ПРЕЧИЦОМ ДО МЕСТА "БЕСМРТНИКА" САНУ: У одељењима Српске академије наука и уметности при крају изјашњавање о кандидатима

И. МИЋЕВИЋ - Љ. БЕГЕНИШИЋ

18. 05. 2021. у 09:30

НА одељењима Српске академије наука и уметности одвија се последњи круг гласања на основу кога ће бити познато који кандидати ће добити подршку за пролаз на Скупштину, која доноси коначну одлуку о чланству.

ПРЕЧИЦОМ ДО МЕСТА БЕСМРТНИКА САНУ: У одељењима Српске академије наука и уметности при крају изјашњавање о кандидатима

Фото. В. Н.

Према процедури, до краја маја сва одељења треба да пошаљу своје предлоге.

На Одељењу друштвених наука за данас је заказан трећи и последњи круг гласања о кандидатима које је предложило одељење и први круг изјашњавања о предложеним личностима које су кандидовале институције са стране. Одељење је предложило: социолога религије Драгољуба Ђорђевића, антрополога Бојана Јовановића, филозофа и хемичара Илију Марића и демографа Мирјану Рашевић. Са стране су предложени: филозоф Милош Арсенијевић, културолог Милена Драгићевић Шешић, филозоф Драган Жунић, социолог Љубиша Митровић и психолог Снежана Смедеревац. На листи је и филозоф спорта Александар Керковић, који је са своје 92 године најстарији предложени кандидат.

Да би неко прошао на Скупштини САНУ, треба да добије две трећине гласова чланова одељења, а друштвено броји - седам чланова. Ако кандидат добије четири гласа он пролази, али без подршке одељења, а ако добије више од тога, даље наставља заогрнут одељенским ауторитетом.

- Било би добро да се о кандидатима са стране најпре расправљало, па тек онда да се гласа. Требало би проверити њихов научни допринос сваког од њих, па и да ли је веродостојно оно што је написано у пријавама - каже, за "Новости", члан Одбора друштвених наука академик Часлав Оцић. - На нашем одељењу има случајева да је у пријави наведено да кандидат има одређени број књига, а да се испостави да су то заправо само чланци. Библиографске јединице погрешно су класификоване или није наведен број страница, па не знамо ком жанру дело припада, нити да ли је реч о књигама или сепаратима. Због таквих кандидата, неки други, бољи, нису добили шансу.

Фото: Н. Фифић

Оцић тврди и да се на гласање врши велики спољни утицај и као пример наводи случај социолога, професора Филозофског факултета Слободана Антонића.

- На седници у децембру он је добио подршку петоро од седморо чланова одељења, а у јануару је добио само два гласа и нема га међу кандидатима. Како је могуће да су ти људи тако брзо променили мишљење о кандидату - пита се Оцић.

ПРОЦЕДУРА

ОДЕЉЕЊА ће до краја маја послати предлоге кандидата, а у јуну се предлози прослеђују Председништву. Потом ће, у септембру, са тим резултатима бити упозната јавност, те ће три недеље трајати рок за достављање примедаба. Коначно, у октобру ће се сви чланови САНУ упознати са предлозима, а главни избори ће се одржати 4. новембра, на Изборној скупштини.

И на другим одељењима припрема се последњи круг гласања. На Одељењу уметности, које је настало преименовањем одељења ликовне и музичке уметности, претходни круг прошли су редитељ Дејан Мијач, сценограф Миодраг Табачки, вајар Мрђан Бајић, фотограф Бранимир Карановић и сликар Александар Ђурић. Њих је предложило одељење, а приликом следећег гласања, које је заказано за средину наредне седмице, одлучиваће се и о кандидатима које су предложиле институције са стране.

Како су "Новости" већ писале, на гласању Одељења за језик и књижевност, од 15 предложених кандидата за будуће дописне академике, довољан број гласова добила су само тројица: Михајло Пантић, Миодраг Лома и Миливоје Ненин.

 

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17

Коментари (0)

И МИ КРЕЋЕМО ПУТ ГРЧКЕ Прво оглашавање Николине жене: Деца знају све, морамо бити храбри