КЛИМА НАМ "ОТЕЛА" ШЕСТ МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА: Франсин Пикап, стална представница Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији
ПРЕМА најновијем извештају УНДП климатске промене причиниле су и Србији велику штету, која је у последњих 20 година, услед екстремних временских прилика изгубила више од шест милијарди долара.
Фото: Приватна архива
Стална представница Програма УН за развој Франсин Пикап проценила је у интервјуу за "Новости", да ће без увођења хитних мера адаптације на климатске промене, износ штете до 2030. године достићи 13 милијарди долара. Глобално загревање у великој мери проузроковано је људском активношћу.
Можемо ли и како да ублажимо последице природних катастрофа које односе животе, уништавају домове и биосистеме?
- Србија се прикључила светским напорима за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште. То је важно јер су последице климатских промена веома видљиве. Зато и морамо брзо да се прилагодимо на нову реалност. УНДП већ помаже Влади Србије да изради први Национални план адаптације на климатске промене. У њему ће бити наведене све хитне мере које ће помоћи Србији да постане отпорнија на климатске промене.
Можете ли издвојити најважније мере?
- Ако бисмо, на пример, причали о пољопривреди и заштити приноса од све топлијег времена, мере које бисмо спровели имале би за циљ побољшање наводњавања, прелазак на употребу семена отпорног на сушу, изградњу више стакленика и редовније коришћење противградних мрежа и система. Да би биле обезбеђене довољне количине воде за производњу хране и енергије, Србији су потребне нове бране и резервоари, али и системи за дренажу. Упоредо са тим неопходно је радити и на садњи новог дрвећа које би помогло у спречавању поплава, клизишта и ерозије. Много је мера којима покушавамо да ублажимо последице климатских промена.
Кажете да су то хитне мере. Шта је потребно да се уради на дуже стазе?
- Србија, као и остале земље, треба да пређе на циркуларну економију која за производњу користи мање природних ресурса као што су дрво, минерални ресурси, вода и тло, а да притом производи и мање отпада. Таква, зелена транзиција, захтева улагања, али то не треба да доживљавамо као трошак, него као прилику и једини начин да обезбедимо трајан и одржив привредни раст. Успешно издавање прве зелене обвезнице у Србији је важан корак у том смислу, јер показује посвећеност Владе привредној транзицији и може да мобилише значајна средства на међународном тржишту капитала. Смањењем емисија угљен-диоксида, српска привреда и компаније ће постати не само конкурентније на глобалном тржишту, већ ће моћи и да привуку све доступнија средства банака, међународних институција и инвеститора за "зелено" финансирање.
Фото: Приватна архива
Пораст просечне температуре
СРБИЈА се налази у региону где температура расте брже од глобалног просека - више од једног степена Целзијуса. Пораст температуре је већ проузроковао честе екстремне временске непогоде - углавном дуге периоде суше или поплаве које утичу на производњу хране и доступност пијаће воде.
Ако температуре наставе да расту, Србија неће моћи да одржи пољопривредну производњу какву има сада. Климатске промене успориће привредни раст и у области шумарства, енергије, транспорта и инфраструктуре.
Глазговска конференција
ПОД окриљем УН, у Глазгову ће се окупити лидери 197 земаља, укључујући и Србију. Управо и на овом скупу ће се причати о споразуму о предузимању хитних мера усмерених за ублажавање ефеката климатских промена.
Препоручујемо
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (1)