НА ПЕЧАЛБИ ЧАК 18.188 СТРАНАЦА: Број радника из иностранства у нашој земљи последњих година све већи

Ј. Ж. СКЕНДЕРИЈА

08. 11. 2021. у 10:14

САМО за првих 10 месеци ове године филијале Националне службе за запошљавање издале су укупно 18.188 дозвола за рад страним држављанима у нашој земљи. То је у односу на целу прошлу годину више за чак 5.257, или за готово 30 процената.

НА ПЕЧАЛБИ ЧАК 18.188 СТРАНАЦА: Број радника из иностранства у нашој земљи последњих година све већи

Фото П. Милошевић

Ако је судити према статистици тржишта рада, странци су веома заинтересовани за посао у Србији, с обзиром на то да листа запослених у последњих пет година стално расте.

- У 2015. години укупно су издате 6.362 дозволе за рад, следеће 7.340, да би у 2017. број опет порастао за неколико стотина и износио је 7.647 - кажу у НСЗ.

Примећује се да је у наредних годину дана број странаца са послом у нашој земљи скочио за око 1.300 људи и на списку је било 8.990 имена. Пре пандемије забележен је још већи пораст на 13.809 новозапослених, да би у време короне пао на 12.931 особу.

- Највећи број странаца који раде код нас је дошао из Кине, Турске, Руске Федерације, Индије и Украјине. Ми не водимо евиденцију о стручној спреми радника и немамо те податке, али је наша процена да највећи број страних радника ради на пословима са средњом стручном спремом, а потом помоћним пословима, док је најмањи број висококвалификованих радника - кажу у НСЗ.

Саша Торлаковић, председник Самосталног синдиката грађевинарства, сматра да процене, међутим, говоре да је странаца на нашим градилиштима много више од званичних бројки.

- Постоји огромно црно тржиште радне снаге на коме ради још око 10.000 њих. За то се годинама зна, али још нико због тога није процесуиран - каже наш саговорник. - Примера ради, од 600 запослених турских грађевинаца свега 150 има радну дозволу и пријаву боравка, док остали немају. Још је горе са радницима из Индије.

Торлаковић тврди да је већина ангажована на тешким физичким пословима, да се не зна ко их доводи, где живе и под којим условима. Најгоре од свега је, сматра он, што раде за 300 евра месечно у земљи где је просечна плата у овој грани 54.000 динара.

- На тај начин дампингују цене и уништавају домаћу грађевинску оперативу - каже наш саговорник. - Када инспекција и открије нелегалне раднике, они никада не буду депортовани у своју земљу, већ после неколико дана опет почињу да раде на другом градилишту.

С друге стране, када говоримо о посредовању у запошљавању наших људи у иностранству у овој години, према подацима тржишта рада, њих 2.300 ухлебило се у Словенији. Како наглашавају, то је једини споразум који је спроведен у 2021, а наша земља има још и споразуме са БиХ и Белорусијом.

Како налаже Законом о запошљавању странаца, они могу да се запосле под условом да имају регулисан боравак у Републици, што подразумева визу по основу запошљавања или привремени боравак, или одобрено стално настањење, као и дозволу за рад, ако законом није другачије одређено. Захтев за издавање дозволе за рад у зависности од њене врсте може да поднесе странац или послодавац.

НЕМА НЕЗАПОСЛЕНИХ ГРАЂЕВИНАЦА

ТОМИСЛАВ Момировић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, објашњава да је у Србији активно више од 80.000 градилишта и да практично немамо незапосленог ниједног грађевинског радника. Србија је отворена земља и нормално је, сматра он, да људи из целог света долазе овде да раде.

- Велики број радника и инжењера се враћа у нашу земљу и проналази овде своју будућност - каже министар. - То смо сада успели, што се види и у платама у грађевинском сектору, које су знатно порасле у последње време.

НА ЗАПАДУ ДО 3.000 ЕВРА

НА нашем тржишту занатлија грађевинске струке готово да нема. Сви су, како каже Саша Торлаковић, отишли трбухом за крухом и раде у иностранству за много веће плате него у Србији. Просечна зарада наших грађевинаца на Западу је од 2.500 до 3.000 евра.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)