗИВИ за хапшење Слободана Милошевића, бившег председника републике, учестали су почетком 2001, убрзо после убедљиве победе ДОС-а на првим скупштинским изборима после пада старог режима.

ФЕЉТОН - ТИЊАЈУЋИ СУКОБИ УНУТАР ДОС: Оптужбе да је војска спречила хапшење Милошевића

ХАПШЕЊЕ Упад у вилу "Мир", Фото архива "Новости"

Главна дилема у том тренутку није треба ли судити Милошевићу већ где ће му се судити.

Почетком фебруара, после састанка са америчким државним секретаром Колином Пауелом, премијер Зоран Ђинђић је изјавио да нова влада прикупља доказе за подизање оптужнице против Милошевића за "злочине које је чинио протеклих 12 година" и да је сарадња са Хашким судом до 31. марта услов да се нормализују економски односи са САД. Војислав Коштуница, председник СРЈ, тих дана је у Стокхолму затражио од ЕУ више времена за решавање тог случаја и да се то питање одвоји од помоћи коју међународна заједница дугује СРЈ.

Горан Свилановић, савезни министар спољних послова, додао је да суђење за ратне злочине треба одржати у земљи, уз стварање оквира за сарадњу са трибуналом и укључивање комисије за истину и помирење. Истовремено, Карла дел Понте, главни тужилац Хашког суда, "гледа на југословенске власти отприлике као доберман на некога ко држи шницлу а неће да је да". Она истиче да је Београд починио "велику превару" и да одбија сарадњу са Трибуналом. Први пут у улози опозиције, СПС и ЈУЛ организују протесте од неколико хиљада грађана у фебруару, поводом посете Хавијера Солане, високог функционера ЕУ и бившег генералног секретара НАТО-а, Београду.

У ПЕТАК , 30. марта, у 22.30 Радио Б92 је јавио, позивајући се на "поуздане изворе", да је Милошевић ухапшен и да се налази у Палати правде. Претходно је Бранислав Ивковић, шеф посланичког клуба СПС-а, са скупштинске говорнице позвао посланике те странке да напусте Народну скупштину и објавио да се испред Милошевићеве куће на Дедињу налази "шест возила са наоружаним људима и једна кола Хитне помоћи", што је подстакло педесетак грађана да дођу испред куће и "бране" Милошевића. Вест о хапшењу није била тачна. Милошевић после поноћи изјављује за Радио Б92 да пије кафу са својим друговима у резиденцији на Дедињу, и да је "врло добро". Убрзо затим је стотинак полицајаца склонило грађане са капије, а специјалци у кожним јакнама и са црним капуљачама бацили су шок-бомбе и ушли у двориште резиденције. У пуцњави су повређена два полицајца и фото-репортер.

Милошевићеве присталице су гађале флашама оклопни транспортер који је стао испред капије. Мало касније је начелник Службе државне безбедности Горан Петровић ушао у вилу на разговор са бившим председником. На јутарњој ванредној конференцији за новинаре, Душан Михајловић, министар унутрашњих послова, изјавио је да је налог за хапшење издат на основу кривичне пријаве за злоупотребу службеног положаја, јер су Милошевић и његови сарадници наводно у 1994-1995. изазвали распад платног промета, монетарну нестабилност и штету у буџету од око 1,8 милијарди динара и 200 милиона евра. Рекао је да је војска спречила полицију да изврши хапшење. Према Михајловићу, Милошевић је рекао полицајцу који му је уручио налог да га "живог неће одвести у затвор" и да су у току преговори ради мирног решења ситуације.

ВЛАДА је затим позвала наоружане цивиле око Милошевића да предају оружје полицији, а премијер Зоран Ђинђић поновио оптужбе да је војска спречила деловање полиције и подржала наоружане цивиле. Насупрот томе, генерал Небојша Павковић, начелник Генералштаба, изјавио је да војска није ометала полицију и да је обавестио председника Војислава Коштуницу о појединостима. После састанка и договора највиших савезних и републичких функционера, Коштуница је говорећи у име свих изјавио да нико, па ни Милошевић, "није вредан грађанског рата и крвопролића", и да "нико не сме бити недодирљив. Ко пуца на полицију, мора бити приведен правди. Ко је позван пред истражног судију, мора се одазвати том позиву. Ко омета спровођење закона, мора да сноси последице без обзира на чин, службу и функцију". У међувремену је неколико стотина присталица Милошевића пробило кордоне полиције и приближило се резиденцији, узвикујући "Слобо, Слобо", "Југославија" и "Не дамо Слобу", и мало је недостајало да се сукобе са окупљеним противницима бившег председника.

После дужих преговора Милошевић се предао полицији око 4.35 у недељу ујутро, 1. априла. У том тренутку се чуло неколико пуцњева, а затим је колона аутомобила напустила двориште резиденције. Накнадно је објављено да је Марија Милошевић, ћерка бившег председника, пуцала из пиштоља и да је полиција пронашла већу количину оружја и муниције у резиденцији, укључујући аутоматске пушке, пушкомитраљезе, ручни бацач и оклопно возило. Током саслушања пред истражним судијом, Милошевић је тврдио да није крив већ да је новац искоришћен за куповину оружја и помоћ Републици Српској и Републици Српској Крајини и да нису приказане у буџету јер су означене државном тајном. Наредних дана доста се говорило о претходним, "тињајућим" сукобима унутар ДОС-а, али и о томе да од Петог октобра није испољено такво јединство у владајућој коалицији. Према Кости Чавошком, "иако чами у београдском Централном затвору, Милошевић је већ увелико на путу за Хаг, а да тога уопште није свестан".

НАРЕДНИХ недеља кључне теме у јавности биле су суђење Милошевићу и сарадња са Хашким судом. Кључне странке ДОС-а већ дуже су истицале да Милошевићу треба судити у земљи за убиства политичких противника и корупцију, а онда и за ратне злочине у сарадњи са Хашким судом. Ипак, прихватили су да изруче бившег председника због међународног притиска. Представници СНП-а из Црне Горе, раније Милошевићеви а сада коалициони партнери ДОС-а, оштро су се томе супротставили. Пошто је донаторска конференција, на којој је требало одредити финансијску помоћ СРЈ, заказана у Бриселу за 29. јун, сматрало се да је то рок за изручење Милошевића. Мада се раније супротстављао изручењу и истицао озбиљне начелне примедбе на рад Хашког суда, председник Коштуница је изјавио у јуну да је сарадња неминовност и да је треба законски уредити. Циљајући на политику СНП-а нагласио је да је усвајање закона не само питање сарадње са Хашким судом већ и питање опстанка заједничке државе са Црном Гором.

Мирољуб Лабус, потпредседник савезне владе из ДОС-а, упозорио је да ако се то питање не реши СРЈ губи готово четири милијарде долара од донаторске конференције, смањује свој друштвени производ за 25 милијарди и губи шансу да смањи спољни дуг за око 40 милијарди долара. Истовремено је јавност расправљала о одговорности за ратне злочине на Косову поводом информација о ранијем откривању шлепера са лешевима у Дунаву. Из другог угла, расправе о оснивању комисије за истину и помирење, именовању њених чланова, као и појединим оставкама, допуњавале су утиске јавности о том питању.

СУТРА: Сукоб "хашке" и "славске" партије

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)