ВЕЛИКИ ПЛАН ДО 2025: Пет нових аеродрома у Србији

Танјуг

16. 08. 2020. у 12:34

СРБИЈА би до 2025. године требало да има најмање пет нових аеродрома и да ваздушним лукама премрежи целу територију земље, изјавио је директор "Аеродрома Србије" Михајло Здравковић.

ВЕЛИКИ ПЛАН ДО 2025: Пет нових аеродрома у Србији

Фото: Танјуг

Он је у интервјуу за Спутњик рекао да ни један од ових пројеката нема економску исплативост, али треба да допринесе развоју привреде, највише туризма, а с друге стране је и подршка развоју ваздухопловства.

Србија има више од 30 малих аеродрома којима у последње три године покушава да управља из једног центра, предузећа „Аеродроми Србије“, а тренутно је у току припајање аеродрома "Росуље“ код Крушевца и "Пониквеа" код Ужица.

Пошто је постојећи аеродром у Крушевцу готово "појела“ индустријска зона , град је 2017. године кренуо у изградњу новог, надомак села Паруновац, купио земљиште, уредио га, а затим су посао преузели "Аеродроми Србије“. Тренутно граде хангар за смештај спортских ваздухоплова, платформу и рулне стазе.

"У плану је изградња полетно-слетне стазе дуге 820 метара, с могућношћу да се касније, ако буде потребе, продужи и прошири. Циљ је да та писта буде од вештачког застора, асфалта, а у овом тренутку служи за домаћи саобраћај и развој спортског ваздухопловства“, рекао је Здравковић.

Навео је да Западна Србија већ дуго чека отварање аеродрома "Поникве“, јер је комерцијални рад некада војног аеродрома шанса за развој туризма, али и других грана привреде овог краја. Међутим, још траје дефинисање стратешке позиције аеродрома, због близине постојећег међународног аеродрома "Морава“ и изградње ауто-пута који ће Ужице повезати са Чачком, односно Краљевом.

"Још размишљамо да ли је потребно на тако малој дистанци имати два аеродрома такве величине или је боље искористити комплекс аеродрома ''Поникве'' у неке друге сврхе. Пре свега туристичке, јер укупан комплекс има више од 500 хектара и изузетно је погодан за развој туристичке инфраструктуре, али би могао да има и један мањи аеродром“, каже Здравковић.

Убрзана изградња спортског аеродрома у току је и у Прањанима, где су пре 76 година слетели савезнички авиони којима је евакуисано више од 500 америчких пилота. У спомен на славну „Мисију Хилијард“ аеродром ће имати и меморијални комплекс, туристичку атракцију готово уз саму писту.

И на другој страни Србије, жељно се очекује аеродром који би утицао на развој туризма целе регије, аеродром "Сребрно језеро“, наводи Спутњик.

Професор Економског факултета Слободан Аћимовић поздравља централизовано управљање малим аеродромима. Он објашњава да је улагање у ову инфраструктуру решење за хиљаде људи из дијаспоре, који више неће морати да се сатима или данима возе до куће, али је пре свега иницијални фактор за развој привреде, посебно туризма.

“Један од бољих примера је аеродром који се и даље врло мало користи, ''Морава'' код Краљева. Ту имамо веома добру позицију, с једне стране је у подножју Гоча, а са друге у подножју наше велике планине Копаоника. Али ту је додатни проблем, пут од аеродрома до Копаоника је веома лош. Слаба нам вајда од аеродрома, ако немамо добру путну повезаност са главним туристичким центром коме је тај аеродром и намењен“, додахе Аћимовић.

Додаје да је сличан и однос између Ниша и Старе планине која би аеродромом могла да привуче туристе, али и ту је проблематичан пут, посебно од Књажевца до Старе планине. "Генерално подржавам улагање у сваку врсту инфраструктуре, а саобраћајна је основна", каже професор Аћимовић.

Први човек "Аеродрома Србије“ каже за Спутњик да план постоји, али да ни један од ових аеродрома нема економску исплативост. "Константин Велики“ у Нишу, који је највећи у систему, прошле године имао је 422.000 путника, али није био комерцијално исплатив због изузетно ниске таксе.

