ВРАТИЛИ НАЈСКУПЉИ ДУГ: Рефинансирање највећег задужења државе сСбије открило велико интересовање страних улагача

Б. Царановић

25. 11. 2020. у 08:00

ВРАТИЛИ НАЈСКУПЉИ ДУГ: Рефинансирање највећег задужења државе сСбије открило велико интересовање страних улагача

Јоргованка Табаковић / Фото Танјуг

НАША земља је, упркос кризи, у понедељак на међународном финансијском тржишту емитовала десетогодишњу еврообвезницу у износу од 1,2 милијарде америчких долара, по приносу од 2,35 одсто, и купонској стопи од 2,125 процената.

Србија је, кажу у НБС и Министарству финансија, постигла најповољнију цену финансирања од 1,066 одсто, што је до сада најнижа каматна стопа.

Како у НБС објашњавају, иако су обвезнице емитоване у доларима, Србија је први пут реализовала и тзв. хеџинг трансакцију, којом је доларске обавезе и камату по основу обвезнице пребацила у обавезе у еврима и на тај начин заштитила ову обвезницу од девизног ризика кретања евра према долару.

По речима Јоргованке Табаковић, гувернера Народне банке Србије, највећи део средстава од те обвезнице - 900 милиона долара, биће издвојен за отплату дуга из 2011. године, односно из периода када се, каже, Србија путем еврообвезница задужила по стопи од 7,25 одсто.

- Ова трансакција је још једна потврда да међународни улагачи нашу земљу препознају као сигурно место за инвестиције - каже Табаковићева. - Сваки излазак на међународно тржиште представља проверу поверења инвеститора у одрживост макроекономске стабилности, што је данас од посебне важности јер је то поверење стечено у условима када се светска економија суочава с највећим изазовом још од Велике депресије.

У питању је, дакле, рефинансирање дуга од пре деценије по знатно повољнијим условима. Како економиста Иван Николић каже, то је уједно и најбољи начин, где год се то може. Према његовим речима, јавни дуг је у овом моменту, упркос кризи изазваној пандемијом вируса корона, испод 60 одсто, а што је граница одрживог задуживања.

Последњи подаци Управе за јавни дуг Министарства финансија показују да је јавни дуг на крају трећег квартала ове године, 30. септембра, износио 25,195 милијарди евра, а да је његов удео у односу на БДП 57,6 одсто. Надлежни очекују је да ће до краја године јавни дуг достићи 59 одсто јавног дуга. Највише дугујемо у еврима, око 40 одсто, у динарима око 30, око 20 процената у доларима, а остало у другим валутама.

- То није нешто што треба да нас брине, а најбољи показатељ да је тако показује висок степен заинтересованости инвеститора да нам позајме и њихова увереност да је Република Србија довољно јака и поуздана да сервисира тај дуг - објашњава за "Новости" Иван Николић.

Новости

Тражња за обвезницом, која је пре два дана емитована, била је пет пута већа од оног што је претходно емитовано, и износила је шест милијарди долара, а за ту емисију обвезница интересовало се око 200 инвеститора из целог света.

Министар финансија Синиша Мали изјавио је да је Србија други пут ове године изашла на међународно финансијско тржиште емитовањем ове обвезнице, истакавши да је шест пута већа тражња од понуде историјски резултат за Србију и њене грађане.

- То вам говори о поверењу које страни инвеститори имају у Србију и економску политку коју водимо, као и најбољи показатељ да стопа раста бруто друштвеног производа (БДП-а), која ће бити најбоља у Европи ове године, показује свој резултат - истакао је Мали. - Србија је могла да уштеди 500 милиона евра и направи, примера ради, пет клиничких центара за тај новац да је обвезница из 2011. године емитована по каматној стопи од 2,125 одсто.

Министар Мали каже да је након хеџовања долара у евре добијена стопа од 1,066 одсто, наводећи да се никада у историји земље није догодила тако ниска каматна стопа.

- Не повећавамо јавни дуг, враћамо кредите и враћамо обвезнице које је неко други узимао пре нас, а које посебно доспевају у септембру 2021. године и смањујемо трошак нашег јавног дуг - објаснио је министар финансија Синиша Мали. - Врло сам поносан на то. Исправност наше економске политике потврђују међународно финансијско тржиште, Лондонска берза и међународни инвеститори.

НИЈЕ АПСОЛУТНА ВРЕДНОСТ

НЕ постоји аплсолутан износ дуга, већ се гледа у односу на БДП, односно капацитет државе да га врати - каже економиста Иван Николић.

- Зато је више милијарди на скору државног дуга, у садашњој ситуацији и већа спремност државе да се задужи и врати дугове. Ниске бројке државног дуга из 2000, објашњава, пре свега су настале договором са страним повериоцима да нам се отпише добар део дуга. Период до финансијске кризе 2009. обележен је умереним порастом задуживања, а потребе државе задовољаване су пре свега процесом приватизације и упливом страног новца, али и стварањем нереалне уљуљкане слике. Од тада почињемо да се задужујемо као држава, а прошле године смо јавни дуг знатно смањили.

ПОВЕРИОЦИ ОД ЕВРОПЕ ДО АМЕРИКЕ

НА списку поверилаца којима у овом тренутку Србија највише дугује су стране владе којима дугујемо 3,9 милијарди евра, Европска инвестициона банка према којој имамо дуг од 1,218 милијарди евра, Банка за развој Савета Европе - 187 милиона евра, Европска банка за обнову и развој - 78,289 милиона евра, Међународна банка за обнову и развој - 2,2 милијарде евра. Међународном удружењу за развој дугујемо 163,5 милиона евра, ММФ-у 465,6 милиона евра, париском клубу поверилаца 868, а Немачкој развојној банци 66,01 милион. У еврообвезницама РС дуг је 4,9 милијарди евра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)