ГРЛА ИДУ У ОТКУП УМЕСТО У ИЗВОЗ: Помоћ сточарима да продају око 12.000 животиња

Б. Царановић / Ј. Субин

21. 09. 2020. у 13:00

ГРЛА ИДУ У ОТКУП УМЕСТО У ИЗВОЗ: Помоћ сточарима да продају око 12.000 животиња

Фото О. Радошевић

ПРИЈАВЉИВАЊЕ за субвенције намењене откупљивачима товне јунади почело је пре неколико дана, а трајаће до 5. новембра.

Право на ову помоћ државе имају кланице, фирме за производњу и промет хране животињског порекла са седиштем у Србији, које имају извозну дозволу и откупе вишкове јунади од сточара, од 5. септембра до 30. октобра. Произвођачи јунади, међутим, кажу да је и са овом подршком месна индустрија у колапсу услед пандемије вируса корона и да за велики број јунади нема купаца.

Према Уредби, коју је Влада донела, финансијска подршка за откуп тржишних вишкова износи 26 динара по килограму живе мере за откупљену јунад за клање и прераду намењену извозу и то за грла минималне тежине 600 килограма, по цени која није мања од 252 динара по килограму.

ВИШАК У Србији се годишње потроши до 90.000 грла јунади, Фото Танјуг

После паузе од три деценије, а на наговор надлежних, сточари у Србији окренули су се поново тову јунади. Очекивали су да ће обећани извоз у Турску и Кину опет заживети, али до данас се то није догодило. Србија је тренутно земља која нуди најквалитетнију утовљену јунад у региону. У овом моменту, за клање има око 12.000 јунади, тежине од 500 до 600 килограма.

РАЗМЕНА ЗА КУКУРУЗ

СТОЧАРИ у Србији, који нису у некој завидној позицији, предлажу држави да се опет ради размена за меркантилни кукуруз: килограм живе јунади за 17 килограма меркантилног кукуруза, нови род. А, оно шта сматрају најбољим решењем јесте продаја 8.000 грла са основном ценом 1,65 евра, са ПДВ, по килограму живе јунади.

Удружење одгајивача товних раса говеда "Агропрофит", с друге стране, не види могућност за брже и веће отварање тржишта јунади, на основу измењене уредбе Владе о новим подстицајима, која је донета 14. септембра. Како кажу, намера државе је да велики посао, индиректно, прво понуди нашим кланичарима, али у Србији постоје свега три или четири кланице, које су регистроване за извоз јунећег меса. Ниједна од њих, међутим, нема уговорен извоз, а ни купце на видику.

- Саветујемо сточарима да не продају јунад у бесцење, нити да улазе у аранжмане замене јунади за телад, без сигурности и уверења о здрављу товног подмлатка, које преузимају од кланичара - објашњава Чедомир Кецо, председник Удружења "Агропрофит". - Финансијска подршка Владе захтева велику одговорност и ефикасност у дефинисању модела помоћи, али и понашање свих служби које данас контролишу токове промета јунади.

Како нам је испричао Бранислав Гулан, агроаналитичар, држава би требало да помогне сточарима, јер су се створили вишкови, а многа домаћинства живе од овог посла.

- Сточари у Србији годишње за тов имају око 220.000 мушке телади, из сопствене производње и исто толико женске - каже Гулан. - С обзиром на годишњу потрошњу јунећег меса у Србији, нама је довољно од 86.000 до 90.000 грла јунади, просечне тежине од 500 до 600 килограма.

Товом се у Србији бави између 12.000 и 16.000 газдинстава, у просеку са по шест јунади по фарми. То значи да тов има и социјалну компоненту.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)