ЗАПАД НЕМА ШАНСЕ ДА КИНУ БАЦИ НА КОЛЕНА: Волфрам Елзнер, професор економије на Универзитету у Бремену, о “новом путу свиле”

Драгана Матовић

05. 12. 2021. у 13:00

ЗА кратко време Кина је од једне од најсиромашнијих земаља у развоју постала друштво које је у великој мери искоренило сиромаштво. Кина је водећа светска сила 21. века не само на економском, технолошком и еколошком, него и на социјалном плану.

ЗАПАД НЕМА ШАНСЕ ДА КИНУ БАЦИ НА КОЛЕНА: Волфрам Елзнер, професор економије на Универзитету у Бремену, о “новом путу свиле”

Фото приватна архива

Овако, у разговору за "Новости", говори Волфрам Елзнер, професор економије на Универзитету у Бремену и светски признати економски аналитичар који је годинама ову земљу жестоко критиковао. Говорио је "они би да јашу капиталистичког тигра, тај се тигар не јаше, зајахаће он њих". Тако је размишљао све до 2014, када је позван да предаје на Универзитету Јилин у Чангчуну, у провинцији Ђилин, једном међу првих десет универзитета у Кини, од њих хиљаду. Уз студенте је научио много о кинеској свакодневици, а тако је настала и књига "Кинески век: Рађање нове светске велесиле", коју је код нас недавно објавила "Лагуна".

- Студенти су били хладни, критични, ажурни и добро информисани о Немачкој - каже Елзнер. - Знали су више о Немачкој него што би немачки студент знао о Кини. Чангчун је леп, чист, вишемилионски град. На улицама сам виђао само аутомобиле средње класе, али и хиљаде најновијих електричних бицикала. Први пут сам се возио возом који иде као метак, 300 километара на сат. Свако јутро сам у предворју хотела читао новине на енглеском језику и учио о кампањама за заштиту животиња, о екологији, али и о менаџерима који су осуђени на годину дана нелетења или им је забрањена вожња у првој класи возом због тога што су њихове фабрике загадиле реке.

* Да ли је тешко странцима да се прилагоде кинеском менталитету?

- У Кини је лако живети. Све што Кинези очекују од вас је поштовање према њиховим особе ностима, али и према вашој земљи и историји. Добро је знати нешто о њиховој историји и неоконфучијанском схватању свакодневног живота. Кинези у великим градовима су космополите, нисам видео ишта што би наликовало расизму или огорчености према било којој другој од 90 етничких група или 55 националних мањина.

* Комунистичка партија Кине недавно је обележила стоту годишњицу оснивања...

- КПК је опстала јер се показала као организација која учи. Научила је из разарања евроцентричног државног социјализма, из раних Лењинових идеја о коришћењу тржишта, из грађанског рата против Куоминтанга, као и из ратова против колонијалистичких и империјалистичких освајача, односно Јапана. Одржала је солидарност, интегрисала хиљадама година дугу кинеску историју и потенцијале стечене одатле. Исто важи и за међународне анкете о срећи које је прикупила једна од највећих корпорација за истраживање тржишта Ипсос. Кина је данас једна од најсрећнијих земаља.

* Како бисте дефинисали друштвено уређење у Кини?

- Кина није комунистичка земља. Кина има капитализам и капиталисте, али дефинитивно није капиталистичка. Дошао сам до закључка да је на путу ка социјализму 21. века. То неће бити евроцентрични тип социјализма, већ непознати социјализам будућности. Чини се да КПК има свој компас, док експериментише са тим. Колико ће Кина бити успешна на том путу, може да буде пресудно за будућност човечанства. Кина није "демократска" у смислу западних неолибералних, система са картелима партија и њиховим свађалачким ритуалима.

* Шта мислите, како би изгледао свет када би Кина била на месту где је сада Америка?

- Кинези никада нису познавали ропски систем, нити кметство које су практиковали Европа и Англосаксонци, од Римског царства до САД у 20. веку. Видимо како Кина спроводи сарадњу Југ-Југ у УН, како имплементира "нове путеве свиле" у транспарентну шему редовних мултилатералних састанака, са 140 партнерских земаља и 40 међународних организација, са државним уговорима, фокусом на изградњу инфраструктуре, са истинском индустријализацијом Африке по први пут. Нови пут свиле биће нова врста реглобализације света. А стратешко партнерство Кине и Русије биће кључно за будући свет без бесконачних ратова.

* Каква је будућност западних економија?

- Ако неолиберално уништени плутократски Запад покаже да није у стању да регулише сопствену економију, мораће да се одвоји од историје, а Европа ће се вратити у оно што је некада била: мало полуострво на рубу живахног евроазијског континента. Нове развојне банке Кине и других, са укупним кредитним потенцијалом од око 20 трилиона долара, флексибилне су, попустљиве, спремне на отпис или реструктурирање дуга. Није ни чудо што њихов обим кредита широм света премашује онај ММФ и Светске банке. До краја ове деценије Кина ће бити на првом месту, ако ослабљени хегемон до тада не покрене велики и врућ рат, у коме, међутим, више не може да победи, а свет ће бити мултиполаран, мултилатералан и антихегемоничан.

* Колико су "путеви свиле" данас важни за Кину?

- Народна Република Кина је стално ометана и нападана, а у новије време још више, хибридним ратовима. Најновије полуге које Запад користи односе се на технологију и геостратешко нарушавање старог Тајванског консензуса из 1971. Кина је морала да научи да се боље заштити од егзистенцијалних претњи. Сами производе све што им је потребно, док су отворени за сваку трговинску размену са поузданим партнерима. Нови путеви свиле, који обухватају Евроазију, Африку и Латинску Америку, имају исту идеју: сарадња са "вољним" и поузданим партнерима, док се осамостаљују од непријатељског хегемона у ЕУ, Канади, Аустралији, Јапану, Британији и средњоисточој Европи.

Фото приватна архива

* Зашто је овај век, како често тврдите, кинески?

- Кина је већ од 2016. број један по БДП по паритетима куповне моћи, биће број један и по номиналном БДП. Што се војне моћи тиче, Кина и Русија више не могу да се победе. Свака озбиљна анализа и упоређивање САД и Кине завршава се очигледним закључком да ће Америка морати да се повуче на друго, или чак на треће место. Шта ће то значити за човечанство, да ли ће бити сукоба и борбе, не можемо да предвидимо, али посматрајући презагрејани политички циркус У Вашингтону, Лондону, Камбери, Бриселу... можемо бити само песимистични.

ЛИДЕРИ У ЕКОЛОГИЈИ

* У западним медијима доминирају тезе да је "Кина загађивач број 1", док ви тврдите како је лидер у екологији?

- Тешко је замислити колико аспеката има прокламована еколошка цивилизација у Кини. Ова земља је започела јединствену стратегију садње гигантских стабала још 1978. године. Засађено је више од 70 трилиона стабала, а више од 40 трилиона тек треба да посади. Кина је једина земља на свету, каже програм УН за животну средину, која је била успешна у потискивању пустиња, док је шумама апсорбовала највећи део својих емисија угљен-диоксида. До 2025. биће светски шампион у обновљивим изворима енергије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)