"Држава је то препознала и управо је ту улога `Аеродрома Србије`, она преко нас финансира одржавање инфраструктуре, изградњу нових аеродрома, њихово одржавање. Али ако тражимо само профит, онда не бисмо имали ни један аеродром, осим ''Николе Тесле''. Овде је у питању друга димензија, пре свега равномерни регионални развој, постојање алтернативних аеродрома, ширење могућности људима из различитих делова Србије да користе летове јефтиних међународних компанија“, каже Здравковић.

Он додаје да Србија истовремено мора да подстиче развој ваздухопловства. Изградња аеродрома је и основ за школовање младих пилота који касније могу да се профилишу кроз даље обуке, да имају важно место у националној авио компанији, али и у војном ваздухопловству.

Мрежа добро покрива централну Србију, али постоји и план за Војводину, поред вршачког, са одличном пилотском школом, ту је и аеродром „Ечка“ који ради и живи захваљујући активизму људи из Вршца.

"Имамо и аеродром у Ченеју који је такође активан, а ту је и иницијатива да се аеродром у Сомбору припоји ''Аеродромима Србије'', али и онај у Белој Цркви. Све су то аеродроми о којима се у овом тренутку размишља, међутим, није реално да их у једној години све ставимо у функцију“, закључио је Здравковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (9)

Zivago

16.08.2020. 12:42

Bilo bi dobro čuti i neko modenrije shvatanje. Gradnja aerodroma na svakih 50ak kilometara podseća na pionirski period avijacije, kada su česte sletanja bila nužna radi uzimanja goriva ili nepredviđenih vremenskih uslova. Danas je normalnije imati jedan jak i razvijen aerodrom koji je direktno priključen na železničku infrastrukturu. Pogledajte recimo Frankfurt. Okolnih aerodroma u širokom krugu nema, ali zato iz svakog mesta u Nemačkoj možete direktno vozom stići na frankfurtski aerodrom. Cena vozne karte često je uračunata u cenu avionske karte. Mislim da taj način više odgovara 21. veku, a da je ovo što piše u tekstu samo pokušaj da se nestručnim lokalnim samoupravama daruju projekti za izgled.

Sale

17.08.2020. 02:01

@Fikret - Fikrete isto tako su Sombor i Apatin slepo crevo i što se kaže Zadnja pošta Srbije. Potpuno saobraćajno odsečeni od sveta. Postali smo devastirano područje. A Aerodrom Sombor na dohvat ruke. Deca su nam razasute po celom belom svetu. Željni smo mi njih i oni nas. Aerodrom bi bio značajno rešenje. Molim novinare da ovu temu prodube dalje istraživačkim novinarstvom i da nekako dođu do odgovora npr. zašto aerodromi u Somboru i Čeneju nisu već postali putnički a malo, malo političari kao svoj poen dobitka na vlasti spomenu kao navodno samo što ne počnu da avioni ne lete.

Realno

16.08.2020. 12:58

Dosta dobro razmišljanje, ali bi lokalnim samoupravama trebalo prepustiti izgradnju i razvoj aerodroma, bar do određenog nivo. Za instruktažu svakako konsultovati viši nivo. Neki aerodromi(poput Čeneja-Novi Sad), zbog blizine Tesle-Surčin, ne bi imali komercijalnu pozitivu, ali bi asvaltiranjem(inače ogromne-sada travnate piste)dobili sigurniju, bližu alternativu za prisilna sletanja. Poljoprivredna, i "biznis" avijacija malih poslovnih i sportskih aviona bi procvetala. Uzeti u obzir i uključivanje privatnog kapitala u izgradnju(modernizaciju) aerodroma. Rusi su jedno vreme bili zainteresovani za aerodrom Čenej(zbog NIS-a). Inicijative su postojale, ali razumevanja na višim nivoima odlučivanja nema.

Dr

17.08.2020. 08:38

Sta ce nama pet novih aerodroma,mi smo mala zemlja i ko ce i gde putovati.Drugo,vlada se bori protiv zagadjenja vazduha,Koje su procedure i kakve ce tek biti protiv nas koji vozimo automobile.EU izbacuje unutrasnje linije zbog zagadjenja a mi uvodimo.A da mi napredujemo necemo se voziti mi cemo leteti....ej Srbijo moja!

456545

17.08.2020. 12:33

тако је треба што више пара бацати,да се сва села у Србији повежу аеродромима,како то да нисте повезали два аеродрома у Бачкој ЧЕНЕЈ (Нови Сад)-БИКОВО (Суботица) то је срамота