ФЕЉТОН - ЕЛЕКТРОНСКЕ ФИНАНСИЈСКЕ ИГРЕ: "Инстаграм" плаћен милијарду долара, а још није зарадио ни цент

Виола Бакини и Маурицио Тескони

21. 09. 2021. у 18:00

БИЛА једном једна компанија која није постојала. Тако би могла да почне прича о компанији за пружање технолошких услуга, Cynk Technology, познатој по једном од највећих пропуста у новијој историји финансија.

ФЕЉТОН - ЕЛЕКТРОНСКЕ ФИНАНСИЈСКЕ ИГРЕ: Инстаграм плаћен милијарду долара, а још није зарадио ни цент

МАЛВЕРЗАЦИЈЕ Централа Вол стрита у Њујорку, Фото Танјуг/AP

Пре него што је 2014. године доспела у жижу популарности, компанија Cynk Technology се бавила пружањем дигиталних услуга, тачније, управљала је платформом Introbizz за продају контаката (која данас не постоји). Платформа је функционисала једноставно: неко ко би желео да ступи у контакт са особама попут Никол Кидман или Џона Депа, могао је да купи њихове телефонске бројеве за скромну своту од 50 долара. Ако мислите да је то добар посао, грешите. Тим Ворстал је у "Форбсу" написао да бисте за тај новац обично добили мејл њиховог агента или телефонски број прес-службе: "Ништа више од онога што сваки репортер из Холивуда већ има."

Платформа у суштини није никада постигла запаженији успех. Почетком јула 2014. компанија практично није имала никакву вредност. Није било прилива ни промета; имала је само једног запосленог, који је, према службеним подацима, истовремено вршио дужности председника, секретара, благајника, генералног директора, финансијског директора и књиговође. Једна акција компаније је средином јуна 2014. вредела десет центи. Међутим, у одређеном тренутку на берзи се догодило нешто потпуно неочекивано. Акције компаније изненада скачу на 15 долара, да би за свега неколико дана њена вредност достигла 4,6 милијарде долара, остваривши раст од 20.000 одсто.

СAMO недељу дана касније, захваљујући ширењу вести у медијима, акције су скочиле на 20 долара, а вредност компаније на шест милијарди долара, са растом од око 25.000 одсто. Да бисте стекли представу о томе шта значе ови бројеви, треба рећи да је компанија Apple од 1980, када се први пут појавила на берзи, до данас остварила раст од око 50.000 одсто.

Инвеститори су се питали да ли вреди улагати у Cynk Technology, док су аналитичари упозоравали: то је само један мехур од сапунице који ће се убрзо распрснути. Неко би могао да примети да новија историја обилује примерима компанија којима се приписивала далеко већа вредност од реалне. "Инстаграм" је продат за милијарду долара у време када је имао само 13 запослених и још увек није остваривао приходе. Али, "Инстаграм" је, баш као и Whatsapp и сличне апликације, имао нешто што Cynk Technology никада није имала милионе корисника.

КОМПЈУТЕРИ ЗАМЕНИЛИ БРОКЕРЕ

БЕРЗАНСКА сала на Вол стриту, Њујорк, поподне. У њој видимо на стотине мушкараца са краватама, у оделима на пруге како напето прате кретања акција на огромном екрану, надвикују се, радују се и очајавају, губе нерве у покушају да продају или купе пакете акција. Нервозно окрећу телефонске бројеве и извикују налоге, све док звук звона не објави затварање трговине за тај дан, након чега узимају своје кожне торбе под мишку и одлазе кући. Они који су погледали много америчких филмова прво ће замислити ту сцену када чују за берзанске брокере. Али такве сцене се све ређе могу видети. Данас је повике мушкараца у елегантним оделима заменило брујање компјутера, просторије у којима се врши купопродаја акција више подсећају на информатичке лабораторије, док су алгоритми постали протагонисти светских финансијских игара.

Епилог је убрзо стигао. Комисија за берзу и хартије од вредности (енгл. SEC - Security Exchange Commission) је зауставила купопродају акција и покренула истрагу. У кратком временском периоду акције су се вратиле на реалну вредност. Они који су веровали у Cynk Technology и купили њене акције, остали су кратких рукава, са безвредним хартијама у рукама. Коначни обрачун је завршен 2017, када је, захваљујући једном сведоку и низу прислушкиваних телефонских разговора, човек са канадско-америчким држављанством, Грег Малхоланд, вођа групе која је режирала превару, осуђен на дванаест година затвора.

ОВА ВРСТА малверзације није нова у свету финансија. Случај попут овог би се правилно назвао pump and dump, што дословце значи "напумпај и испумпај". Најпре се изабере компанија мале вредности на тржишту и откупи се велики број њених акција. Потом се крене у промотивну кампању да би се привукли недовољно упућени инвеститори и на тај начин почињу да се подижу цене (пумп). Када цена акција достигне врхунац, потребно је продати акције у најкраћем могућем року (думп) да би се остварила што већа зарада. Аутор махинације, једини који може да предвиди кретање на тржишту, остварује енормну зараду, док несрећне инвеститоре чека изненадни и стрмоглави пад акција.

Ако вам ова прича делује познато, вероватно сте гледали филм "Вук са Вол стрита", у којем Леонардо Дикаприо тумачи лик бескрупулозног њујоршког брокера Џордана Белфорта. У одређеном тренутку, након пропасти компаније са Вол стрита, где је започео своју брокерску каријеру, Белфорт почиње да ради у малом кол-центру на телефонској продаји акција које се емитују по веома ниској вредности (Penny stock). Као што се види из назива, оне коштају свега неколико центи или највише шачицу долара, будући да се ради о компанијама мале вредности, управо као што је била Cynk Technology пре него што се мехур од сапунице надувао. Ова категорија акција омогућава остваривање веома значајних профита. Као што се види у филму, Белфорт успева да оствари зараду и до 50 одсто од прихода на продају, што је веома много у поређењу са скромних један одсто, колико је добијао на Вол стриту. Али то су веома ризичне акције за онога ко у њих инвестира, јер су веома погодне за малверзације на тржишту, у које спада и pump and dump.

ОД ДЕВЕДЕСЕТИХ година - када је Вук са Вол стрита свакодневно телефонирао стотинама несрећних инвеститора - технологије су се из корена промениле. Данас се за убеђивање људи да инвестирају у акције високог ризика и манипулације на тржишту користе (и) ботови.

Ботови су стајали иза вртоглавог успона фантомске компаније Introbizz. Изгледа да је читава армија аутоматизованих налога на "Твитеру" објављивала лажне позитивне вести о Cynk Technology, приписујући јој имиџ стабилне и добро позициониране фирме на тржишту. Тај изражени оптимизам запазили су инвеститори, али и алгоритми који се у области финансија користе за анализирање разговора на друштвеним мрежама како би открили смернице за будуће инвестиције. У овој области се већ усталила пракса ослањања на оно што информатичари називају анализом расположења (sentiment analysis), односно проучавању текстова објављених на друштвеним мрежама, са циљем да се аутоматски дође до мишљења корисника.

Те тако, док се у прошлости избор добара у која ће се инвестирати одвијао унутар уских финансијских кругова, доступних само људима из бранше, данас се велики део инвеститора у доношењу одлука о сопственим финансијским инвестицијама ослања на друштвене мреже.

Са свим пратећим опасностима, укључујући и слепо веровање твиту у којем се хвали нека фантомска компанија.

СУТРА: УТИЦАЈ ИНТЕРНЕТА НА БЕРЗУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)